Policijski glasnik

116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

ЕГека нам је допуштено наноменути, да ни истражном судији, ни првостепеном суду, није било познато, да је В. код општ. власти 28. августа 1891. г. т. ј. сутра дан по учиљеном делу иризнао, да је извршио покушај убиства(П). Да нисмо добавили горепоменута акта суда општине Г., и ми о томе не би ништа знали. И ми би мислили, да В. у опште никад није ни признао, да је пуцао на И., веК би били тврдог убеђења, да је он вечито тврдио, да то није учинио. Ие можемо, а да не споменемо и то, даје С-чки истражни судија 27. августа 1893. год. под Бр. 2862. оптужио В. првостепеном ћуир. суду за то, што је Ђ јула месеца 1891. г. паиао на И., а не спомиње дан, кога се то десило, што је било нужно учннити. Зашто, казаћемо доцније. Сада хоКемо само да утврдимо Факт, да то не одговара ни у колико истини, јер се из акта под № 1066. од 27. августа 1891. г. суда општнне Г. јасно види. да је В. извршио над И. покушај убиства 27. ав■густа 1891. Да објаснимо, зашто ову напомепу чинимо. Првостепени суд од нас тражи, да на основу акта, која нам је испослао, као и на основу сведоџбе из окр. ћупр. болнице, која се у актама налази, и на основу нашег посматрања у лудници, утврдимо у каком се душевном сгању В. налазио, у времену извршења покушаја убиства. Из горе иоменутог акта истраж. судије првостепеном суду, види се где истражни судија тврди, да је покушај убиства учињен „јула 1891.," а не спомиње датум, када је то било. Претпоставимо, да се иснитпвањем дознало, да је В. »-јула 1891." био 4 паметан чове^. Последица ове нетачностн, неконстатовања дана п мбСбЦа када се десило дело, очигледна је. Ако се запитамо: зашто је В. иуцао на 11., ми не можемо другаче, но да одговорнмо: иуцао је без икаквог разлога, без повода, без узрока. Ако иак узмемо у обзир сам начин извршења дела, као и време, т. ј. колико је времена протекло док се реншо да у опште пуца, као и док је извршио сам иокушај убиства, и док је био од даљег извршења снречен, — онда на то имамо да кажемо ово : В. је био на шљиви, кад су дошли да га позову у суд. Кад се скинуо, он је имао у рукама млатач. Ако је пре тога био смислио, ако је т. ј. ишао са предумишљајем на то да кога убије, он је то могао одмах са млатачем учинити. Али, он то не чини, него у тренутку ока, кад се томе није пико надао, оставља млатач, извлачи И-ов пиштољ из И. појаса, и њиме пуца у истом магновењу на И. Претноставити се мора, да ту није могло бити здоговора између В. и И., да т. ј. И. донесе пшптољ с којим би га В. могао убити. То тврдити, био би апсурдум. Али се то мора узети у обзир, да бп се са основаношћу могло тврдити, да је В. покушај убиства над И. извршио без икакве ирииреме из раније. Па како се онда да овај његов поступак објаснити ?... Ми мислимо, да В. није на позиве ишао у суд зато, што, као душевно болестан човек, није могао схватити, да мора ићп ; а овај осми позив толико га је раздражио и наљутио, да је он будући и пначе у то време душевно болестан и лако раздражљив, лако дошао у таку јарост и љутину, чији је врхунац била забуна. Будући је п иначе био збуњен, ова се забуна тада само још повећала и много је јача постала, и то у толиком степену, да он није могао критички расудити и појмити, какве зле последице за собом повлачи то његово дело, које а ргшп, под напред описаним околностима, није могло бити плод здравога разума. Да скреиемо иажњу и на ово : В. вели : »зна м да су ме вукли„иамтим само то да сам млатио шљиве /' а тврди, да се не сећа, да је иуцао на И., нити се ичега више сећа шта је после тога било. Ово заиста па ирви поглед изгледа врло сумњиво. Јер, како то може да буде, илн може ли се у опште то као могуће замислити, да он може да се ниуколико не сећа пиштоља н пуцања?! Са практичног гледишта, ово би се његово тврђење могло одмах прогласити за лажно. Свак би у првом тренутку помислио: »хтео да убије човека, па сад хоће да се спасе од кривице " рекло би се кратко и јасно: »то је лаж." —■

Ми.мислимо, да ми морамо другаче о овом гштању размишљати, на име, треба да се узме у обзир то, да његова заборавност, његово немање успомена, није ограничено само на пиштољ и на пуцање, већ и на многе друге догађаје и околности, које су се деснле у томе истоме тренутку. Не само то, но та заборавност постоји и за неке догађаје, који су се десили пре овог несретног случаја. Сем тога, ова се заборавност простнре пе само на раније, но и на доцније догађаје, како 1891. тако п 1892. и 1893. год., па све до јануара 1894. дакле за време од три године. И на ово све могло би се, ако се хоће, рећи, да је и то само ради обмане инсценирано. Међу тим кад се В. свега тачно сећа од 1891. год., па на овамо; кад се још узме у обзир да тај човек, за све време од ирве половине 1891. године, иа до почетка 1894. вели, да не зна шта је радио, да не зна тачно ни за своје боловање у болници, ннти за очеву смрт, нити за своју селидбу из Г. у С. нити за време, нити за икакве односе у својој породици; онда је наша дужност да посумњамо у душевну исправност овога човека у томе времену, или ако то не можемо да докажемо, опда нам треба доказивати, да је у то време био душевно здрав. Ма да се отоме мора водити рачуна, да је овај човек писмен, иа чак и посумњати, да он све ово није од некуда научио, ми ипак држимо да он није могао ништа читати о оваким патолошким појавама, јер би то нашао само у специјалним психијатријским делима, која њему нису приступачна. Претпоставимо да и јесте, то би бн и у томе случају иао у ма какву грешку, која би га одмах као симулаита ироказала. Чак и да немамо толико, до сада напред побројаних аргумената, која нам у правој светлости износе душевно стање В-ово од 1891.—1894. године, ми ипак не би смели тврдити да В. симулира, а нарочито с тога, што он онако лепо описује повратак његове свести приликом смрти његовог детета 22.I. —1894. године. Он тај догађај описује онако исто, како то чине многи, који су били душевно болесни, иа су оздравили а нису одговарали ни за какво кривично дело, те нису имали ни потребе да симулирају. Овде нпје случај, да се он злонамерно труди, да нам своју болест престави у што црњој боји, да би нас уверио у »незнање« своје; на против он то прича хладнокрвно, и описује болест своју онако, како је он зна да је била, и како се заиста појављује код тешких Форми умног оболења, карактеристичном или тоталном, или делимичном заборавношћу, са дубоким помрачењем свести. - "Ово у везу доведено, са његовим иричањем о начину оздрављења, па још потенцирано са његовим тврђењем, да је сада иотиуно свестан своје бивше болести — пуно нам права даје веровати, да је он заиста био тешко душевно болестан, н то за све време од прве половине 1891. до почетка 1894. У противноме, имало би се овоме иростоме човеку супонирати емпнентно психијатриско знање, а ово се само но себи као што то напред рекосмо, искључује. Да би г. г. судијама овај случај што боље, у његовом правом облику преставплн, н онај особити однос између »губитка усномена« за читав нћз догађаја у времену од 3 године и душевног оболења, које је у томе времену постојало, што јаснпјим и разумљивијим учинили. ми сматр>амо за корисно напоменути и ово: Да се човек нечега сети, он мора да има моћ, да оне утиске, које су уиечатили сиољни надражаји у његовој свестн, у свако доба доведе у логичну везу, и да о томе једновремено има све појмове, који би ономе »чега се ваља сетити® у свој његовој целокупнооти одговарали. Да све ово буде, нужан је интактан мозак. Јер, све за шта нашим чулима сазнајемо оставл 5 а за собом трага у нашој свести и има везу са нашим мозгом. И све дотле, док у мозгу нема растројства, дотле су и успомене и наше мисли потпуно коректне. За ово имамо мноштво доказа у разним врстама оболења мозга. У овоме конкретноме случају, ми смо довољно и сигурно утврдили, да су »душевна болест,« или »умно растројство® били једновремени са изгубљеним успоменама. Кад је тако, онда шта је и једноме и другоме могло бити узрок, него оболеље мозга. Његовим оболењем раскинут је »ла-