Policijski glasnik

БРОЈ 11. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 7. МДРТА 1898. ГОДИНА II. ■У/О С/^О С/УО СУ5о"С/ХР соо С/5Р С/5Р С/>0 С^> С/^С/^С/50 С/^С/?? С/УО ОУ5 РУР (^ОО СДО С/?0 С^/О <УЗО ОЈОО С«бО ооо ООО с/уд С6ЈО С<бО Обо СУУР ОСО ооо СДО ОУ5 Обо С/5Р С^ро сгго СОО . ООО СУУ с/>6 ООО &6У0 (ј^5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/УР С/У5 а<ур СУУ5 С/ у О С /УР ОУ5 СДО СОО С^о С^о 050 СОО С ^О С /уО С ^О СХ^О СОО СДО С/50 С «бО ООО ОбО ООО руг С-С/1 С/ уО С/ У? 060 С.60 с /5о ооо с «оо с«оо ООО С«00 (>бО с «со ооо СДО ООО С<^? с »оо с«оо с<б>о с^о с <?о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК« издази једаниут педељно. Ио иотреби биће ванредних бројева. Иретилата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Ценајелисту: чииовницима, учитељима,' званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у онште годншње 12, нолугодишњо 6 дин. Гостионичарима н механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодшпње 8 динара. Жандармима годишње 6, нолугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу нретнлатити само нреко својих команданата, полицнјске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, нолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника но нродају се. Писма само нлаћена нримају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. С/9РС/50 ОјОГ ) Ј УУВСбО ОУР ООО ООО 050 ООО СОО С ^о.ооо Р50 СУуО 060 С >УО ^о '(УЛ С /СО ~С /5 О"С>СО с <?0 060 ОСО-ООО |>УР 0<УР С /50 С /УЗ ОбО ООО С У ^С^'С^~ОУ' С/ У5 ~ С /5Р 060~С^О~С60 С /Х) С/У^> СДО (УУР ОУ

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

/х. хх хх хх хх уу: хх /х у- XX •// /х :/у: 'X хх ^х х/ ^хх. /X уу: х/ ■//: /л у/. ■//: // // хх- X' XX /х /х /х. ххг /х: XX XX хх. XX XX XX V/ с

ТАОИНА ПИСМА, БЕЧКА ПОЛИЦИЈА. 38. Не желећи да будем досадан, похнтаћу, да завршим ова моја писма.... Нарочито сам избегавао, да ређам саме ирописе и параграФе из закона и уредаба. То има штампано, па се може добавити и читати. Намера ми је била, да наше пбУшцајце више упознам са арактиком , како они на Западу раде, са онмм, дакле, што нема у к?вигама, и што се на другом месту не може иаћи да прочита. Старајући се, да се не покажем недостојаи указаног ми поверења и пажње, са којом су ми у бечкој полицији на сусрет излазили* —• ја сам у овим иисмима нарочито обележио оне устаиове, које, ми : или никако немамо, или су у нас погрешно, неумешно, изведене. Него, пре него завршим, хоћу да поменем још неколико ствари... Сетио сам се, на прилику, на,ших школованих чиновника. У нас се још чита само, док је ђак у школи. Чим добије сведочбу, иотрчи за службу, и више књигу не види. Не треба крити пстину: да у Србији имамо пуно и иуно судија, адвоката, иолицијских чиновника, који, осем законика, никаквих других књига у р>уке не узимљу. Они немају не само никаквих библиотека, него ни најпотребнијих правничких књига... Ваљда недесет годииа велика школа Фабрицира нам само правнике I! опет стручни листови: Порота, Бранич, Правник, гасе се један за другим И ако имају богату правничку литературу, у Бечу су увели и нарочиту школу за чиновнике, који врше нослове кривичних ислеђења, који се сиремају да буду исљедне судије, дргкавни тужиоцн, и т. д. У том курсу, који траје пет месеци, чиновници се унознају са свима особинама исљедниковим, његовим дужностима, приликама и т. д. Ту се изучава: кримипална психологнја ; иосле, како се врше претреси лица и станова, обележавање места и догађаја; како треба поступати у кривичним догађајима са вештацима : хемичарима, микроскопима, Физичарима, графолозима и т. д.; упознају се са Фотографијом и антроиометријом; свима особинама злочинаца, њиховим језиком, обичајима, симулацијама и т. д. Ту се чиновници обучавају: да умеју цртати, скицирати, крокирати, бар главнијс основе, да у даНим приликама могу оцртати место злочина и т. д... Даље изучавају судску медецину, оружје и оруђа, којима се могу вршити злочини; испитивање . трагова крви, стопа и т. д.; особине крађа и начина, на који со врше; све врсте и начини нревара; ФалсиФнковање новаца, напира, докумената; нроучавање пожара и свију- запаљивих ексилозивних материја; о отрову, његову дејству, познавању свију врста; о несрећама на железници, на опасним грађевинама, ирвој помоћи и т. д.... — Поред овога теоријскога изучавања, даје им се да * Нека ми је дозвољено на овоме месту нарочито са хвадом поменути господу : дворскога саветника Ритера Вајсенштама, саветнике: Штелинга и БрајтенФелда, царске саветнике : Франкда и Вахлера; чланове полиције: Шандоровића, Стукарта, Сојку, Јурка, Бижовског, Шилда, Михлера, барона Горупа... Неки су од љих и помрди — али их се ја и данас са деним успоменама сећам...

виде: како се то ради и у практици. Ради тога имају читаве збирке, у којима се иалазе ствари из судске медецине, микроскопски препарати, разни отрови и отроине биљке, орућа којима су вршена убијства п телесне новреде, обележје стопа и трагова, све то на дрвету, камену и т. д. маркираие карте н хартије, ухваћене код оних, који лажно пграју и варају, лажне новце и банкноте, чекове, документе и т. д. лажне нечате, отиске , оруђа са којима су вршена обијања, отварања каса, врата; распрскавајуће материје, бомбе ; па онда: слике злочинаца, иоређане по категорији: убице, лопови, ФалсиФИкатори, кесароши, и т. д.; шиФре злочинаца; ФотограФије иредмета, положаја на самом месту злочина; писма злочинаца, њихове говоре, договоре у разним извршеним злочинима и т. д. 39. Поред оваке сиреме, када се још придружи и енергична воља, исљеднику мора бити ■— успеха. Једном нриликом гледао сам случај са некаквим радником. Зваше се, мислим, Цехел.... Учинио беше неко разбојништво. Када су га ухватили у кварту, нешто је признао, али се је била појавила сумња, да ће бити још једно злочннство учинио. Сутра дан, пошто је кривац ухапшен, позове ме шеФ одсека сигурности г. Брајтенфелд, познати бечки криминалиста, да идем са њим у апсане (ОеГап^епћаив), те да тамо и он злочннца саслуша. У Бечу су полицијски затвори засебно здање, и доста је далеко од саме централе. Када смо тамо, у иратњи шеФа бироа и агената, стигли, изведу нам кривца. Не беше му више од тридесет година, прилично крливав човечуљак, натмуренога Лица, али већ но изгледу — Велики. злочинац... БрајтенФелд отиоче испитивање; агенти казиваху све шта знају о кривцу; причаху читаве историје: како су га већ од неколико месеци непрестанце пратили, казиваху све шта су сумњиво приметили, ређаху све станове и све сумњиве особине кривчеве и т. д. Злочинац непрестано одрицаше. БрајтенФелд убеђиваше, доказиваше, моралисаше. Пуна три сахата трајало је то , зној га спопаде — докле злочинац најпосле тешко уздахну и — призиаде све. У очима БрајтенФелдовим сину радост — усиео је. За тим нареди, те изведоше нред-а-ме још једно десет окорелих злочинаца. Сваком је очитао по једну моралну нриднку, а у исто време казао им и строгу опомену, да све морају признати, и да се истина мора иоказати. 40. Када поменух апсане, онда да иснричам, како се у Бечу извршује смртн а казна, јер ће то, на сваки начин, интересовати наше полицајце. Смртна се казна извршује у дворишту судском, одмах до судских апсана. Као што је познато у целој Аустро-Угарској, па и у окупираиим крајевима, Босни. и Херцеговини, осуда на смрт извршује се на вешалима. За тај посао установљен је ред џелата. Има један главни, старешина — ЗсћагМсМег, и још четири помоћника. За време мога бављења у бечкој полицији, џелат је био Јован Сајфрид, коме су, и ако је онако страшан носао врпшо, добре Бечлије придевали: ејп ћгауег ^ШћеггЈ^-ег Мепвсћ*... Да исирНчамо једио ње* Париски џедат БеЉ1ег, тако званп Мопзгепг де Рапз, прошле године стављен је у ионзију. Повукао се у приватан живот, узев на