Policija

— 636 —

„Према чл. 102 инвалидског закона лица, која су благовремено поднела молбу за превођење на нове принадлежности, имају право на пријем инвалидских принадлежности по ранијим законским прописима и то до извршеног превођења, т.ј. до момента када решење о превођењу постане извршно.

Како им је ово право законом загарантовано, нема могућности да им се исплата обустави, ако су сви услови за примање испуњени.

Изузетак од тога правила може се учинити само у овим случајевима:

У случају да је трајање инвалидске потпоре по ранијим законима дуже од трајања инвалидске потпоре по чл. 53 инвалидског закона. У овом случају може се обу«ставити исплата за она лица, којима је према чл. 58 инваљид. закона престало право на пријем.

У случају да поједина лица, која су преведена на нове инвалидске принадлежности, а која се благовремено нису жалила надлежном суду, не би тражила од надлежног суда да им решење огласи за извршно, јер су по ранијим законским прописима имали право на већу инвалиднину. Финансијска управа обуставиће им привремено исплату инвалиднине, све дотле док не буду поднели извршна решења.

Тенденција закона је наиме, да се у облику. аванса на рачун инвалиднине, коју им суд буде досудио решењем о превођењу, овим лицима наплаћује инвалиднина ту раније досуђеном износу како не би од 1 апр. 1926 год. до извршности решења о превођењу остала без инвалиднине. Стога она лица, која намерно одлажу кон„статовање извршности новог решења у духу овог закона немају право на пријем, док решење не буде оглаено за извршно. Ова тенденција закона види се такође из прописа став ИЈ члана 102 према којима лица, која у року од 3 месеца не поднесу писмену потврду да су се пријавила за превођење, немају право на пријем инвалиднине. Тим је закон хтео, да спречи неоправдано одуговлачење превођења на нове инвалидске принадлежности било са које стране, а судовима ставио је чланом 105 послед. става у дужност, да првенствено изврше то превођење.

Право на пријем инвалиднине по новом закону тече од 1 апр. 1926 год. те овако и судови врше превођење. То значи да право на пријем принадлежности по старом закону престаје 31 марта 1926 г. а право на пријем принадлежности по новом закону тече од 1Лу 1926 што треба да буде утврђено решењем надлежног суда.