Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

БРОЈ 12

болницу на посматрање и лечење као душевно болесног, и по прегледу нашли смо : 1). Да је В. средњег стаса, телесно добро развијен, глава кроја' нормалног, ногледа нлашљива, конјуктнва по неки пут крвава; на постављена питања тачно одговара. Стар јс 28 годниа. 2). У болппцц од дана пријема. 17. ир. м. (августа 1892) био је са свим миран, и није се могло на њсму ништа абнормно оиазити. — НоЂу између 5. и 6. овог тек. мес. (септ. 92.) био је немиран. Устао је са свог кревета, узео неке крие н воду , па је трља.0 патос. На питање, шта то ради, одговорио је, да пере патос јер је ирашљив. — У вечв 6. тек. мес. (септ. 1892.) изашао је из авлије болничке, отшиао у Мораву, која је на неколико корака удаљена од болипце, те се је окуиао, па се поново у болницу вратио. — Нсћу између 6. п 7. тек. мес. такође је тумарао по болесннчким собама, крао леб, прао поново пагос. Болпичари су билп припуђенн затворити га у засебну собу. Дању 7. тек. м. {септембра 1892.) опет је умакао болничарима, ирескочио илот болничке авлије, отишао у Мораву и окуаао се. Затим је тумарао по државној ади, која недалеко од болнице постоји, па се вратио сам у болницу. На питања што бега у Мораву на купање, одговорно'је, да му то чини добро. Од тада па до данас је са свим миран, ради што му се заповеди. Аекарско Мишљење. Из свега горе наведеног следујс: да је доиста В. Л. М. настуано душевно болестан. Али пошто је миран, н никакве ексцесене прави у своме иаступу, то смо мншљења, да се В. иреда Фамилији на неговање, чување п лечен>е. 17. септембра 1892. год. Окр. Фиаикуо: Д-р С. Сибер. у Ћуприји. ЛекаЈ) ор. белич.: Д-р Стејскал. Оншт. лекар : Д -ј > Јоси (Ј» Иидаколи),. Околност, да ли је В. сада, нлн је у времену кад је предмет био на решавању у Глдвном Саниг. Савету (20. I. 95.) био душевно здрав или не, није довољна за решење овога питања. Шта више, пије довољно нн утврдити, да је В. био, илп није био. душевно болестан у времену, које је провео у окружној ћупријокој болници јер је и то било годину дана доцније, иосле извршеног аокушаја убиства (т. ј. августа и сентембра 1892.) з'а шта је издата сведоџба од 3 лекара, а чију вредност спори Главни Санит. Савет са папред цитираним речима. Ма да не наглашује, нити суд, иити Главни Саипт. Савет, што је свакојако требало прецизно назначити, ми сами по актама судећи, уви^амо да је главно решпти: да ли је В. у времену извршења иокушаја убиства био душевно болестан — умно растројен, поремећен или потпупо иаметан, свестан човек? Од решења овога питања зависи решење пресуде. За решење овога питања, ми смо имали нред собом самога окривљеиика В. кога смо саслушавали; и судска акта по овоме делу, која смо, по себп се разуме сматрали као необорим доказ за учнњено дело, и за све оно, што у њима стоји написано. ( настлвиће се).

УПУТСТВА ■ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. (наставак) * 2. Исиитивање фалсификованих исирава. Кад се из саме садржине какве псираве не може ништа сумњивог да докучи, или нема довољно доказа да је она Фалсификована, онда ваља приступити спољњем испитивању њеном. Таково испитивање бива обично помоћу вештака, који у томе правцу уме сам да предузме нужне кораке. Алп и у таким приликама бива, да и сам исљедник без помоћи вепггака, може и треба сам себи да створи слику о томе: да ли на дотичној исправи има ФалсиФиката, или не. Ако то запази, онда ваља сам и да предузима даље шта треба. При томе послу важи као правило, да исљедник, ако је икако могуће, ништа не предузима, што би могло ма у ком погледу на сам објекат . утицати. У понеким приликама иак мозке се покушати, да се на каквој сумњивој исправи, а на месту од мање важности, учини проба, која истина може тиме

то место да иоремети, . али која ипак не мора да има кобпих носљедица по саму садржину исправе. Но таково што може само по изузетку бити, а ири том се мора на ово двоје пазити : нрво, мора се таква исправа кбпИрати, и ако је икако мргуће Фотографиеати. Тек за тим може се па ком меету речени покушај предузети. Друго пак, мора се све опо на протокол ставити, нгга је са дотичпом нсправом чињено. То се мора чинити за то, да би у случају потребе позвани вештак, илп какво друго званичио лице, доцније могло знати, шта је све раније са том испјкшом чињено. Најбоље пак то се са успехом може постићИ, ако исљедник дотичну исправу са каквим увеличавајућнм стаклетом исиитује. Оп нри томе не треба да испитује само сумњива места, већ целу садржину исираве од речи до речи. Таким испи.тивањем, он ће одмах моћи запазити разлику, између нојединих места н писмена, те ће тако лако моћи констатовати, да ли има Фалеификата или не. и па ком је баш месту исправе тај ФалсиФикат извршен. Кад исљедник исираву на таЈ начин испита, он је онда треба да рашири иа стакло од каквог ирозора, па ће тада и па тај пачпн запазити оиа места на њој која су ФалсиФикована. То долазн усљед јаке светлости, која баца своје сеике са прозора па саму исправу. Таким постуиањем изнађене су многе ФалсиФпковане исправе. Наравиа ствар, да -се у томе лакше успевало, ако је само увеличавајуће стакло добро било, п ако је при испитиван.у пажљиво и савесно иоступано. Но ако се при таком пспитивању посумња, да је на исправи употреб.љавано различито мастило, онда није дово.љно, да се нсправа посматра увеличавајућим стаклетом. У таком случају треба да со употреби микроскон. Кад се микроскоп од прнлике сто пута увелича, онда ће се опазнти, — ако у истини ФалсиФикат постоји, — да је различито мастило употребљавано, јер ће се испод микроскопа опазити н различита слова, са разноврсним бојама мастила. Сем наведенота, има још п један други начип исиитивања исправа, који ни уколнко пе мења облик а ии саму садржину дотичне исираве;. Тај начин је ФотограФисање исирава. Кад се каква исправа ФотограФише, онда се па отпску може лено впдети, ако је што на нсправп раднрано , брисано , нрато, или ако је разно мастило употребљено. То се иначе слободним оком не да лако видети. Кад се по том ФотограФија сравнн са оригиналом, онда се на њој може све потанко оназити, што иначе не бн пн најбољи хемичар дугпм и брижљпвим нснитивањем могао запазити. Као што је паиред номепуто, на иопекпм исправама при пспитивању њиховом, може се оиазити, не само да је разно мастио употребљепо, но да је на њима радирапо, брисано, прато и т.-д. — Сем радирања употребљавају се јбш и хемикалије за брисање писмена на псправама. Неке од тих хемикалија, даду се тако .згодно употребити, да се помоћу њих не само слова могу потиуно нзбрисати, ио штавпше, да се на тим местима може понова писати, По себи се разуме, да свака врста мастила, пма својих нарочитих саетојака, те према томе онај, који бн хтео да дозна, шта је употребљено, да ти саетојцп нестану п избрише се, мора пре свега знати, пз каквих се састојака дотично мастило састоји. Кад то зна, онда свакп хемичар знаде и сретство, како се то мастило брише н како га нестаје. Најважнија средства за брисање мастила јесу ова : 1., Сбна киселина, која се разблажи у мало воде, иа се онда малом и меко.м кичицом превлачи иреко слова, која се на тај начин са свим избришу. 2., Кад се подједнака количина т. зв. »салпетера« и „витриола" у ватри растони, па се онда течност та превуче преко слова. 3., Кад се ситно утуцани тако звани »алкали« и „сумнор" метну у какву кесицу од финог штоФа, која се свеже, па се тако везана превлачи преко слова. 4., Кад се тако звани »Слани Цин« помеша са двоетруком количином воде, на се онда слова са том течношћу премажу, а за тим чистом водом исперу; и 5., Тако зваии »Натриумхипохлорит« и »клорна вода. к Сва она средства, која у себи садрже ма какву киселину, опаспа еу за ФалсиФикатор .е. Опасна су за то, што она растварају пре свега „ултрамарин«, из кога се данас готово све хартије састоје, а за тим што остављају за собом жуту м .рљу.