Policijski glasnik

110

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

а још не спазисмо никог да дође. Мишљах, да ће се ова романтична ствар изменути у непријатност и досаду, јер нам беше страховито ладно. Бојао сам се да нисам хрђаво чуо или што год разумео, што саданашњим случајем никакве заједнице нема. Ипак за време мога размишљања и пребацивања, допре до мене зврка кола, а мало за тим зауставише се иста скоро на подножју самога споменика. Врата се на колима отворише. Из кола изађоше четири човека. Један од њих беше ОФицир. Брзо дођоше на означено место и зачуђено говораху, да још гроФ X... и његови сведоци нису дошли. Били смо се дакле уверили да ће се овде извршити двобој, чији је повод вероватно каква ситница: положај, част и Бог зна још за што, морају каваљери стављати на коцку свој живот. У тренутку кад сам се ночео љутити на безумност оваквога двобоја, допре до мојпх ушију бат удаљених кола и после неколико тренутака дође гроФ X... у пратњи три своја пријатеља. Једнога од њи већ сам видео, у капији поменуте гостионице. ГроФово и оиако бледо лице, изгуби сваку боју, кад спази противника. По лицу овога безо.бразног убојице, који иостојано намешташе своје манжетне и крагну разли се тако руменило, да му се стид због сопствене плашљивости могла на образима читати, док на против, другоме показа се на лицу тешко уздржан гњев, храброст и жеља да задовољи свој претрпљени бол. Живо остави он на степенице споменика једну украшену дрвеиу кутију мрке боје. Један од његовп пратилаца приђе', и извади пиштоље, који су унутра лежали, док остали покушаваху да их измире. »Не, повиче гроФ X... не могу одустати, јер би иначе неваљалца морао на улици угушити, само ако би га где год сукобио. — Он ме је љуто увредио, — он је моју матер осрамотио! — Не-не — немогу — никада ! Или је зар толико плашљив да ми да задовољења?® За тим узе оружје у обе руке; остави избор сведоцима, а нри том управи на противника поглед пун мржње и презрења. Противник гроФОв задрхта. Лице му осу мрачно бледило и он паде онесвешћен у тренутку, кад су сведоци бројали кораке, не далеко од ограде споменика. Страсни јунак приступи са пиштољем у руци онесвешћеноме противнику и пусти своме гњеву на вољу. „Вређати уме господин гроф — али не уме да да задовољења" — повиче ои — »Ако те бесно псето уједе за ногу, треба да га казниш!« (свршит.е се)

СТЕВАН ХУЛАЛА разбојпик. Има 42. године. Католичке је вере. Ожењен. али је жену напустио и одао се певаљалом животу. По занимању је надничар. Поред слике ево му и описа: Средњег раста, у телу мршав ; лица дугуљаста; чела ниска; обрва више смеђих а очију жутих. У опште је црн; нема два иредња зуба. — Стеван се тражи због извршеног разбојништва у Аустро-угарској. По трагу чињеном дознало се, да је ирешао у Србију али се незна да ли је се овде задржао, или је отишао даље за Бугарску односно Турску. Ако се овде задржао, онда је јамачно негде скривен као надничар и под другим именом. Озбшвну пажњу треба обратити на дошљаке, јер међу њима обично се и налазе оваки, незвани гости. И статистика наша показује, да извршење крађа, разбојништва, превара, и т. д. много већм проценат пада на људе који су нам са стране дошли, но на наше домородце. Стеван је врло опасан, јер хоће и ножем да нападне на човека.

КАРЛО—ДРАГУТИН МАТАШКОВИЋ лопов и варалица.

МАНО ШТАЈНЕР Родом из Мађарске, има 36. година. Висок, лица црвеног, дугуљастог. Нос му је кукаст, коса смећа, бркови густи, зуби здрави. Брија се, али није искључена могућност да је браду пустио да порасте. Говори немачки, мађарски и покварено српски. Вере је Мојсеове. Мано је као приватан чинопник проневерио повећу суму новаца и побегао из Аустроунгарске. Држи се да је нрешао у Србију или Бугарску. Обраћа се иажња на њега властима да га ухвате, а грађаннма да га се чувају и на . случај ако га виде и познаду да га властима иокажу. Као добар вештак у трговачким пословима и књиговодству, Штајнер ће се јамачно понудити коме од трговацау службу, разуме се под туђим именом, с тога му треба слику добро упамтити. Слика му је верна и по љој га може сваки лако познати, тим пре, што је сликан на најмодернији начин, — да му се и проФил види. Пештанска полиција сликала га је док је био у њеном затвору, одакле је и побегао.

Родом је из Беча. Тамо је небројено пута кажњаван због крађа, превара и телесних повреда. Као војник аустријски извршио је опасну кра^у и побегао. Опис му је : лак, хитар и окретан. Има 21 годину. Висок је Ј62 см., лица округлог, смеђе косе и очију; зуба здравих. На левој руци тетовиран са »М К С( . Говори српски и немачки и по мало ма1 ( арски. Побегао је у цивилном оделу и држи се носигурно да је овамо код нас прешао. Можда је прошао кроз. Србију за Турску или Бугарску, али није искључена могућност да се овде задржао. Треба добро обратити пажњу на њега јер је лопов да му нема на далеко пара. По слицп где има и проФил, по опису, и осталим побележеним знаковима у овоме опису, лако се може познати. Нарочито треба обратити пажњу на оно »К М« тетовирано на руци. По томе, што и српски говори, има изгледа, да је овај Карло-Драгутин наш гост.