Policijski glasnik

ПОЛЦЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

гово »вршење службе«... На емрт беше оеуђен некн Франц Шнајдер стар 35 год. средњег стаса, добро развијен. Он беше већином без заним^ња, а осуђен за три злочина разбојништва са убијством. На дан извршења, у јутру око 6 сахата, у дворншту судском, беше се искуиило до две стотине лица,. већином чиновника, адвоката и лекара. Поред одређених онштинскнх одборника, на место извршења може доћи само онај који има улазницу. Сва искупљена публика беше готово у некој нервози, ишчекујући, као са неком зебњом, када ће се отворити капија, која води у двориште одређено за Ђешала. Капија се отвори. Публика уђе и сваком срце задркта. Страшна вешала зијаху иред нама очекујући злочинца. Чета стражара (Ј и81л7л\'аеће) беше посела како само место око вешала, тако и иролаз до самих апсана. Беше пзведен, ради поретка, и једаи вод жандармерије. На здању поче избијати седми сахат. Капетан страже командоваше — мирно. Сви погледи беху управљени апсанама. У тај мах тужпо забруја звоно на апсанској капели. На апсанском оделењу отворише се врата и појавише се два џелатова помоћника. Лица им беху бледа, јер су целу ноћ морали провести са осуђепиком. Донесоше и крај вешала спустише оандучић, у коме беше уже и друге ситниде, потребне за вешање. У томе се појави главом — џелат СајфридКрупан човек, стар око тридесет годпна, марцијалног изгледа, нун хладне збиље, сав у црном оделу са црним рукавицама. Приђе својим помоћницима, рече нешто, и доби одговор: све је спремно. За тим дође комисија, у којој беху судије, државни тужилац, судски лекар, и бранилац осуђенога. Сви чиновници беху у униФормама. Одмах за њима јави св и сам злочинац — Шнајдер. Целу ноћ беше провео немирно. Ока није могао склоиити. Апсански свештеник, који је једнако био уз њега, тешио га је, да се моли Богу, и пред зору исповедио га. Осуђеник је илакао, нитајући пма ли — милости. Речено му је, да помиловања нема, пего да се снреми Богу на истину. Он је завршио: онда хајдмо у име Боншје Џелат му веза руке и изведоше га. Када се појави, сва публика претрну. Осуђеник иђаше бојажљиво, беше сав блед у лицу, и затресе се, када пред собом угледа подигпута вешала. С десне стране уз њега иђаше свештеник, с леве апсанџија, а за њима једап вод стражара са натакнутим бајонетима. Пред вешалима дочекаше га џелат и љегови номоћници. Злочинац баци нрво поглед на чиновнике, па онда иогледа по публици и окрену се стражарима. Као да све редом поздрављаше. Злочннац стаде пред џелата. Џелат намаче замку, његови помоћпици ирихватише — и у једном секунду осуђеник би обешен. Али то је тако вешто свршено, да се, ири свој пажњи, све појединости нису могле запазити. У осталом, то се баш и тражи, да се брзо изврши. Када га обесише, лице осу1)ениково у први мах дође црвено, но том илаво, иа онда нобледн. Мало се затресе, па стаде. Џелат онда, иун достојаиства, сиђе са подножја, скиде шешир и, пришав председиику комисије, ранортова: част ми је известити вас, г. председниче, иресуда је нзвршена Капетан страже командова на — молитву. На капели чу се тихо звонење црквенога звона... Свештеник рече неколико речн, у којима главно нстицаше мисао: да се треба сетитн Бога и божијих зановеди; да треба радити иоштено, да се треба у животу чувати хрђавих дела и намера; да треба избегавати хрђаве пожуде и т. д. да то све осуђеник није чинио, да је љеговим делима морала казна сљедовати, али да молимо свевишњега судију, да му буде милостив и т. д.„. Цео посао једва да је трајао десет минута. Мртво тело обешенога скинуто је после и предато лекарима, да обдукцију изврше. Исиитују главу, мозак, и ираве посматрања на лешини осуђениковој.... Али бивало је случајева, да ни највештијим џелатима пе испадне увек иосао тако брзо. Баш у Бечу, ире неколико година, обешен је некп Матијас Беднаржик, злочинац. Пошто је дигпут на вешала, сигурно замка га није добро ухватила, те се је читави четврт сахата горе мучио и копрцао. Било је страшно гледати га. Сва се је публика из дворишта била разбегла. Џелати су имали муку, докле су га удавилп... У осталом, сви су ови начини извршења смртне пресуде, један од другог се и друго име — Могеаи. Као рентијер живи сада у једној од најлепших улица покрај Сене. За време своје џедатске службе, одеекао је на ешаФоту 500 глава. Међу осталима и здочинаца : Г)'Еугап, Ргас1о, Ргахшш, и познатога анархиста Равашола

ужаснији. Гледао сам вешала, видео сам и ону страховиту наираву ешафит, био сам и нри нашем убијању из иушака, па, рекао бнх, да сви овн ужаси изумења човечнјег, још више људе подивљају*

Полазећи из Беча у Берлин, и мењајући једну велику светску престоницу са другом, ја носим ово уверење: људске беде и невоље расту. Зло се гомила. Већ данас, али још више у данима за данашњим, поред моралнога учитељ а и побожнога свештеника, пмаће, те још какву важну улогу спреман и савестан иолицајац.... На овој тројици стајаће не мала, али у исто време света дужност: да спасавају душу и тело оних својнх суграђана, којн би хтели поћи на злочине ; да спречавајући њих у злу, чувају друштво од расула н пропасти.

УПУТСТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. (ИАСТАВАК) VII. О ^рађи у Ово је у неком смислу једна од најгнуснијих врста крађа. Као што је до' сада већ више пута поменуто, бивало је мпого п много случајева, да су млађи нз куће неправедно окриљиваии, да су ову или ону крађу извршили у кући где служе. Али да и млађи по кућама много краду, о томе нема сумње. Кад би се све те омање крађе, што их млађи по кућама вршс, срачунале, пзашао би грдан капитал. Они обично краду мале суме поваца, цигаре, јестиво и друге ситнице, али и то у опште узев мпого односи. Кад се ко млађи из куће доставља због крађе, онда та достава обично гласи овако : »Нестало је ово или оно. Кра^у пико од страних није могао извршити. Служавка је тек од ире кратког времена у служби. Лаже унорно. Нреметачином се ништа није могло наћи. Имала је прилике да покрађене ствари сакрије. Нека се одмах ухапси®. И ако така достава изгледа сасвим обична и ироста, ипак за то исљедник треба у таким приликама пажљиво да поступи, јер јадној служавци не остаје иначе ништа друго, до једино још њена част и поштење. Опо се може десити, да је дотична ствар, за коју се држи да је служавка украла, случајно забачена, или изгубљена; а може се десити, да су је баш рођена деца, или жена достављачева украла, нли пеко страно лице, па ииак за то да служавка бу^де уханшена. С тога, дакле, као што је горе речепо, ваља псљедник у таким ириликама да је веома пажљив и обазрив. Он мора пре свега добавптн податке о њеном ранијем понашању и владању. Јер само га околност, што се она од пре кратког времена налази у служби код достављача, или што је имала прилике да украђену ствар прикрије, иошто је излазнла пз куће радн куповине иамирница, и т. д., није још довољап доказ противу ње, да је баш опа ту крађу извршила. Шта више, ако се украђена ствар у њеном куферу нађе, пије довољан доказ, да је баш она кра!,у извршпла; јер се врло често дешава, да неко други од млађих подметне ствар невином, било из освете, зависти, или ма из каквих других узрока. У данашњем броју баш о таком једном случају доносимо иричу под насловом »Крађа из освете 8 . Пр иликом ислеђења оваке врсте кривица, ваља исљедник у свему тачио и савесно да поступи, а што је најглавније, он ваља да испита и све сиоредне околности, које са крпвицом у тесној вези стоје, као што је горе речено. Он треба пре свега да добавп доказе о прошлости млађега, којн се оитужује; да сазна, колнко је имао новаца, када је у нову службу ступио. * За време моје службе у београдској подицији, био је осуђен некп Павде, злочинац, на смрт. Изведу га на Карабурму, и, после прочитане осуде, нареди се, да пуцају. Везку осуђеника за дирек. Жандари опале из нушака. Осуђеник, не погођен добро, сроза сс, ади, још жив, ночпе говорити и викати: немојте више, ако Бога знате, молим вас браћо Полицијски чиновник нареди онда, да се пуца из револвера. Жандари припуцаше поново. Глава осуђеникова би разбијена. Мозак, очи, вилице, разиете. Био је прави ужас видети ону масу од мешине, Глупа иублика налетила да гледа. Бидо је непријагних појава.