Policijski glasnik

1

ВРОЈ 31. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 18. ЈУЛА 1898. ГОДИНА II. СјОО 050 ОДО ООО 090 С!/?0 ОСС ОЗО с/уо С/У? ООС С/ уб ОУР СУУ> ОУГС<у: ОУ> 0!>0 С/УГ ОСО ОУГ О^О о-у: 050 О ОО ООО ОУ ОСО ОУ) ( УУГ' оуу . ОУ ОУ^ ОСО 060 О УР С/>Р 060 ООО ОС О 050 ООО 0!>О ОРО ООО 050 ОДО' ОУГ 060 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ,уУ) ^ ^ ^ О90 >УР ОУ? ОУ ОУ ОУ ОУ ОУ 050 Р50 ОУГ ОУ у/. ОРО ОбОСГ^ 090 ОУ. ОСЈО 050 ООО ОУ 050 ОСО О у О осо ооо ооо ООО ооо ооо С у У ОУ ОСЈОООГ о^ о ОСО ооо ооо »ПОЛ.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »КраљМилаиова« ул. бр. 16., а у унутратњости еод овлашћених скунљача или на иошти. Ценајелисту: чиновнидииа, учитељима, званичнидима, ошлтинским иисарима и осталим званичиидима у оиште годишње 12, иолугодишње 6 дин. Гостиоиичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, нолугодишње 4 динара, ну ови се по овој дени могу нретплатити само преко својих'команданата, полицијске односно иограничне жандармерије. Надлештнима у онште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника не нродају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. ОСО У>Р (УУГ - ОУ/~. ОУ' ОУ ОУ ;У/. У/Г-у/: УХУгух УУР ООО ОСО СУУО С/У5 С/ГУО 050 С/УГ Г/? ОУ У/Г С// о>- ОУ о>- :-<ХГ О У У Л С//Г УУГ ( УУО ОСО

ШТА ОВЕ ПРАКТИКУЈУ 10П0БИ Овде ћемо да наведемо неколико шеретлука и навика, којих се обично држе варалице и злочинци. Ово ће за иследника бити од врло велике валшости, јер ако све ово буде знао и имао у виду, објасниће му се много што нгга, зна!)е у ком правцу да води истрагу, а уједно моКи ће и да баци један поглед у природу индивидуе, с којом има да ради. I. Нрерушавање. Ма да је познато, како често, како вешто и с колтим се успехом прерушавају варалице и лопови, ипак неНе бити згорега, да покажемо, како управо нема тога, што они не би били кадри да сцмулирају, да нема тога, што нису кадри да дисимулирају. Више пута имаће у тој ствари лекар да да свој суд, а иследниково је, да не поклања апсолутно никакве вере махнама и болестима, које кривци тврде да имају, и да у таквим случајевима увек потражи лекарево мишљеље. Али има тушта и тма прилика, кад се лекар не може питати, било што он није позван да по природи те ствари одлучује, било пак што иследпик има решити какав веома важан корак, пре но што се може дозвати лекар. У прве случајеве спадају оне небројене вештине прерушавања, којима се гоњени злочинац служи да изгледа друкчији но што је у потерници описан. Треба упамтити, да новајлија у злочину најаре изврши дело, а за тим се иреруши, док међу тим стари злочинац најаре се преруши, па онда зло дело учини. Први дакле бежи у арерушеном облику, други у свом ариродном, и према томе он се налази у куд и камо повољнијем положају. Кад се кривац ухвати или само оштро осмотри, онда се прерушај може лако открити. Узмимо дакле, да неизвежбан лопов учини какву превару; он је обријан и кратко ошишан, као такав се тражи а путује с лажном црвеном брадом и с дугом бароком. Ту лажну браду и косу лако је открити и он их на послетку мора једном скинути. Извежбап злочинац чини обратно: он изврши превару с лажном првеном брадом и лажном дугом бароком. Тако је он у потерници описан и тако се тражи, али он је браду и бароку одмах по учињеном делу скинуо, те и најоштрије иосматрање пе може у таквим случајевима ништа помоћи. При ироучавању потерница треба на ову тачку обратити нарочиту пажњу и сматрати све за сумњиво и лажно, а особито прерушај, који јако пада у очи. Овде је у главном сасвим свеједно, да ли је лопов учинио прерушај у циљу, да за време пзвршења дела не буде познат, или је био у природном облику, свакако он је своју спољашност по учињецом деЛу променио, колико му је год то било могућно. Ако н. нр. у потерници стоји : „чупава, смеђа брада" — онда је она била или лажна или ју је лопов 110 учињеном делу обријао; стоји ли: »носи плаве наочаре", то их је лопов или метнуо док не изврши дело а за тим скипуо, или у опште носи плаве наочаре, те ће у бегству то сумњиво обележје бацити, ма колико да је на те наочаре навикнут. Тако исто јача обележја не ће овде више пута имати никакве вредности; тако ће н. пр. лопов за време извршења дела употребити висок глас, или ће у бегству, ако је од природе имао висок глас, напрегнути све силе да га измени у дубоки. Тако исто може се изменити ход. држање, навика, одело, па чак и тедесна величина. Зна се за једног варалицу, који је у једној банкарској радњи променио велики број купона, који су веОЈма вештачкп Фалсификовани. У опису,

којим је банкар оцртао варалицу, није ни једна реч била истинита: брада, наочари, коса, одело, глас, држање и висина, све је било лажпо. Нарочито је падало у очи, што је варалица описан као човек »средње величине®, ма да је очевидно спадао у ред већих. људи. На име он је имао на себи дуг врскапут. Банкарева тезга, висока као обичан сто, била је с поља постављена даскама, те је овај човек могао чучећи прећи кратки пут од врата до тезге и вратити се, и тако у дућану учинити утисак малог човека. Још много већи знаци могу се симулирати, н. пр. рамање, укочемост руке, сакатост у руци. Кад је такав знак у опису личности подвучен или штампан крупним, црњим словима, неизвежбан полицајац обраћа једино и само на то иажњу и не обазире се ни на кога другога, ко не рамље, нема узету руку, сакатост у руци и т. д. Исти је случај с брадавицама, белегама и т. д. Знамо за једног чувеног железничког кесароша, који је од столарског туткала, и фино учињене коже начинио на лицу једну огромну белегу, кад је једну повећу крађу извршио. Прича се о једном лопову, да је имао поред самог ока једну велику (природну) брадавицу. Она је у потерници била црним словима одштампана, али ју је он одмах по учињеном делу бријачицом одсекао, а за тим наочаре, натакао. То сечење извршено је хоризонтално (од ока ирема уху) а ожиљак, који је услед тога постао у облику линије, изгледао је тако, као да је то начинила жица од наочара. Косметичка вештина је у том правцу далеко дотерала; брадавице, урођене белеге, ожиљци ит.д. не задају јој никаквих тешкоћа, па чак и белеге по кожи у боји (ако нису испупчене) могу се уклонити лечењем које је пронашао 1)г. Ј. Пашкис у Бечу, кад се тетовирају нарочитим бојама: кожа остаје на дотичном месту још 2 до 3 дана црвена, а за недељу дана цело је место нормално. Појмљиво је да се лопови и варалпце за таква средсгва за улепшавање веома живо интерес^ују. Каква се прерушавања могу учиннти изменом боје на 'лицу, довољно је познато, а ко познаје изврсност наших данашњих шминки, не ће се чудити, што лоиови од њих чине веома велику унотребу. На име лако је, да се из црномањастог, нечистог лица начини ружичасто, фино лице; нанротив много је теже да се такво лице претвори у смеђе, кад је. потребно да лопов у непосредној близини вара. У вези с вештачки произведеном бледоћом доста пута иде и иначе болешљив изглед: симулант корача нолако, уморно и погнуто, врат му је обвијен рупцем и непрестано кашљуца. Нарочито жене умеју тако што изврсно да изведу. Кад варалица бежи од велике му је користи да дозна свој опис, а то му је веома лако. У важним случајевима ти описи изиђу у свима дневним листовима, иначе само у полицијским иотерницама, које, према свом циљу и својој природи, не могу остати само у рукама власти, већ се морају дати телалима, антикварима ит.д., да би се ови обавестили о украденим предметима. Али код таквих људи може дотични врло лако добити да баци један поглед у своју потерницу. У крајњем случају обрати се он сам властима, или непосредно или прско ког друга, који под изговором да нешто зна о кривцу, може сазнати његову потерницу и најтачнији опис. Такве дрскости дешавају се чешће но што се мисли, и само тиме се може објаснити, што је лопов кога тражимо, тако брзо и тачно сазнао свој лични оиис. Према овоме изгледа,