Policijski glasnik

БРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 16. АВГУСТА 1897.

ГОДИНА I.

Ј.ОО с/ур суро о»ро с /ур ооо ољг> с/ао ооо ојсп р У р оео с/ур с/?о оро осо о-ур с/ур с/?о соо оур с/ур ооо о<?о с*?о ггур с<оо сг?о оао сг?о сг?о оур ооо 'оср с>со оур (уо-о соо <>оо .у ОО ооо члг > сдо ооо с.оо ово с^г ПОЛИЦИЈСКИ глдсник

с/5р суур осо с/ур с<ур соо ооо с*ур осо с<?0 ооо с*со с/ур 050 060 с/у0~су5о с>00 с/у: ооо оур ооо сдо ооо ооо оуг соо ооо ОјОГ> осо ооо (ууд с/у5 с/ур сг/р с<ур суоо оро ОЈСГ > ооо сгуо осо оро с/уо оро сууо <уур оро ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаниут недељно. — Претидата се полаже у Београду код Уредништва »Скоиљанска улица број 9.« 1 а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. — Цена је листу на годину 20 динара, на по године 10 динара. За иностранство на годину 30 динара. За писаре нри начедствима, практиканте у опште, општинске писаре оних општина које су већ нретплаћепе и- за жапдарме, у нола дене, но ови морају непосредно сдати претплату уредништву. Поједини бројеви не продају се. — Рукописи не враћају се. — Писма само нлаћена примају се. — Огдаси нримају се по погодби и то, месечно, тромесечно, полугодишње и годишње. с<ор обо оор с^?0 оуд ооо с/ур ооо оро осо сдо сдо соо соо с/ур ос-о с>ур с/2р (^бо оур с/ур с/ро с/ур ооо ооо 0»у5 ооо с/уо с<50 с«бо оуо с*со с<ур ооо с^ , с/х) ; (у^--с^.000 ,: с^о'с«о | 0 с/50 ооо с/у5 СУУ7> ооо-обо ооо ооо

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

ХХГ УХ. XX. XX Х'Х. УХ XX "XX /X XX. ХХР СХХ: х/. УХ Хх: XX XX У/ -•/ XX XX У/ XX XX. XX XX. ух XX ХХ: -УОО С/У? С/УО ХХГ ОУ XX ух ^ЛГ>1ЛГ.. СХХ "ЈС/' ^УУЈ

И 0 Т Р А Г А II 0 лешевима, који су нађеии у води МогуКа је претпоставка, да се над лешевима, који су нађени у води, могле бити извршене кажњиве радње на најразличнији начин. Могло је бити небрижљивости, због које се нп. каком детету без надзора догодила несрећа, или због које је когод пао са моста, који је рђаво одржаван; даље могао је когод бити повређен и потом бачен још жив или мртав у воду, или најзад, могла се и сама вода употребити као средство за извршење убиства, тј. да је неко бачен у воду, везан или невезан, или да га је неко загњурио у воду и ту га дотле држао, док није дошла несвест а по том и сама смрт. Ово ће нарочито доћи тада, кад се помоћу воде предстевља какво самоубиство. Сталног правила, по коме би се поступало у оваквим случајевима нема, пошто овде готово увек нема једне од главних полазних тачака, које код других самоубистава увек има; а то је положај леша, како га је злочинац оставио. Јер чак и онда, кад је дотични утопљен и у текућој води, која се назива и мртвом и ту на месту остављен, леш се мора толико изменити због утидаја воде, ваздуха и животиња у самој води. По томе овде не може бити ни говора о кашзом »недарнутом положају леша." Сем тога онај леш, који је нађен у води, ретко ће га оставити недирнута они, што су га нашли, нарочито и с тога, што је у таквим случајевима обичај, да се учине први покукушаји па ма и на примитиван начин за оживљење утопљеника. Нађе ли се леш на чврстој земљи, онда се онај што га је нашао, може лако уверити, да ли леш има какву рану од оружја на глави или трагова од клања или тако чега. Додиром може се сазнати, да се дотични потпуно охладио и да му је срце престало куцати, укратко, смрт овде може и лајик констатовати, без да и најмање мења положај леша, и власт кад дође не би наишла ни на какву промену. Сасвим је друкче, кад је леш у води. Повреде, застало срце, охлађење итд. не може се готово никад опазити, ако се леш не извади из воде. Тада се врло често узима да је наступило охлађење због дејства воде. а лаке повреде које се виде на телу или које само тако изгледају, сматрају се као да су постале случајно, те по томе често се дешава, да се чине покушаји са лепГевима за оживљење, па чак и са оним који су показивали јасне знаке труљења. Али свакако истражни ће чиновник затећи нађени леш у води већ склоњен, те ће се морати ограничити на то, да само тачно опише леш. Ово наравно може доцније бити доста важно ; зато при оваквим случајевима неваља никад пропустити, да се и овде, ако самоубиство није јасно, опишу све повреде на телу и на хаљинама, изглед руку, итд.

Не треба сувише брзо претпостављати, да се дотични удавио сам или услед несрећног случаја. Навешћемо једн случај, који је с више страна поучан, у ком је, у једној реци нађен потпуно го леш једне девојке-сељинке и у коме је власт (то је било лети о највећим врућинама) одмах била уверена у то, да се та женске заиста утопила сама, купајући се. Поред свега тога, лекарским прегледом доказано је, да је утопљеница била тешка у четвртом месецу, због чега је власт, опет брзо решила ствар, тврдћи да се она утопила баш због тога. Али леш је имао дуж целих леђа и стражњице јасне паралелне модре пруге, које кад су расечене, показивале су виталну кружећу — реакцију. Одавде је била претпоставка, да се умрла морала закачити за некакав предмет, који је на једнаком размаку имао нешто што стрчи. Даље су виталне реакције показивале, да је утопљеница морала прећи преко онога предмета, пре него што је умрла. Власт је одмах премерила и нацртале оне пруге, а леш није дала сахранити, да би, ако устреба, могла чинити упоређење, па је пошла уз реку у правцу одакле је леш допловио, Непрестаним тачним посматрањем речнога корита и свих предмета, који су, како било,- били успут сумњиви, пронађен је на стаблу једног дрвета у води комад хаљине, а затим нађено је више такв.их комађа, и на другим жилама, кољу итд. Међутим један жандарм успео је да утврди идентитет — истоветност лица — утопљенице, и дошао са девојачком матером на сусрет истражној власти. Сад је наравно било јасно, да је нађено комађе баш са хаљине девојчине, тако да девојка није никако дошла гола у воду, него да су тек брза вода и разни предмети, што су стрчали из воде, свукли хаљине и г рубље са леша. Обуће девојка није имала, него је била боса.') После дугога и тегобнога хода, помоћу ког је нађено још остатака од хаљина и рубља, истражна је власт дошла на место где је утопљеница живела (1500 корака од прилике у страну од реке) не нашавши нигде предмет, који је могао произвести оне модре пруге преко леђа. Међу тим од девојачке матере сазнало се, да је девојка имала љубазника, који је радио у некој радњи близу воде. Та радња стајала је нешто мало даље уз воду. Сад је било доста јасно, да истражна власт нема више потребе ићи даље од радионице и одиста испод ове, био је јаз са великом дрвеном решетком, на којој су попречни штапови неколико центиметара стрчали иза главног балвана, док је овај био у води читав педаљ од површине. Предузето мерење показало је, да се одстојање оних попречних штапова из воде потпуно слаже са растојањем оних модрих пруга на леђима утопљеничиним. Било је дакле несумњиво, да је девојка могла пасти у воду преко решетке, и да то није могло бити далеко од решетке, јер ') Леш никад не може изгубити обућу само усдед тока воде, ма како да је вода брза и нуна корења и стења, јер леш ће пре изгубити целе руке и поге, него ли саму обућу. Ово је зато, што се кожа од цинела скупља и тиме обућа само још чвршће остаје на ногама.