Policijski glasnik

БРОЈ 8.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 27. СЕПТЕМБРА 1897.

ГОДИНА 1.

УУ хуа ■ "3 ^ ^ х-х: С^О /-А сл-= У« XX уп-^т УЛ уу: у/. -хот ол-= хх а*у; хут ух <- >?о хх^ х х- ■■».• хх х хг хх: //-,, х-хв -хс у х уу уу ^ ^уа полицијски глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

^УО ооо ОУЗ С/УР С<ОР !УУ5 С/УР ОУР ОРО ООО ОДО С/УР &6Р С<УД ОУ5 С<УР ООО ОбО ОСО ООО СОР ОСО ОУО <УУ5 ОУ> ООО ОСК> отг ОУ) ОУ5 1УУР ООТ ООО с<ур ОСО ООО ОУ5 ОбО ооо јуур С/7Р ООО Р(У) (УУР С6С С/Р"Р ОУ »ПОЛИДИЈСКЖ ГЛАСНИЕ« излази једанпут недељно. — Претгиата се подаже у Београду еод Уредпиштва Ј ,Скоиљанека удида број 9. ж а у унутрашњости код овлашћених скупљача иди на пошти. — Цена је дисту на годину 20 динара, на ио годипе 10 динара. За иностранство на годину 80 динара. За иисаре при начедствима, ирактиканте у опште, општинске иисаре оиих општина које су већ претплаћене и за жандарме, у пода деие, но ови морају, непосредно сдати претпдату уредништву. Поједини бројеви не продају се. — Рукописи не враћа.ју се. — Писма само пдаћена примају се. — Огдаси примају се по погодби и то, месечпо, тромесечно, подугодишње и годишње. ОУ> обо с/зо о сп р/о сг?о суут) с/бо сгуо осо ОУ> оао С/УР О&О С ЛГ> ОУР оао ?-<УР ОУР С/УР ОУР >У>О суур с«<ур д^>о с<>о с^о УУР УУР ОУР ООО ооо о&о ОУО ооо ОУ С<УР О<УР СУ^ОООО ОСЈС ООО"

/]ИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

•хто XX. чуз XX. сот >х ух -хтз у7ј XX "■ XX XX XX XX " XX XX XX. XX. XX. адо уур -XX оу XX уи ух. XX -XX XX ^ хх .ул ^ -уу^ XX. XX XX XX XX <иг~ -уу:

ТАСИНА ПИСМА 1. (продужење) У Верлину, Јула .... Када поменух посленике у ревијерима, да кажем још: да берлпнска полиција, осем управника, или како на западу кажу: аредседника аолиције, 1 има: 6 шефова одељака, 4 инспектора, 44 криминална комесара, 1 пуковника, 16 капетана, 104 потпоручпка, 340 наредника, 4000 жандара, на 500 патролџија, свега до 6000 лица. Годишњи трошкови берлинске полиције износе 8 милијуна марака. Сама зграда главне полиције, која је дивно озидана, богато украшена, најелегантније намештена, кошта 5'/ 2 милијуна марака. — Управник Берлина има, као и старешииа ревијера, свој стан у самој згради полицијској. Још какав му је стан — 21 богато намештена и меблирана соба. Плата му је 11400 марака. Још има: 3600 марака додатка на место (за то што је у Берлину) и 4800 марака на екипаж. Свега дакле 19800 марака. Берлинска полицијска дирекција има шест одељака. Први одељак стоји под самом, непосредном управом управниковом. Ту је иолитичка иолиција, иоверљиво оделење, одељак, који ради неиосредно с Двором. Ту су ствари, што се тичу владаоца, страних монарха, дииломације и т. д. Ту су и послови, што се односе на суд, саобраћај, јавне установе, позоришта и т. д. Други одељак води надзор и расправља ствари односно каФана, механа, јавних локала, забава, концерата; ту спадају и питања, која се тичу телала, зајмодаваца, набављача слугу, трговачких путника; ту је и надзор над продајом отрова и отровних ствари; ту је надзор кућа, које се под закуп дају; ту је надзор над болницама душевно болних; копиладма; ту је надзор над Фијакерима, таљигашима, ловом и т. д. У трећем је одељку грађевинска полиција. У четвртом је оиет полиција сигурности и морала. Ту је криминална полиција и надзор над јавним женскињем. Пети одељак води надзор и расправља ствари што се односе на пасоше, билете пребивања, пријаве становника, слугу, слушкиња и т. д. Шести је одељак судећи. Он осуђује истуие и има право кажњавања, као што сам већ једном поменуо, до 15 марака, или три дана затвора. У Берлину судски кажњених лица има до 13000 годишње. Међу њима до 50 осуђеника за разбојништво и убијство. За прошњу прошле године осуђено је 14000 лица, а за пијанство 7000. Кажњено је 800 двце. Међу њима 200 за пијанчење. Осуђено је 500 лица за неморална дела. Годишње се дешава до 7000 несрећних случајева, а бива, да се по које године нађе

преко 100 мртваца, које нико не познаје и о којима нико ништа не зна. Има увек до 40000 бескућника, који немају ни крова ни леба, него се јављају сами полицији, да им даде преноћишта. * Пало ми је у очи нешто чудно, а то је: да ће тешко бити још које светске престонице, која би се упЈзављала само по расиисима. У Берлину полиција врло мало ради по законима. Сва је њена радња по расписима, прописима, упуствима, које издаје или министар или сам управник. Тако је готово и у Бечу. У нас је већ друкчије. Ми сваке године избацимо но 10—20 закона, али опет која вајда. Пре свега, закони се у нас довољно не штудирају, направе се за дан два, иеразумљиви су, нопотпуни су, па, ваљда, са тога после нити их ко врши, нити се ко по њима управља. Већ о наредбама полицијским да и не говорим. Оне усред Београда трају само три дана. А и како ће трајати? У нас се сваки управитељ граби, да изда што више наредаба под својим иотиисом, да му изађе име у „Српским Новинама,« али шта ће даље бити, слабо разбира. Отуда је та смешна појава у Београду: колико год је управитеља било, толико је наредаба издато о Фијакерима, слугама и т. д. Међу тим овде има наредаба од 1856. године, по којима се и данас управља. Овде се меродавни кругови више старају за то: да уведу што модерније установе, такмаче се с Лондоном и Паризом; гледају, да у иолицију увуку што сиремнији и васиитанији иерсонал; не баве се ситним, личним питањима, као у нас; али, будите уверени, и њихов срески начелник неће иикада заћи по селу и питати сељаке, да му објасне: шта је то »марвени депо?« Него, у опште, о нашој полицији у особеном чланку.... У већим јевропским полицијама, овамо на западу, највећа се брига обраћа на иоиис становништва. Да се зна тачно и сигурно ко у. његовом рејону станује, на то нарочиту пажњу обраћа члан полиције: и онај у Паризу, и онај у Бечу, и онај у Лондону, и онај у Петрограду, па и овај у Берлину. Који управитељ има тачаи попис становника, тај има и сами кључ вароши. Колика се важност томе придаје, да поменем овде увод из једне наредбе. — 'Полиција је позвана, вели се у распису, да отклања опасности, које грозе владаоцу, његовој породици, законитом поретку и благостању државноме; да уклања онасности, које прете грађанима; да одржава јаван ред и мир; да отклања све, што иде на штету личне и имовне безбедности; па у случају, ако би се ко усудио да противу овога преступи, да га одмах пронађе и казни подвргне. Да би овај задатак полиција могла извршити и дужности својој одговорити — ире свега