Policijski glasnik

238

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31

По учињеном полицијском увиђају, леш попов одмах је пренет у прокупачку болницу ради секције и сахране. Док је на једној страни вршен полицијски увиђај на лицу места и леш донет у варош, дотле су органи полицијски узели најживљу акцију за проналазак извршилаца овог злочина. И, још се тако рећи поп није ни охладио, а кривци су већ били у рукама власти. Грозно ! Па ко је извршилац овога дела? Мати деце попове, осамнаесто-годишњи друг у браку његов , — попадија Евгенија, жена закланога попа Јеврема беше творац овог ужаса. Да би се по њеном зликовачком мишљењу ствар што вештије извела, попадија Евгенија (бр. 1) у споразуму са својим љубазником Петром Димитријевићем (бр. 3) из Прокупља и са Петровим ујаком Ристом Наумовићем (бр. 2) пекаром, скројила је план, како да дође главе своме мужу, другу ! Она је казала где и кад да се пои причека. Оликовци су га дочекали, (на путу између Прокупља и села Житног-Потока) ударцима батина онесвестили га, свалили с коња, и, као што смо казали — увукли га у шуму и тамо заклали, Попадија је дакле по сопственом свом признању код власти знала и сат у коме ће њеном 18-годишњем мужу и другу метнути нож под грло. И ова грозна жена, данима је хладно очекивала да попа нестане са лица земље. И ни једном јој не дође да се покаје, да одустане; ни једном, дакле, њено зликовачко срце не попусти. Истрага се још води. Кад кривци буду осуђени проговорићемо коју внше. Слику ову добили смо од писара среског г. Мијаила П. Илића из Прокупља.

ЗАГОНЕТАН ДЕЧКО Из акта шабачке општине и из реФерата Драг. Миловановића, иследника истог суда, под Бр. 8119. вадимо податке о овоме загонетноме дечку: .... 22. априла ове године, баш у очи Ђурђевског вашара у Шапцу, приспео је тамо овај младић, за кога се ни сад не зна ко је и одакле је. Био је одевен у чакширама половним, ужичкога кроја, у кошуљи истој која је и у слици, гуњче пребацио иреко рамена и у руци држао је мараму; управо оиако као што то вашарски коцкари чине. Сумњив по спољашњости својој, пао је у очи и власт општинска ухвати га, дотера у судницу и узме га на испит. У одговору своме овај је замуцкујући, дијалектом као што се у источном крају Србије говори, једва одговорио : да је из Скопља, да му је име Марко Плајић и да је преко Митровице дошао у Шабац. Није хтео да каже зашта је дошао. На другом саслушању изјавио је : да је пре 3—4 дана протеран из- Београда и да га за то зна управник града Београда г. Риста Бадемлић. Како се ничим није могло утврдити ко је он, то је иследник призвао чувенога кесароша Перу »Прангаша® и још једнога не би ли их ови познали. Чим су ова двојица ушли у канцеларију, овај и не знајући за шта су ови дошли рече :' „Немојте ми продавати кесарошка посла.« Једно с тога а друго што је лагао, да никад није био у Србији, па то доцније признао, — беше довољно да се у његово поштење са основом посумња, те је за то стављен у притвор. Ни један од ове двојице нису га познали, само им се чинило да су га виђали у апсанама Управе града Београда Апсанџији општинском прво је казао да се зове Илија Цветановић, а други пут Стојан СтеФановић. Пошто се и но издржаном затвору није могао нагнати да каже своје име и место одакле је, спроведен је начелству округа подринског, које га стражарно протера у А.-Угарску. Но тиме није било све свршено... 27 јуна ове год. баш у очи доласка Његовог Високопреосвештенства Господина Митрополита у Шабац , дође однекуда и ова индивидуа, — но

овом приликом у оделу цивилном, као што се и у слици види Одмах је познат и притворен. Претресом нађене су код њега три жељезничке карте босанских жељезница од којих једна беше цела и нежигосана датумом. Од неких бозаџија дознало се да је из Приједора и да му је име Осман Мандић. Том приликом он је са бозаџијама говорио турски, а како су тада у .притвору били неки Маџари, са њима је опет говорио маџарски. Поред нађених жељезничких карти, при њему су нађени и неки рукописи његови латиНицом изврсио наиисани ; рукопис је леп и исписан. Питао га је исљедник и вга само као у поверењу, да се каже ко је, но он и тада не хте се казати ; каза само да је свршио -трговачку школу и више ништа. Власт. општинска и овога пута казнила га је неколико дана затвором и прогонством у А.-Угарску. Том приликом сликала га је и послала слику преко Управе града Београда не би ли се овим путем како год сазнало, ко је он и на њ' припазило на случај поновног преласка у Србију. Доносећи слику овог загонетног дечка, ми позивам.о свакога, који га позна, да јави уреднику, или Управи града Београда с позивом на Бр. 15.000.

ПОТЕРА, Мика Анетовић — Михаило Алексик, Циганин, родом из Салаша, окривљен је код начелника среза зајечарског због ФалсиФиковања сточних уверења и крађе коња. Мика је, чим су му саучесници похватани, побегао и сада се не зна где је. Он има 30 год., високог је раста, добро развијен, црномањаст. Наређује се живо тражење за одбеглим Миком. Пронађеног треба стражарно спровести начелнику среза зајечарског с позивом на Бр. 7397 или Управи гр. Београда на Бр. 15860. Едуард Вист, родом из Чаславе у Чешкој, бив. чиновник земаљско-среске власти у Доњој Тузли, почетком овог м-ца нроневерио је већу суму новаца и побегао. Мисли се да је пребегао у Србију. Он има 33 год., малога је раста, округлога лица, загасито-плаве косе и бркова. Говори чешки, немачки, и прилично српски. Наређује се тражење за Едуардом. Пронађеног треба стражарно спровести Управи града Београда с позивом на Бр. 15890. Павле М. Мустеџик и Јован М. Лазић, родом из Пољане, окр. пожаревачког, — осуђенпци београдског казненог завода, ноћу између 28. и 29. јуна текуће године побегли су са државне ливаде зване »Клепечке с< у близини Костолца, где су на раду били. Павле има 25 год. средњег је стаса, црномањаст, по лицу роав. Јован. пак има 20 год , високог је раста, у лицу црн као Циганин, говори крупним гласом. Наређује се живо тражење за одбеглим осуђеницима. Пронађене треба стражарно спровести нач. округа пожаревачког с позивом на бр. 9512. или Управи гр. Београда на Бр. 14984. (И у 28-ом броју, донели смо ову нотерницу, но при.шком предамања лиота погрешно је подељена бида на два места, јер, др.угн и трећи став остао је између потернице Ђоке Бошљаковпћа и Димитрија Станковића на стр. 217. Овпм се нсправља.)

Т Р А Ж И 0 Е. Иванке, кћери Светозара Лекића, из Љутица, среза пожешког, нестало је 27. маја тек. год. и све до сада о њој се пије могло ништа сазнати. Држи се, да су Иванку одвели или убили зликовци. Она има 13 год., средњег је раста, добро развијена, црномањаста, на десној обази има белегу од огреботине, у сељачком је оделу. Ако ко ма шта сазна о Иванци, нека о томе извести начелника среза пожешког с иозивом на Бр. 8803 или Управу гр. Београда на. Бр. 10126.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. Молимо полицијске чииовнике из унутрашњости који слпкају извесне' кривце, да их сдикају у Формагу «брузбилд», иди ако их сликају у цело, онда слика нека будо већа. Уз пошиљај слике, нека дотичнога што тачније опишу јер је то толико исто важно колико и сама ФотограФија. Нарочито их молимо да обрате пажњу на сдикање кесароша.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ.