Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 13

су ту играли главну улогу неки други обзири, који су остали непознати. Не бих рекао, да је Стојан истину говорио, кад је казао: » да бих свој живот одбранио, ја сам је убио." Напомена: Оригинална акта добио сам од пожаревачког првостепеног суда.

И 0 Т Р А Г А

VI 0 крађи. (НАСТАВАК) 2. Друге припреме за кра1 ( у. Није само ухођење једини посао онога који је у чију кућу упућен; он нема особено прописани посао, већ има све у опште да чини, што не би .падало у очи, и што може само у своје време за извршење дела од користи бити. С тога се обично такве индивидуе при своме изласку из дотичне куће, у којој су своја проматрања вршиле, као бајаги, забуне и у место да се упуте право ка капији, а они одлазе на друга задња врата и ту, ако би ова случајно била закључана, браву отворе и све што нађу за потребно и за тили часак припреме, како би им при извршивању саме крађе лакше посао за руком пошао. Од врло је велике важности за таку уходу (проматрача) ако том приликом може да украде какав кључ, или да узме отисак кључа, или барем да кључаницу копира. Опази ли се, дакле, да се каква страна особа, просијак, колпортер и т. д. при уласку своме у кућу, труди да стане у близини врата, или код чивилука где висе кључеви и т. д., онда ваља знати, да је таква особа сумњива и да је се ваља добро причувати. Особити је пак задатак таким уходама (проматрачима.) на селу тај, да вернога и опрезнога пса у оној авлији у којој се има крађа извршити отрују, па за то сваки од њих има увек уза се потребно средство за то. Али како има и таквих врста паса, који из туђе руке неће ништа да узму, онда. се они постарају да изнађу начин, како ће такога пса нагнати или приволети да прими спремљени му залогај. Ко год је иоле о овоме разбирао, чуо је врло често, како је баш на толико и толико дана пре извршења крађе »изненадно, случајно и на чудан начин® верни и добри пас угинуо, што, да се није десило, не би се извесно ни крађа та догодила, јер би он сиромах извршиоцима, исте својом познатом верношћу на пут стао. Према овоме што је до сада наведено у погледу паса, могло би се у неку руку као неко правило узети: »да је боље какво верно исетанце имати у кући (у соби), него и великог и бесног пса у авлији, јер овај за вештог лопова и крадљивца није никада никаква сметња." Ако је пас, који се држи у авлији отрован, онда треба вазда знати то : да ако крађа још није извршена, и ако то тровање не стоји са чим другим у пези (н. пр. да га је отровао какав комшија из зависти и т. д.), онда треба на сигурно знати и очекивати, да ће у најближем времену у дотичној кући бити покрађе, ако се евентуално не спречи. У таким случајевима, као и онда, ако се крађа после тровања пса деси, ваља сву своју пажњу обратити на оне особе, које су се у току тога времена виђале да се око отрованог пса бакћу. То су обично, а може се рећи готово увек такве особе на које се не би могло никада посумњати, као н. пр. каква старица, која добродушно даје комад свога сухог хлеба псу, који на њу лајући насрне; или какво дете, које се весело и задовољно са псом игра, а за тим плачући одјури, „јер му је јаднику пас отео хлеб намазан маслом или пекмезом, те је он тако остао без своје ужине." Деси ли се, дакле, што слично овоме, онда треба знати (а то је за иследника врло важно) да је дотично лице један члан онога друштва, које је доцније или истога дана крађу извршило, те се онда може лакше трагање вршити, пошто је на тај начин задобивен у неку руку кључ саме покрађе. У већини истрага је иследнику стало поглавито само до тога, да изнађе почетак или управо рећи конац дела, па кад то сазна и има у рукама, онда му је даљи посао олакшан и може бити потпуно уверен да се пеће преварити. Нарочита врста поступања са домаћим псима, јесте она помоћу куја. Нема ни једнога пса, који неће ићи за кујом која се почела водити, па шта више ни сами уштројени пси који

су за сваку акцију неспособни. Надраживање кућњег пса може се спречитп помоћу плетене корпе, која му се на њушку меће и на коју се сваки пас привикнути даје, ако му се та корпа с дана у дан консекветно, пажљиво и поступно меће, док се са свим на њу не привикне. За кују пак, која се почела водити, нема у томе правцу апсолутно никаквога средства. Човек би морао имати таког старог пса, који је потпуно постао неспособан за надражење; али таки пси у опште за ништа и не вреде. Крадљивци обично поведу собом оне ноћи када крађу хоће да изврше, кују, која се почела водити и то везану за какав конопчић, те да помоћу ње надраже и најбешњег пса у дотичној авлији да за њом иде, те да га на тај начин са свим умире, док они свој посао не сврше; јер пас чим осети и нањуши такву кују, одмах постаје са свим безопасан. Ако је пас везан онда вођа кују приводи овоме да је њуши и да га тиме са свим умири, а ако није везан, оида вођа поведе кују ка капији, а надражени пас пође за њом са свим мирно, те га вођа на тај начин изведе из авлије, па га онда ухвати и веже и тиме га учини са свим безопасним за извршење предузете крађе. Свакоме ће посматраоцу пасти у очи, да путујући људи обично за собом воде кују а не пса. То долази отуда, као што то и сами ловци потврђују, што су кује много човеку приврженије, верније и послушније; оне неће тако лако од свога госе да утекну, не може их нико одмамити, а и иначе су много прилагодније и умиљатије од паса. Али ово све што је до сада наведено ве може баш довољно да објасни, за што ти путујући људи скоро увек и искључиво за собом кује воде. Може се узети, да они то чине само за то, да их у цељи крађе употребе за примамљивање кућевних- паса. Ако се је, дакле, где год каква покрађа догодила, а може се претпострвити да је кућевни пас на горе наведене начине заведен, онда ваља добро и на првом месту сву пажњу обратити на те путујуће људе, који имају уза. се кују, а који су се у то време у близини онога места где је покрађа извршана виђали. Ваља напоменути још и то, да таки људи могу свој посао да изврше и без кује, и то тиме, што н. пр. своју обућу, хаљине и т. д. натару о уд кујин, која се почела водити. То дејствује на пса готово исто тако, као да је и сама куја присутна. Пас неће на такога човека никада напасти, нити ће на њега лајати, но ће свугде за њим поћи. Ово средство најобичније употребљују уходе (проматрачи), како би се у дотичну кућу, где се мисли крађа да изврши, лакше увући, и оно што им је нужно расмотрити могли, а да их пас у тој кући не нападне, иити да их укућани у њиховој намери опазити и спречвти могу. Ако се, дакле, иследнику приликом увиђаја и отпочетог трагања, буде од стране оштећенога. или других укућана причало, да је на кратко пре учињене покрађе у кућу долазио какав просијак, на кога кућевни пас, који је иначе љут и насртљив, није ни. залајао, но шта више да је умиљавајући се око њега ишао и њушио га, онда треба он — иследник — на сигурно да зна, да је тај просијак саучасник у тој покрађи, те ваља одмах да нареди да се овај пронађе, па да даље поступи што нађе за сходно и нужно. Све ово што је до сада наведено, веома је важно за исле ника, па за то им се и обраћа пажња на то, како би у датом им случају све то имали на уму, и од тога у приликама употребу чинити могли. (НАСТАВИЋЕ СЕ) П01ИЦИЈСКИ РЕЧНИК Образац за вођење кривичних истрагЕ. (СВРШКТАК) Бр. 8535. Решење: Кад окрив. Исидор, на своме испиту од 27. тек. месеца Бр. 8532, вели, да сведоци Станко и Миљко лажу, да су га видели оне ноћи, кад је крађа извршена, ,пред кућом Петровом, то на основу §. 153. крив. суд. поступка решавам: да се учини суочење о тој околности између окрив. Исидора и све-