Policijski glasnik

130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

Он је настављао: — Само ћутите. Чим одем у Београд, све ће бити добро. Бв моје главе, ако вам се сви не врате кућама. Море, ја ћу то већ Министру... Шта! Море, играће он »пипиревку« док ја само потегнем оно, што ја знам... Само, треба ми... знате... Оро престаде. Ал' у томе. часу захори се лепа српска песма... Звонки девојачки гласи мешаху се са јасним момачкпм гласовима. Мислиш, то меденица негде у даљини одјекује, па ти је мило, па би зажелео, да је вечно слушаш, да узкиваш у оној дивној музици, коју не познаје варошки свет... Та песма бсше по кад-кад прекидана звеком динара, које поједини сељаци остављаху на стб прод оним младим човеком. И да пх је когод бројао, претурио би стотину. Младић лаконскп узе новац н мету га у џеп. — То је, као што вам рекох за таксу. Мени ништа ие треба. Шта ! Зар ја да се користим од сељака?... Јадан је и мучен то народ! Верујте мн, да више волијем једиога сељака но стотпну варошке господе. Само да сте ки читали моје дело: »Историја једиог Фраицуеког сељака« па би тек онда видели, како ја о сељацима нашим мислим... Застаде. У часу превуче се неки тамап облак преко његовог чола. Спазио је нешто, од чега је стрепио. Вружа, опет зајеча. Из далека, на беломе' коп,у, појави се срескп писар... Младић се подиже. У тај мах паста граја око совре, за којом је ово друштво седело. У гомили беше неки сиромашак, разбарушене косе, узверених очнју. Око оних траља, беше оиасао конопац, који до земље допираше... — Пустињак, грајаху у гомили. Писар срески етиже на коњу. Сељаци тражаху очнма опог младог човека, али га не могаху нигде сагледати. Нестаде га, као да је у земљу иронао. Тај младић, не беше пико други до — Ппкола Милојевић. Није имао »грађанске® куражи, да дочека среског нисара, већ је оладио за времспа, да на другом ком месту своје планове настави. ★ Док се ово дога!)ало на сабору у Ц. дотле је био лом у кући мајора II. У Београду беше добро нознат мајор II. Био је јако ужурбан н узбуђен. Хптао је, да иде у оФицирски дом, ал му нема „Таковски крст IV стеиена«. Где се то затурио ? — И нема га? виче на жену мајор II. — Све сам претурила, па га нигде нема. Море, да га није предпгао онај учитељ из Старе Србије, који је био пре неки дан код тебе ? — Шта бунцаш којешта! Оцо је честит човек. Мученик за идеју Српства... То је авангарда противу туђих навала... Остави се тога.... — Е, па ко ће ти онда узети орден ? — Ко? Враг ће га знати, тек знам, да онај учитељ није. Пемој да грешиш душу. Мало.је њему његових јада!... Тако је говорио овај поштен војпик, а није знао, да му је баш тај „учитељ" украо одличије, само за то, да се њиме у згодној прилици користи. И он се користио. На сабору у Ц. видели смо, како је Никола показивао испод свога врскапута »Таковскп крст IV степена®. Јер, он је од овог честитог офицпра предпгао орден. Зар Никола није геније у стварању неваљалих дела? (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ. II. Јатади. (СВРШЕТАК). Добросив МаксиИ, из Лајковца, осуђен је на 5 год. робије. Никола РајчевиИ, из Дружетића, осуђеп је на 10 годнна робије. Исаило — Миша Јелисијевић, пз Лајковца, осуђен на 5 година робије. Сви осуђени ио делу јатаковања хајдуцима Бркићу и дружини.

П 0 Т Е Р А, Јозеф Шифнер, опасан лопов. Родом је из Чешке, има 32 године; средњег је стаса, плав у опште, увек лепо одевер и као што се и из саме слнке види, једна лепа појава... ЈозеФ је светски лоиов и варалица али се најрадпје задржава у Београду. Прошле године издржао је дво-годипш.н затвор у Пожарсвћ-у, а ове годиие но издржању 15дневног затвора због скитње, иротеран је на свагдау Аустро-Угарску. Приликом спровода, Јозеф је покушао да побегне испред спроводмика, али му план није испао за руком. Сазнало се, да се ЈозеФ опет вратио у Србију. Тога ради доносимо му слику, да би га сваки по њој могао нознати и пријавити иајближој власти, која ће с њим по закопу посгуиити, и тиме ће се курталисати грађанство ове опасне лопуже. Дамњан Алексић, шегрт обућарекп из Пожаревца, утајио је 5 динара од свога мајстора, па побегао лађом за Београд. На глави пма бео шешир а на ногама опапке. — Одбеглог треба упутити — спровести —- начелству пожаревачком с позивом на бр, 5605 т. г.; или Управи гр. Београда.

УХВАЂЕНИ. Милан Павковић, глумац, одбегли осуђеник београдског казненог завода, чију смо слику доиели у 12. броју нашега листа, ухваћен је но истој слици у Иригу, Аустро-Угарској, и тамо је притворен. Издавање његово траншће се преко г. Мипистра спољ. иослова. Ваеа Јовановић — Ивановић, бив. раденик на елект)»ичној инсталацији у Будим-Иешти, за кога смо у потерницн иашега листа у броју 14. јавили, да је тамо укЈ >ао један електричнн мотор — вентилатор и Феб |»уара месеца тек. год. пребегао ч1мо у .Београд, ухваћеи је. На молбу овдашњег аустроугарског консулата, наша полиција почела је трагати за Васом, и иосле двадесето-дпевиог трагања, јуче јој је пошло за руком, те га је ухватила. На своме саслушању (а саслушап је у самој управи) Васа је нризнао де.то, за то је одмах нрптворен и о том његовом притвору извештен је конзулат у смислу конвепције о издавању криваца између Србије и Аустро-Угарске. Васа је родом из Новог Села у Банату. Био је и раније у Србији. Украђени мотор продао је једном овд. каФеџији за 110 дин.

ТРАЖИ 0 Е. Михајло Фаркаш, дечак, стер 16 год., ходи погрбл,еп. у обичном оделу, отумарао од куће свог оца Ивана Фаркаша ложача овд. Треба га спровести Упр. гр. Беогр. на бр. 8691.

ИЗЈАБЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0Б0РИ УРЕДНИШТВА. Д. М. у К. Ствар, о којој нас нитате, всома је дака. Кад је окривљени II. добар домаћин ; доброг владаља и да би му иородица а и иољеки носао иропао, ако би у ово доба био стављен у затвор ио извесном иступном делу, оида се користиге §. 44. нолиц. уредбе, који је такве случајеве нредвидео. Нас у овоме само ово интереоује : да ли сте ви хтели по овоме да знате иашо мишљеље, или сте га хтели заодети у одећу каквога задатка. Ако је ово друго, онда није-*• за то била нотроба, јер сваки добар полицај зна, шта у оваком^случају ћаља радити.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.