Policijski glasnik

92

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13

Но обичном људском схиаћању, може се тврдити, да ако отуд може имати ма каке корнсти, оп сада намерно тврди, да се свога признања до.ма не сећа, т. ј. он симулира амцезију; али на нротив, ако нема користи, могло би се са пуно нрава нретиоставити, да је заиста могуће да се свога нризнања не сећа. Ако симулнра, он не може имати никакве користи од тога, јер имају три сведока, који заклетвом нотврђују, даје он извршио покушај убиства; то је довољно па да буде осуђен; од снмулације дакле нема пикакве користи. При С1!ем томе, што ово овако стоји, ми оиет не смемо а рноп, у педостатку других доказа, тврдити да оп ипак не симулира. Неопходно је нужно утврдигп и то, да ли се оп пе сећа само учињеног злочиног дела, и свога признања, или се он пе сећа п другог чега из тога времена, н то па по се, да ли со не сећа нечега, што нема апсолутно плкакве везе са његрвим кривичним делом, или што не може имати никаквог уплива на само суђење дела. Јер, ако то заиста ностоји, онда може бити ввроватно да он не симулира, већ да се заиста ие сећа п самог дела и свога признања. Ми ћемо се на ово онет новратити, али ире пего што оиншемо своја проматрања учнњена у томе смполу, сматрамо за неопходно нужно напоменутн ово што следује : У душевним оболењима ностоје обнчно мањи пли већн губици успомена. Оно истина има случајева, да се по неки, с ума сишавши кад оздраве, до најмањих ситница сећају свега шта се у њиховој болести десило. Алн ваља знати да су таки случајевн, ма да иостоје, ииак ретки; они су, тако рећи изузеци од правила. Да је тако, пмамо доказа и у томе, што се највећи број оздравелих, на догађаје у њиховој болести, сећа нли делимпчно, или се никако не сећа на појединости, при свем томе, што су свесни тога, да су били с ума сишли! Ово се мора веровати, јер то нотврђује свакодневно искуство па опнма, који не престављају тако назване »судске случајеве," и који никаквог рачуна иемају да симулирају, нити потребе да ое своје болеоти »стиде, и те да од »стиДај намерно тврде, као да се бајаги иичега не сећају. Они. 1'0В0Ј1е онако, како је заиота било. Околност, да ли се неко лпце, у чију се душевиу ноправноот сумња, не сећа или сећа нзвеснога дела, које је оно заиста учинило, никако не може бити разлог, да ое а ргшгч верује, да оно симулира илн пе. Јер из поихијатријске праксе познато је, да има умоболних криваца, н то: једних, који ое свега шта оу радилн н урадплн потпуно сећају; не само то, но онп имају н мноштво разлога, и оправдања, зашто су дотично злочино дело учинили ; — других опет, који се нечега оећају, а нечега не оећају ; — и трећих, који ое ничега не оећају. Ни у једном од ова три олучаја не може бити »сећање® или »несећање" доказ, да поетоји симулација илн ие, иити се само на ооиову тога може даватн мишљење о урачупљпвооти или пеурачунљивооти дотнчнога окривљеника. Друго је, много зиачајније питање, које у овакпм олучајевпма треба решити, а то је: постоји ли у оиште душевно оболење (умно растројство, поремећење свеоти), или ие, односно: да ли је оно у времену, када је злочино дело учињено постојало код дотичнога лица? Да ли ће иак успомене за: Ђ када, како и зашто <( %је злочино дело учињено, бнти одржане или не, свакојако је од ие малог научног значаја, и то опецијално за раоправљање нитања о амнезијама (забораву, губптку уеиомена) у душевнпм болеотима, али та околност никако није довољна, нитц је једини аргуменат за доказивање да лп се све то оимулира илн не. Сада ое морамо занитати : да ли је могуће, и да ли је у науцн позиато, да пма оваких олучајева, где се нзвесио лице може извесног догађаја сећати у једној прилици, а у другој не. На ово питање, доведено у везу са нашим конкретним олучајем, ми морамо одоудно изјавити, да се на основу научнога иокуства не може тврдити, да није могуће, да се В. сада у истини не оећа нокушаја убиства, па ни свога призиања о коме је овде реч, ако се то јеет може његовом иоказу веровати, да је у то време био душевно болестан, или ако се доказима може по.тврдити да је то оболење у оно време заиста постојало. 0 овоме ћемо доцније говорити, а оада да се новратимо на оно, где смо стали т. ј. где смо прекинули наше описивање

шта смо чулн од В., кад смо га на оонову судокнх п онштпнских акта иопитивали. Наша је особита пажња била па то обраћеиа да констатујемо, да ли он има губитака усиомепа п за друге ствари, оем оних напред описаних. .У томе омислу ми смо га нитали : да ли зиа, када га је први пут истражни судија у Свилајнцу еаслушао (25—I—93.); зпа лн, шта му је том прнлпком казао, а нарочнто да ли се сећа, да је молио иетражног судпју да добавп лекароку све-. доџбу "од окружпе ћупријеке болнице, да је у ћупријској болиици у 1892. год. боловао, у којој је констатоваио да је тада био душевно болестан, као п то, да се он том приликом тиме баш н бранпо — оп нам одговара, да се и тога пикако не сећа. У самој отвари издата лекарска оведоџба њему може бити оамо од користи, па се ои том околпошћу не служи, но вели, да иам све прича онако, како, и у г колико ое чега сећа. Нема никаквог разлога да ово симулира, јер зашто да симулира опо, што иде њему самоме у лрилог!? Упитан, када је био у болници ћупријској, одговара: »Памтим, да ме је отац одвео у ћупријоку болницу у опо времо кад сам боловао, а пе зиам ни меоец ип годину кад је то било,јер оам ја то заборавио у болеоти." Даље вели, да не зна шта је радпо у болници, а сећа ее еамо толико да му је у болници бпло боље, мало лакше, алн му се, вели он, иооле код куће болеот опет ногоршала. Ко снмулира душевпу болест, лудило, тај увек прегопн, преврши меру, да бп себе еамо што лу^им преотавио. То п јесте оно, што се са тинуеом душевпо болеспих, п њиховим симптомима пнкако не олаже, н што варалпцу као оимулаита прокаже. Ако бп овај човек хтео лудило да еимулнра, нама се чинн, да би он данас о себи причао оиако какав ое онда, када је у болници био, престављао, он би оо трудио, да буде верап п дооледан својој симулацнјп, јер би иначе н сам знати морао, да ће се она одмах открити. На иротив, овај човек пе уме тако рећп нншта да прпча о своме боловању у ћупријској болници, а оно је било доота занимљиво, како ое нз оведоџбе внди. •Кад смо му прочиталн његов исказ пз тог саслушања (од 25.—I.—93.), ие казав му при том, кад је, н где то говорио; па кад омо га занитали, зиа ли, да је он то говорио, где п када, он нам је одговорио овако : »може битн да оам ја то говорио ; бнло ми је тада, може бити, лакше, па сам знао да говорим. Али, ја се не сећам, нптн да. сам ја то говорпо, инти знам -сде п када." Пошто вели да ово не зна, то да се уверимо, да о.н може бнти. ово не чини пз пеког рачуна, п каке задње намере, ми смо му одмах ставили следеће нптање : ,да лн је кпд год за ову ствар, за коју вели, да по чувењу зна, да се у онште десила, пред ма каком влашћу п законом одговарао, где, када н пред ким — одговорио нам је без околишавања и дугог размишљан.а: »Ја ое оећам да сам ишао маја и јуиа месеца 1894. године у 'Куприју код окруж. првост. суда, те сам одговарао на тужбу државног тужиоца, пре те годпне не знам да сам позиван код власти иа одговор, нитн знам да сам давао какав било одговор. Не сећам се, велн, да ја икад нисам отишао на позив општинског оуда. (( »Може бнти да су ме у мојој болестн више пута звали да одговарам, — али ја то не памтим ; ја се сећам само па ово што сам рекао, као и иа позив за у суд на иретрес и то: оаоиштили су ми позив новембра, а суђење је било 16. децембра 1894. годиие. Истина је, да се он 16. маја 1894. г. у 'Куирији потнисао на судском акту Јб 8195., да му је т. ј. саопштено решењс о стављању иод суд. Тако исто истина је, да је 20. јуна 1894. био у суду, у 'Кунрији, кога му је дана саопштена тужба државног тужиоца од 3. јуна 1894. акт Л» 9159. Тога дана еаслушан изјавио је: »да су га ондашњи кметови збунили са њиховим гробијанским аостуицима према њему, јер су га свуда и на сваком месту гонили, те му тиме пореметили иамет, са чега чешКе иута дођу му и такви моменти да. ништа не зна штл ради." У томе смислу позива се на лекарску сведоџбу нз Купријске болнице и на сведоке.