Policijski glasnik

88

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12

— Пе знам. Још нисам о томе извештен. Сутра ће доћн иошта па ћемо видети... — Једва чекам иошту. Сутра ћу и ја добити писмо и новац. Тако ми је казато : изме^у 15. и 16. ј . . Дакле, данас или сутра... 16. ј . . . стиже железничким возом пошта за манастир. Игуман узе писма и поче их редом отварати. На једноме се мало нодуже забави. У то уђе Јован у игуманову собу. — Пошта ? — Јес. Ево ми пнше из Београда г. Ч. да ће доћи сутра са породицом овамо, да пробави коју недељу. Познајете ли г. Ч.? — Како не. То је мој добар нријатељ, рече Јован, а чело му се набра.- Добар човек... А има ли што за мене ? — Има. Ево једно писмо са грбом. Мора да је баш .то оно, које ви очекујете. Јован отвори писмо и поче га на глас читати : »Господине Јоване, »По налогу Њенога Величанства,' част ми је јавити вам, да се обратите владици г. Н. који ће вам дати 600 динара у злату. 1!аш извештај о цркви, коју жели тамо да подигне Њено Величанство, примљен је овде са задовол.ствбм. Нримите уверење и т. д. коморник Њеног Величанства Н. Н... с< — Ето ти белаја ! као љутну се мало Јован. Његово преосвештенство -отпутовало у Београд, а мени новац треба. Морам још вечерас отпутовати у Г1. Имам прешна посла. Државна ствар... Их, их, белај, патотије!... Него, знате шта оче! Мени би у овај мах бпло поможено и са 400 динара. Кмет ми је јуче дао од порезе 100 динара. Красан човек. Вратићу му одмах чим од г. владике примим. Дакле, нозајмите ми ви тих 400 дннара. Вратићу вам онда кад и пмету будем вратио. Залажем вам моју часну реч... — Немам толико. Свега ми је у каси 300 динара. И то У сребру... — Свеједно, ја ћу вам вратпти у злату. Не тражим ажију. — Па да вам дам... — Даћу вам уредну квиту. Најпосле, овластИћу вас, да ви у место мене примите од г. владике ову суму и за вас и за кмета. Пристајете ли? — Пристајем. И игуман отвори »касу сандучару«; изброја 300 динара у сребру и даде Јовану. На ову суму добио је одмах и уредну квиту са овлашћењем: да владика њему преда у злату 400 динара. Те исте вечери Јован је отишао из манастира... Одпутовао је, као што рече за П...

Тај филозоф , изасланик двора и писац историјског једног дела, био је главом овај — Никола Милојевић, варалица. Он је онога дана, кад је из манастира отигаао, под изговором да посматра околипу, одкасао у Н» и тамо предао иисмо, које је 16. ј . . . добио, од стране коморника г. II. II... Дакле, сам га је и паписао, и предао на пошту и у манастиру добио. Зар ово пије варалнца, каквих нема равних на свету? Само једио нисмо моглп разабрати: да ли је Фалспфиковао п опу препоруку г. Н. владике. Биће да је и њу лажно удесио само да свој циљ постигне. ( иаставиће се),

А у Београду: Једно убијстВо на 900 пореских глава. Једна крађа - » 60 „ » Једно самоубијство » 1.200 » » Један апсеник „ 3 пореске главе. .Тедан ђак » 2 апсеника. Један робијаш ~ .» 10 великошколаца. Један жандарм » 120 становника. Па онда: Једна црква па 1.000 кућа. Једна ка&ана (или мехапа) 10 кућа. . Једна каФана » » на 25 иореских глава. Један великошколац кошта државу 100 динара, а па једнога лопова троши се 900 динара. Свака пореска глава даје 20 динара на полицију, и т. д. и т. д.

ИЗ ТА0ИНИХ БЕЛЕЖАКА. Из једпог повећег дела г. Тасиног, које се спрема за штампу, изузимљемо ове интересне бројеве: У Србији долази: Једна смртна казна на 10.000 пореских глава. Једно разбојншптво » 2.200 » » » убијство » 1.000 » л Једна опасна крађа » 260 » » Једно кривично дело » 56 » » Један апсеник » 40 » » Па даље: Један великошколац на 5.000 пореских глава. Један робијаш » \ 10 ђака. Један ансеНик * » 4 ђака. Свака пореска глава даје по два динара на робијатпе.

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА. Тихомир Ковачевић, лопов (бр. 1769). Осуђеник београдског казнсног завода. Родом из 'Келија окр. подринског. Има ? година. Пошто је већ издржао једанпут затвор због опасне крађе , оп је опет ударио истим путем. Тако ноћу између 11. и 12. Јуна 1896. год. он је у друштву са Јеротијем Петровићем, из Петке, изашао кроз прозор из општинског затвора, где су обојнца издржавали полицијски надзор, и те ноћи извршили две крађе: 1. Рајку Нешићу обили качњик и из овога украли ракију, пројино брашно п још неке ствари; 2. Јовнци Јанковићу из млекара украли сир, кајмак и т. п. Тиме су учинили једну оиаспу и једну просту крађу. ТихоМир је за ово дело кажњен са седам годица робије у тешком окову и пет годипа полпцијског надзора. Налази се у иоврату. 4. ОВ. мес. побегао је са рада У Добричеву, но 7. је ухваћен. Драган П. Драгановик, лопов (бр. 1121.). Родом из Зајечара.--Нма ? година. И Драган је раније осуђиван зајечар. првостеп. судом за крађу, па је опет продуншо стари занат — крађу. Ноћу између 12. и 13. Фебруара 1895. године, удепгеним кључем отворио је кућу Јована Костандиновића баштоваиа из Јошанице окр. пожаревачког и иокрао му разне ствари. И он се дакле налази у иоврату. За ову последњу кривицу осуђен је Драгап на осам годипа робије у лаком окову и пет год. полиц. падзора — 4. 0В. МвС. П0бегао је из затвора у Добричеву, у друштву са Т'ихомиром, али су оба 7. ов. мес. ухваћени. Због бегства овога Драгана и Тихомира, мн смо спремили билп ванредни број и још у прошлу суботу бпо би одштамиаи. Али, кад је број угаао у машипу, добили смо телеграфски извештај да су похватани. Тада смо штампан.е тог вапредног броја обуставили, по слике им сад допоспмо иека се пађу, ако би опет покугаали да бегају.