Policijski glasnik
БРОЈ 20
ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛАСИик
149
Од суда општине паланачке 4. Априла 1897. год. № 752 у Паланци. Председник суда : Писар: (М. П.) П. Милојевић с. р. М. Тирић. N13. Следује овера иолиц. власти. Суду општине пожаревачке. Молим суд да ми изда уверење о томе: да сам син Петра Милетића овд. кројача и жене му Милеве, да сам стар 20 година, и да у овој општини живим од пре 15 година. Ово уверење ми је потребно с тога, што хоћу да се иријавим војеној власти, ради одслужења свога рока у сталном кадру. 15. Марта 1897. год. Влагоје Милетић Пожаревац. типограФ. (На поле^нни): № 741. Као што се из пописне књиге В. впди, наводи молиочеви истинити су. Зато му издати тражеио уверење.
15. Марта 1897. год. Пожаревац.
Председник суда; А. Павловић. Чланови: М. Адамовић. С. Јосимовић. Увера. Суд опгптиие града Пожаревца уверава сваку државну власт, да је Благоје Милетић типограФ, син Петра Милетића кројача и жене му Милеве, који су се са својим св-иом Петром као дететом, доселилп у овдашп.у варош још нре петнајест годнна, од кога времена па све до сада непрестано овде зкиве као стални становници. По пописној књџзи В. Благоје сада павршује 20 година живота. Ову уверу издаје му суд на захтев пошто је прописну таксу у 2 динара нлатио. Од суда општипе града Пожаревца 15. Марта 1897. год. № 741. Пожаревац. Председник суда: Писар : А. Павловић. П. Марковић. ( наставиће се)
ОБЈАСНЕЊЕ ЗАДАТКА. На наше пнтање у 17. броју нашега листа од 18. априла тек. год. стигли су уредништву небројеип одговори. Изме^у тих одговора има их већином правилних, али се по Форми и по схватању закоиских прониса блтно разликују. Да би и они, који нису узели учешћа у овоме задатку, имали појам : где је иеправилност поменуте пресуде, шта јој оскудева па да буде иравилна и законита, ми ћемо овде изнети кратку садржину свега онога, што таква једна пресуда треба да има, па да се може сматрати као правилна, потпуна и закогшта. Из пресуде и целе радње, изнете у поменутом броју нашега лнста, види се ток оних казнимих дела, која су у једно и исто време противу окривљеиог Марка образовале три самостално учињене кривице. Према томе, те три кривице, разуме се, да се налазе у реалноме стицају, и по томе, пресуда би морала овако гласити : Нресуда. Марко Урошевић из Н. окривл>ен је, што је 25. Марта тек. год. у К &Фани код »Слоге® говорио: како је власт ср. Н. иеваљала; како су јој све наредбе не законите... Даље, хулио је веру и исмејавао наше црквене обичаје. И најзад, сео је за сто у поменутој механи и картао се на новац, што је све ово доказано испитаним сведоцима и његовим сопственим призпањем — §. 34. и 35. полиц. уредбе. Према овоме, Марко је у једно и исто време створио себи три самосталне кривице, које се по § 323. крив. закона иалазе у стицају. За ова дела, Марку се има одмерити казна по изложеним законским прописима, и то: 1). За дело опорочавања наредаба и пОступака власти по §. 359. тач. 3. крив закона; 2.) за дело хулења вере и паших црквених обнчаја по тач. 1. §. 365. ист. закона ; и 3.) за дело картања на новац по §. 301. помепут. закона.
С тога, а на осиову наведеног и §. 323. крив. закопа, с иогледом још и на §§. 15. и 16. полиц. уредбе и чл. 87. а. закона о таксама — Начелиик среза Н. као иадлежан Ио §. 10. нолиц. уредбе Пресуђује: Да се окривљеии Марко за сва три окривљена деЛа казНп са 20 дана затвора о своме трошку без рада, и да плати за» извиђај ове кривице два динара у маркама, као и сведоцима па име дангубе по 2 динара. Ову пресуду саопштити окрив. Марку и одмах је над њим извршити. Вр. . .. Начелн. срески : . .. Априла 189... Н. Н. у Н. Кметови: Деловођа, писар : Н. Н. Н. Н. Н. Н. Иравилно су-"схватили и одговорили овагоспода: Марко Гавриловић, званичник министар. грађевина ; Об. Јов. Стајић, ирактикант ср. крагујевачког; Божа В. Јованчевић , практикант среза моравичког; М. Н. Милојевић, писар општ. М. сугубипске ; Петар Човић, писар огпит. богатЦћске, ср. мачванског; М. СтеФановић, практикапт ср. љубићског; Божа Марковић практикант ср. ресавског; Милан Митровић писар оишт. В. дреновачке ср. трстеничког; Милорад Тутумџнћ. практикапт ср. грочанског и Драгомир В. Костић, практикант ср. лепеничког. Сем овога што су ова господа правилно схватили: шта је у опште све оскудевало поменутој пресуди (ма да је требало ценити, да ли је окрив. Марко доброг или хрђавог владања, што би му по §. 38. полиц. уредбе служило на терет или олакшицу) ми са задовољством констатујемо Факт, да паш полицијски и општински подмладак, живо прати све оно, што засеца у опсег његовога рада. Мп смо баш и хтели овим задацима, да изазовемо мисаоне људе тта рад, и да их тргнемо из оне летаргије у коју су били запали. Само тако, моћи ће се млого учинити, те да послови полицијски крену жпвлјИМ и папредпиј им путем. Уредништво »Полицијског Гласника" .
РЕДАК 0Л.УЧАЈ. Адвокат С. у име својих властодаваца, тужио је иследпој власти Т. каФеџију за кривоклетство. Тужбу је оснивао у главноме на овим разлозима: а) што се, вели, тужени Т. криво заклео у спору М. Ј. којн је противу љега вођен за наплату дуга у 2164' 15 динара са 6% интереса; и б.) што је то своје кривоклество утврдио тиме, што је пред два сведока признао, да горњу суму, која потиче од куповине и продаје вина, дугује његоац-м властодавцима, па се ииак заклео да ову суму не дугује. Дело је казнимо по §. 206. крив. закона. Тражио је, да се исто иследи а за тим у смислу §. 158. крив. суд. поступка кривац спроведе суду на осуду. Таксу не полаже, пошто се оваква дела извиђају по званичној дужности... Тако је, у главноме, претстављено у тужби адвоката С. Иследна власт узела је у расматрање ово дело. Проучив свестрано основ тужбе; односе у којима је тужени према тужиоцима стајао, т. ј.да лп је тужепи исто извршио у својству трговаца према трговцима и да ли се, према вредности тражбине, може дуг, дакле и постојање дела, сведоцима доказивати, па је денела ово своје решење : 1. Г. С. адвокат а иуномоћник г. М. Ј. трговца овд. тужбом својом оЏ) 17. Фебруара т. год. претставио је иследној властп овога кварта, како се Т. бивши каФеџија, у грађанском сиору са његовим властодавцима, због дуга у 2104* 15 дин., који је проистекао из куповине и нродаје вина — криво, лажно заклео код првостепеног беогр. тргов. суда, да ову суму пе дугује његовим властодавцима, па се за доказ својих навода и па сведоке позвао, који ће утврдити, да тужени дугује његовим властодавцима горе-именовану суму. Разлози: Према §. 242. грађ. суд. пост., никаква тражбипа, које вредност ирелази 200 дииара, ие може се сведоцнма доказивати, сем тражбина, које произилазе из чисто трговачких иослова — §. 75. трг. зак.