Policijski glasnik

1*

6Р0Ј 28 ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСИИК 213

Карло Фридрих Ернст, пореклом Шулце, рођен 4. јануара 1859. у Берлину. — Опасан лопов, обија и ускаче. 8 Да бисмо казали само још које име, напомињемо, да берлинска полиција познаје: »Мртву Главу«, »Уланца Отона«, „Пекара Бда«, „Седога Антона«, »Матроза Алберта«, »Камерунца Фрица«, »Стаклоглавог АдолФа«, „Црнога Рикарда«, „Дрскога Освалда«, „Молера Густава«, »Сомотску Капу«, »Белога Августа 1 ', „Штудента Освалда сс , „Лепињу Отона с< и т. д. И овако вођење рачуна о надимцпма донело је већ користи. У зидарској улици била је једном учињена нека дрска крађа проваљивањем и узаман се трагало за злочинцем. Но једнога дана јави се криминалној полицији један занатлија из те улице и саопшти јој, да је његов дванаестогодишњи син кроз више вечери затицао пред кућним вратима два човека и од њих је чуо случајно два пут име »Црвени Отон сс . Криминална полиција поче одмах од тада пазити на »Црвенога Отона", на кога дотле није имала основа за сумњу, па му по том претресе стан и нађе баш њега као једног од злочинаца у тој крађи. Још је већа корист од бележења карактерних знакова. Један случај може ту корист да покаже за све. Криминалној полицији дође нека удовица са својом ћерчицом ; покрао ју је неки од заната лопов, који је пре тога долазио, да бајаги од ње узме собу под закуп. Кад је изнесен пред њу албум злочинаца, није могла пронаћи слику тога лупежа, али кад је упитана да ли јој је што год од његове сиољагпности пало у очи, ћерчица узвикну : »мама, ја сам га добро гледала, он је имао на једном палцу усек, један ожиљак. (с Чиновник разгледа главу »ожиљци сс и одмах нађе лонова, који се тачно подудараше са описом госпође. Исто после подне беше ухапшен, а и госпођа, кад је пред њу изведен, познала га је — последица беше година дана затвора ! Веома је обилата, даље, грађа, по којој се проналазе они, који раде на ФалсиФиковању рукописа и подражавању жигова. Један широк орман пун је таких ФалсиФиката, а на сваком листу стоји име ФалсиФикатора. Узмимо да је, на основи лажнога писма или жига Фирме, дигнута једна количина робе од некога трговца и оштећени да је известио о томе полицију, давши јој лажна документа. Ако варалица није какав »новајлија«, може рачунати скоро на сигурно, да међу оним хартијама већ има његовога ФалсиФиката и да ће овај лако пронаћи чиновник, коме јз тај задатак поверен и који је веома извеџбан у познавању рукописа. Изгледа врло згодна, а ипак необично проста, установа, да Се за два сата може извршити »потера« по свима гостионицама и пансионатима, да би се видело, да ли се не налази у којој од њих прикривен какав злочинац, добегли у Берлин са стране. Берлин је подељен у тридесет окола, а гостионице и станови странаца свакога окола исписани су на по једном листу. Кад се врши ова потера, шал.у се тридесет криминалних чиновника, од којих сваки има да- разгледа на листи му исписане куће; после два сата сваки може известити шефа, да ли је истраживање имало успеха или није. За саобраћај са осталим немачким и страним полициским властима служе новине : лист централне полиције, који излази у две хиљаде пет стотина примерака и који са свим природно доноси и ФотограФије оних злочинаца, за које је полициску власт берлинску стало да се лично што више познају. Лист је садржином својом шарен и могао би по неком писцу романа дати богате грађе, јер ту саопштаване »биограФије Сс , нарочито биограФије варалица и авантуриста, богате су у изненађењима свих врста, а нису ни без врло романтичких и љубавних примеса; уз то, ту су опомене да се свет чува, а саопштавају се и потере за лицима која власти траже, личне белешке о умаклим лоповима, тачни описи оних, за које се мисли да носе лажно име, саопштења о снмулантима, објаве о извршењу казне и т. д. Ма колико да су велика ова помоћна срества криминалне полиције, ипак нису довољна, да се победно може борити са берлинским злочинцима — ту су још живе трупе, и то су тако звани »вигиланти сс или »петогрошићари«, које име доводе још из времена, када су за сваку своју услугу добијали пет сребрних грошића. Вигиланти су махом рекрутовани из кругова злочинаца или и још држе са овима неке интимне везе, да се могу у њих убрајати; на тај начин они дознају и за по који намеровани зликовачки напад и то на време јављају полицији,

тако, да ова може предузети потребне м&ре. Чим су пак злочинци дотле дотерали, да је један од њих постао потказивач, они су одмах обрали бостан за навек. Али бива и да је вигиланат подесно оруђе у рукама својих другова, који му намерно дају лажне вести и на тај начин заваравају полицију. И ио пеки пут заиста стоји вигиланат у служби и полиције и злочинаца, то јест он служи страни, која га најбоље плати, а од стране злочинаца скупо се купује његово ћутање. Скоро увек ту се има посла са карактерима са свим нечистим, поквареним, мало поузданим, али инак криминална полиција не може се одрећн вигиланата и мора да прима љихова лагања. Но ипак више од свега вреде и у криминалној полицији речи : »у се и у своје кљусе!«, помози се сам, и у многим случајевима криминални чиновници су упућени једино на своје властито делање ; снага воље, досетљивост, окретност, вештина обрлатити кога, телесна снага -— све то као да су особине, којима мора располагати ваљан орган криминалне полиције, ако хоће да има лепа успеха. Дужности ових криминалних полициста најтеже су што се замислити могу; њихове одлуке могу спасти живот људи, а могу и читаве породице да сурвају у несрећу и беду. Често у личној опасности, у борби са изметом од људи, морају ипак увек очувати мирноћу и присебност, сећајући се своје велике одговорности. Њихову оштроумл.у постављају се најшири захтеви : данас, дознавши за траг некога касира који ту има да прође, стоји полицист у оделу носача на станпци, рекао би сваки и не обраћајући пажњу на путника сад баш дошлог, а опет на сваког најтачније мотрећи; сутра, богато одевена, налазимо га »под липама«, као наивна иностранца, да би намамио овог или оног лупежа; трећи пут прати он, одевен као радник, у корак каког сумњивог злочинца по Берлину, придружује му се, као случајно, у крчми и мотри ту с ким ће се састати и шта чинити. За тим га опет видимо као безраднога пекарскога момка, где тражи да уђе у преноћишта пекара, у којима се често страсно коцка; или се закључава у какав стан, у који намеравају лопови да упадну, и изненађује лопове баш кад су у највећем послу. —• Криминални полицист и злочинац не стоје — са свим нриродно има изузетака — у односима баш тако запетим, како се обично узима. Злочинац наравно види у полицисту свог непријатеља, али као год што је он уверен у истину свог принципа да треба да чини зло, исто тако зна и то, да је позив криминалиста да њега, злочинца, гони и што је могуће нешкодљивијим учини; то му је служба и за то је плаћен, не може му се, дакле, ни замерити! Шта више покушало се да тврди, да по кад што између ове две тако супротне странке постоји и неко узајамно поштовање пред лукавством и трудом, којим траже један другом да доскоче, и није ништа ретко, да се из уста једног злочинца чује где хвали кога криминалног чиновника као особито ваљана. За то и бива само ређе и мало кад крваве борбе између криминалних органа и злочинаца, шта више бива, да заједнички седе за чашом пива и причају шта су доживели, нарочито ако је лупеж своју последњу казну издржао, а у нову се још није уплео. Главну масу крмминалних полициста чине тако звани 8сћи1:ггаапп-и. Они се узимају од униФормованог шуцманства (жандармерије), најпре на пробу за шест месеца, и придају се криминалној иолицији; ако се покажу подобни, остају стално њој у служби и остављају за увек шуцманску униФорму, јер у свом новом својству носе само цивил. Њихов је знак, по коме се познају, метална медаља, велика од прилике као петодинарац, која на једној страни има орла над вароши Берлином, а на другој речи: »Краљевски пруски нолициски чпновник сс , као и број медаље. Ова долази још из године 1809., када се. за време настањивања Француске војске, веома намножише злочини, напади на својину, тако, да поуздани грађани, као приватна лица, морадоше помагати мали број полициста. Ти грађани ношаху тада ову медаљу, да би се по њој могли познати, као какав билет, који би могли показати. И данас она служи истом циљу ; на основи тога знака може сваки званичник одмах предузети стављање у притвор и захтевати помоћ упиФормоване полициске снаге. Наоружање криминалних органа, и то револверима, скорашње је. Ипак они се њима користе само у крајњој нужди; иначе ослањају се на телесну снагу своју, која их никад не оставља. Исто тако ретко употребљавају у спроводу притвореника