Policijski glasnik

ВРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

— човек, као и остали људи, али пошто изгуби, онда руке па у прса. И сад му је тек јасно, да се тај препредењаковић и није у самој ствари коцкао на частан начин, као што то може да буде, већ да га је просто преварио, на врло лукав, смишљен, вешт и невидљив начин. Из овога се види, да су сва лица, којима је занат коцкање, врло опасна, како за личну тако и имовинску безбедност. Ми ћемо у овом чланку, приказати нашим читаоцима, карактерне знаке »коцкара" и „коцкања® те тиме да дамо могућност оном човеку, који се по кад-што, оће и да „покоцка® да може познати, пре но што изгуби новац, има ли посла са „коцкаром", коме је ово занат, или не. Сви су коцкари, са малим изузетком, по природи бистри, окретни, вешти, а врло лени, да зараде на поштен начин. Њихов је разум, усљед непрекидног размишљања о превари врло изоштрен, и са тога се у тренутку сваком лукавству досете. Да им је, да уживају у све.му што пожеле; то им је душа. Због тога су и сувише а често врло претерано страсни за уживањем. Код женског су света особито добро примљени, и врло се лежерно понашају, представљајући се вазда као каваљери. Услед превелике страсти за уживањем, жртвују свачије поверење, само ако отуд могу извући за себе какву корист, и због тога су врло неаоверљиви. То су општа својства свију варалица—коцкараи по њима се сваки од њих може мознати. Сваки би се преварио, кад би уочио само једну "особину, од ових што смо изложили, код извесног лица, па да отуд закључи, да је то лице коцкар. Не, њих треба добро проучити, и онда, само ако је прави коцкар—варалица—наћи ћете код њега све напред побројане особине. При картању, коцкари употребљују различита лукавства, да би боље опељушили противника. Једни се користе знаковима испод астала, нпр. додиривањем свога ортака ногом, да му тиме каже. шта треба да ради према трећем, који је са њима сео да. се карта. Ови се знаци обично употребљују кад се њих више картају за једним столом, па између њих седе два коцкара, који дају знаке један другом испод астала. Други се опет користе тиме, што ноктом или пепелом од цигаре обележе карте, и тако их познају с леђа, па разуме се насигурно ударају на кеца, седмицу, десетку и т. п. Ово обележавање карата, зове се маркирање, а употребљују га коцкари при свима играма. То није сувише мудра вештина, па се њоме прави коцкари користе ређе, али је најчешће употребљују обични коцкари, — варалице — који се на неким местима зову полуказаци. Има опет неких коцкара, који напред уговоре међу собом извесне знаке и њима се служе при коцкању. То бива понајчешће, кад се два коцкара договоре да опељуше трећег; дакле игра у троје. Они пак коцкари, који на врло вешт начин знају да пакују карте, служе се при игрању тиме, што врхом од игле роваше карте на леђима, али тако неприметно, да иоле невешт коцкар, апсолутно не може то да опази. Ова сорта коцкара, често је пута у договору с каФеџијом, коме у напред донесу маркиране карте, па кад неко наиђе да се коцка, каФеџија, који држи страну варалици, донесе му карте, које је овај раније обележио, и на тај начин превари свога противника. Други опет коцкари врше превару помоћу светлости, Ово чине помоћу огледала, помоћу табакера, новчаника, који су сјајни и помоћу других подобних ствари. Такви коцкари, док поделе карте, видели су већ, било у огледалу, на табакери, на новчанику итд. шта су поделили противнику и какве је овај добио карте.

Бива врло често, да се коцкари користе црним наочарима, зато што се знаци на картама који су помоћу ФОСФора направљени, виде једино кроз црне наочаре, јер се фосфор опажа само у помрчини, а ово се изводи вештачки помоћу таквих наочара. Има коцкара, који се служе неким знаковима од цинка. То су справе, које се нарочито у Фабрици праве, према поруџбини дотичног коцкара. Ову врсту лукавства, врше обично главни коцкари, они што се зову на неким местима казаци. Они се налазе понајвише у главним гостионицама, у великим варошима, у бањама, и у опште где се стиче богат свет. А обични коцкари не служе се таквим мајсторијама него траже ћара по вашарима, омањим каФанама и меанама, шатрама и ћумезима; и у томе се знатно разликују од правих коцкара. Обични коцкари, разликују се још од главних коцкара и у томе, што у свакој прилици оће да се коцкају, а да би за ово увек били спремни, носе свакад собом карте и свећу. Док међутим, прави коцкари ретко се занимају обичном коцком, зато што се њихове вештине и лукавства не могу да доведу у склад са случајностима обичне коцке због чега се најрадије одају на случајне али велике коцке, као што су опкладе при картама, где се у један мах изгуби врло велика сума, — и онда разуме се, игра је свршена. Отуда долази то, да се прави коцкари не играју дуго. Обични коцкари разликују се од главних још и у томе, што су по природи бојажљиви и што се радо удешавају и кицоше, док међутим прави коцкари, врло су слободни и веома скромно али укусно и елегантно обучени. Обични се коцкари познају још и по томе, што кад су у каФани они врло пажљиво испитују место, положај астала и остале околности, где намеравају да се коцкају, па кад све то потанко испитају и изврше, они онда позову већ у напред означену личност за картање. Разуме се по себи, да је та личност у договору са овим који је позива и да су за превару уговорени међу њима знаци. Кога сад ђаво нанесе међу њих тешко њему. Ово пак не чине никад прави коцкари, они се служе другим случајностима. Обични коцкари радо кибицују, али су увек врло учтиви и ретко траже велико друштво при коцки. Понаглање им је врло озбиљно а у свакој прилици, видећете како су веома пажљиви. Оваки су и при самој коцки, само ћете приметити, да сваки од ових коцкара, игра врло радо са шеширом на глави, изговарајући се да то чини због светлости, која му смета очима. Прави коцкари међутим, понашају се, као што смб и раније казали, врло слободно а траже на све стране велика познанства и зато много троше и жртвују. Спрам женскиња су веома пажљиви, а при игри нотпуно су равнодушни, било да губе или да добијају. Карактеристично је код њих то, што се никад не одричу да су коцкари и отворено признају да им је то најмилија забава. Кад заседну за коцкарски сто, показују се у почетку игре, веома расејани, избегавају сваку препирку и свађу при коцки, а карте мењају скоро сваки час. Но на крају крајева излази то, да су веома вешти у превари и никад се не збуњују, па ма били у највећим неприликама. И једни и други коцкари имају у оним варошима где живе стално, засебну каФану или гостионицу, где редовно долазе и где се коцкају. Са гостионичаром и са осталом послугом у каФани или гостионици одржавају увек јаке везе пријатељства, а врло често бива, да се са њима и уортаче, као што смо напред казали. Често ће те опазити, да оваки гостионичари, радо позајмљују новац коцкарима, те и по томе се зна, јели каФеџија или гостионичар ортак коцкарски. Обичај је код коцкара, да при игри, мету запаљену свећу с десне стране а иза леђа оставе такође горећу лампу али увек у пола и при такој укрштеној светлости изводе своје операције.