Policijski glasnik

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

137

Манастир Д. познат је са свога гостољубља. Ето, већ недељу дана овај млади »капутлија" седи у манастиру и — ужива. Он је и пре био овде па је иознат као у својој кући. Млади калуђер Макарије чудо га је заволео. Ал тај братац из »чар1иије" и уме да говори, да га вала можеш и гладан и жедан слушати. Па што пева — е, ту га Макарије бегенише на сву меру. Оно и Макарије пева, ама, тек, тек, онај из »чаршије« да леко умакао. ВеК је четири сахата по подне а њнх двоје још седе, пију. и певају. Гост развезао оно: »Закукала Миланова мајка, »Једивац јој оде у хајдуке... да ти је милина слушати. Глас му одјекује тужно а дрхће као последњи јеци укопнога звона. Песма је и онако тужна ал' глас певачев даје јој још више туге и сете. Макарији сузе потекоше. За то се и чули они узвици : — Исндоре, драги брате ! — Макарије, мили роде!... Оно, песма млого утиче на наше осећаје. Добар невач може да нам измами сузу из очију. А овај младић баш је лепо певао... Настојатељ Манастира Д. отишао је послом у К. Већ неколико дана како је тамо. Мора Главној Контроли да иоднесе манастирске рачуне па муку мучи. И он је човек прилагодан, гостолзубив и дарежљив у свакоме погледу. Није дакле>,чудо, што је млади Макарије био »слика и подобије" доброга игумана. — Еле, Макарије, да ми позајмиш оно, рече гост са веселИм осмехом. ■— А што ће ти то ? — Треба ми ради једног »хеца*. Отац ми је циција, а богат је као богати — Гаван. Сунца ми ! Онако, знаш, кад ме види, мора одрешитп кесу, мора, то ти кажем... — Па да ти позајмим. Само, молим те, вратп ми за дватри дана... Треба ми... — Немај бриге!... Ја сам ти тачан као сат. Што рекнем, оно је к'о — свето. Јес чуо !... Ја сам лане владици Змијанићу казао у брк: да је мађарон... И он ћути... Ни оком да трепне. Ама сам га ногодио у живац. Такав сам ја. Ја свакоме крЈснем у брк. Ето, пре неколико дана, казао сам и нашем нача.ггнику: уФатио сам ти марифетлук... Море, хеј, шта сам ја њему креснуо у брк, не би пас са млеком појео ! Ја, тако је. Ја њему у брк па то ти је.... Макарије блене у свога госга. Некако му годи његова. ,кураж. Чисто би му се обиснуо бко врата иа га опет пољубио... И он је био човек отворен. »Што му је на уму то му је на друму (с ... Па ето, нађе човека, који с њиме, што оно сам вели »потпуно штимује"... — А кад ће доћи игуман? — Сутра... тако бар мислим... — Јесу ли код њега кључеви од касе ? — Код њега... — Штета. А баш би могли да играмо мало »Фарбла" V — Јок ја... Тога зеља не знам... — Оно, и ја сам ти још новајлија у томе послу, тек мислим... Збиља, има ли што на »тасу® ? — Па... нма... — Колико ? — Неколико динара... — Да ми то позајмиш... Треба ми. — Ама, игуман... — Ја имам пара, него ми и то треба... Знаш шта сам ти казао ? Ако не добијеш за »настојатеља« манастира Св. Ромапа, ево моје главе... — Мучно... уздахну Макарије а очи му се засветлпше. — Мучно ? Хе, мој брате. Моја се реч „једе". Где ја закуцам, ту се морају врата отвориги. Ја сам израдио попу Г. најбољу парохију у Стигу. А знаш ли ти шта је то Стиг? Мисир брате, српски Мисир! Па онда, калуђера Р. наместио сам у Студеницу. Најбољи манастир у Србији. Шиви ти тамо ко' бубрег у лоју. Баш ми ономад пише и Бог зна како благодари. И тебе ћу ја извући за »настојатеља«. Моја реч, хеј, моја реч, та се мора испунити, ма се цео свет из темеља преокренуо. Да.чујеш само ово. На калуђера С. из манастира Р. гракнуло цело село, цео „прњавор". Све то листом дошло у де-

путацију, да се митрополиту жали противу њега, па, да га, јал' обрија, јал' премести. Баш сам се тада затекао код г. Митрополита. Један, који је водио депутацију, ноче говорити. Ама, не да говори, него — грми. Вели, чељад нам- женска пропаде од њега. У место молитве, он удари у — ашиковање. Саблазна, права саблазна. Једну је девојку у исповедници — нољубио. Г. Митрополнт слуша и мршти се. Ја му тек шанем на ухо »немецки®: лажу! Он ме погледа, насмеши се, па рече депутацији: идите кући, ја ћу већ учинити своје. Па је ли учинио? Није ! Ено га калу^ер и данас у манастиру Р. Ама то сам му ја учинио. Он то зна. Зна, Бога ми, па ме воли, више него брата. Јес, тако је, ја... Макарије скрстио руке па слуша свога госта. Не, он је гутао сваку његову реч. Годило му је, пгго ће му овај израдити, да буде »настојатељ«. Госа, сам свој газда, б^з контроле и закерања. Чисто је видео себе као »настојатеља® манастира Св. Романа. Економија велика. Раденика пуно. Пуни подруми, кошеви, штале... А он се »шепури® као »паун међу паунице«. Осматра казаницу. Ракија да не може боља бити. Светли се свакакап као рубин. Гледа коње —■ виле. Све погледа све расматра. Богаство. Задовољно суче брке и пздаје нужне заиовести. После се враћа у трепезарију. Совра госпоцка. Пуше се јела која он воли. У зачељу стоји столица за њега. Он седа. Благословн »јастије и питије® и приступа јелу... Вино га мами... Маша се за чашу. Кристал !.... Трже се из тога заноса. Поскочи на ноге и пун узбуђења повика: — Исидоре, брате мој ! — Макарије, роде мој ! И оиет цмок. И онет песма. Два се срца разумела. Само не знамо, јесу ли оба чиста и невина? •—- Да идем. Дај ми оно. ■—■ Одмах, причекај мало... И Макарија одгегуца у своју ћелију. Гост је остао сам... Поглед му се оте по одаји. Изгледаше, као да вина није ни окусио. Где је »тас (( ? мислио је. Да одем у цркву — не иде. А има лола новаца, знам ја. Него, полако и то ће бити. Тако јо нремишљао гост. После неколико тренутака__врати се Макарије са једним завежљајем. — Ево ти оно. — Хвала. А оно с »таса (( ? —■ Их, забоЈзави сам. Чекни мало и то ћу ти донети. И Макарије опет одгагуца из одаје. Гост је задовољно усукивао своје густе брчиће. Ко би га у томе тренутку носматрао, видео би, да то није више онај весео младић, већ човек пун збиље и одважности. Макарије се оиет појави. — Ево, равно 16 динара. Јел' доста? •— Кад нема више, доста је... ■— Дакле, одлазиш Исидоре ? — Одлазим... — А моје »настојатељство« снгурно, а? — К'о да ти је тапија већ у џеиу. ■— Хвала ! И оиет се брацки загрлише и пољубише. Гост оде, а Макарије оста да премишља о овојој дивној будућности. II. Манасгир II. нознат је као један од најбољих манастира у Србији. Економија строга и папредна. Народ прилаже и даје »пасанија®. Једном речи, овај је манастир виђен и чувен на далеко. Једне вечери седи стари архимандрит иа тераси и гледа у вечерњи сутон. Ко зна где су га биле мисли однеле. Можда се сетио дана своје прве младости, па је био утонуо у те сањалачке мисли. У један мах прену се из својих мислн. Пред њим стојн млад калуђер. Смеран, са лицем пуним светитељске иобожности. — Од куд ти оче амо ? — Из Хилендара... — Е? Па како је тамо? Седи, одмори се. . — Зло и наопако. Бугари нас на сваком кораку потискују... Па онда још и Грци. Ми стојимо између две ватре,