Policija

— 658 —

сам узео неколико табака лепљивог папира за хватање мува,. па сам их прилепио за окно, а по том полако притискивао десним раменом стакло унутра, све дотле, док коначно окно попусти и испаде без и најмањега шума. Турих руку унутра и откачих квачицу, затим отворих обадва крила и за час се нађох унутра. На врху степеница које су водиле од приземља на први спрат наиђох на закључана врата. Кључ је био у брави и тек после неколико минута пошло ми је за руком да га избацим, а затим помоћу нарочитог калауза отворих браву. Кућа је била потпуно мрачна и свуда владаше дубока тишина. Полако, пипајући ишао сам напред кроз. једну собу и то све поред зида, јер се тако не чује никакав тропот, а ни евентуално пуцкање дасака. Светло ми није. требало, јер човек моје професије који је већ небројано пута. проваљивао у туђе куће, навикне се гледати и у најгушћем мраку. Могу вас уверити, господине, да ја просто осећам извесне препреке и благовремено их обилазим и избегавам, а да ми при том није потребно апсолутно никакво светло. Прошао сам дакле прво кроз собу за примање, затим. кроз ручаоницу и на послитку стигао до кухиње. Полако сам отворио кухињска врата, да би ми у случају нужде био осигуран пролаз, а затим са највећом опрезношћу почех се успињати на други спрат, где су се налазиле спаваће собе. Стојећи ред самим вратима, ослушкивао сам да чујем. дисање спавајуће жене. Ништа, апсолутно ништа није се чуло ни из њене собе, нити у опште ма из које собе на другоме спрату. Нисам могао чути да дише, било она или њене слугг. Права гробна тишина која ме је почела плашити. Шта би то могло бити» упитах сам себе. Та у овој поноћној глувој тишини морао би чути дисање ма кога од спавача у овим собама, а етс, не чује се ни најмањи дах. У том моменту био сам спреман да све оставим и да се што пре изгубим. Тада се сетих блиставог накита од огромне вредности и ја опсовах сам себе због тренутног кукавичлука. Рекох сам себи да се дисање не чује за то, што је кућа зидана, а врата масивна и тешка. У осталом шта имам да се плашим. У руци ми је пун револвер, а одступница осигурана и напред кроз. отворен прозор у приземљу, и кроз кухињу у првом спрату. Одлучих да отворим врата. Притискох лагано кваку и отво-