Policijski glasnik

1

БРОЈ 32. У БЕОГРАДУ, СУВОТА 25. ЈУЛА 1898. ГОДИНА II. у/ -»1 обс оос а<у обс орс аос оос оуг ао-: с// оу. оос с^/. у/. у/. у/ уу: >у . »• уу иу. у/ >у. аоо аоо е^уд аоо (ууа су/с ојоп оу. оуг г/у: е<^ о?с ад^ осс асс ПОЛИЦИЈПКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ оср оУ5 С^Р с^о УУР СГУР оо с*УР осо ооо С/УР ОСЈС ОУ: СУУ ооо ОРО ОУ. ОУ>' &6С аос ооо (уу |ууд ОРО оо? а<у> ОУ: ооо осс ооо ооо (у?о а&о аоо ОРО аос ооо ооо ооо ооо о&о об^ С/УЗ ОУЗ осо ссо ооо »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова« уд. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у онште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, подугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претпдатити само преко својих команданата. иодицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, подугодишње, 15 дипара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. С/УР УУ .у/. УУО оју; УУО ОУ '^Г'У/. С// ОУ /?? ОУ УЛ У/ У/: У/ У/. ЛС ГУГСУУ /У У/ У9С с/у У/ УУГ УУО ОУ: УУГ УУГ С/У ОУ УУГ ОУГ У/ СУЈОС<У У/Г УУГ ОУ УУ? ОУ 1У^ о-у 060

ШТА ОБЕ ПРАКТИКУЈУ 10П0БИ II. Дажна имена Једна од највећих тешкоћа за нолицијског и судског чиновника састоји се у лажним именима, која злочинци узимају. Коме су год познате те тешкоће и последице, које могу услед тога произићи, не ће се ни најмање зачудити, кад кажемо, да је предлагано, да се сваком један пут кажњеном злочинцу или у опште сваком човеку на видиом месту испише име и порекло писменима, која се не даду избрисати и која при исписивању не би причињавала ни најмањег бола. Али ношто нема изгледа, да ће се тај смели предлог икада остварити, онда морамо потражити друга средства, да би могли изићи у сусрет оним немилим случајевима, кад нам се натура сумња, да се нека сумњива индивидуа лажним именом послужила. Вредно је проучавати овакве људе, пошто ће ретко ко из шале или због каквог малог иступа узети лажно име. Узроци, за што то по неки чини, могу се у опште свести на то, да је то неки .одбегли притвореник, или да је морао бегати због неког тешког злочина, или пак, да претпоставља, да се под звучним отменим именима башкари по свету на рачун лаковерних људи. Код једне и исте индивидуе могу бити удружена оба, па чак и сва три поменута узрока. Само се по себи разуме да нема средства, да се до правог имена ког човека дође каквом методом, али ипак се може (а то није реткост, као што се чини) обилазним путевима утврдити идентичност појединог лица, само ако нас не мрзи, да се мало иромучимо. Пре свега ваља нам се уверити, да ли дотично лице има 4 какву исправу. Ако је има, онда је треба најпре пажљиво прегледати, да није цела или делимице ФалсиФикована. Покаже ли се да је цела Фалсификат или да су у њој ФалсиФиковани : име и други главни податци, онда ваља поступити, као да и нема никакве исправе. Само онде, где би се показало да потпис власти, која је издала исправу, није ФалсиФикован, могло би можда бити упутно, обратити се на њу с питањем, коме је управо издала путну исправу. Можда ће се тако од онога, коме је исправа издата, моћи дознати, како је и на који начин нестало му те исправе или у чије је руке из његових прешла. Само се по себи разуме да „опис личности® у исправи треба строго упоредити с имаоцем исправе: висину, стас, косу ит.д., а најбоље ће још бити да се сумњива личност с помоћу стручњака подвргне испиту из онога, што јој је у исправи означено као занимање. Тим начином може се бар дознати, да ли дотични ту своју исправу употребљава правно, као што он тврди. Како се има поступити, да се сазна право име неког лица, оцениће се према приликама. Ту највећу улогу игра време. Веома је практично, да такве личности пустимо, да колико је могућно више и опширније причају. Таква лица су већином доста путовала и много видела. Доста пута испадне нам за. руком, навести их да нам нриповедају о својим путовањима и доживљајима, само ако умемо да њихову сујету ангажујемо. Такав човек већином „прича да се родио на каквој лађи, међу Циганима, на неком путу или иначе на какав авантуристички начин, за тим је дошао у неку групу комедијаша, мечкара, циркусџија и с њима лутао по

свету. За тим се најмио код џелебџија или коњарских трговаца као чувар, био је и на мору и тамо је служио као ћумурџија, иаракувар ит.д. Лађа је имала неко индиФерентно име (»Плуто«, »Нептун«, »Ст. Марија«, »Венеција« ит.д.) и капетан је или већ умро, или је у Америци остао , или је био врло неуредан човек, који је рђаво водио своје забелешке, тек свакако не може се утврдити, да ли је приповедач био тамо у служби. Сва та приповедања узму се на протокол, или што је још боље, стеиограФишу се, али тако да то приповедач не опази. У причање поступно уђе и по која искра истине : најпре описивања земаља и људи, које је одиста видео, за тим његови одиоси према њима, на послетку успомене из његовог ранијег живота. Кад се његова саопштавања исирпе, иследник ће прекинути саслушање, па се што је могуће тачније, извештавати о оним местима, приликама и односима, о којима је дотични у свом описивању пута говорио. На првом саслушању ваља гледати, да дотични што више описује свој пут, те ће тако његови податци бити много тачнији. На тај начин сазнаћемо много више истинитог, те ћемо можда моћи створити комбинацију о његовом занимању, пореклу, родбини и другим приликама. Међу тим по његовом говору и дијалекту моћи ћемо отприлике одредити Одакле је. Примера ради да наведемо један догађај , како нам га прича чувени немачки криминалиста Ханс Грос: »Ја сам био казнени судија у једној малој варошици, близу које се налази једна чувена светска бања. Једног јутра пораним тамо на коњу неким службеним иослом и свршим свој задатак. Али ми коњ беше путом изгубио потковицу, а пошто ковач. једини који је био у тој околини, не беше код куће, морадох до неко доба после подне остати ту у бањи. Ту беше председник општине и царски инспектор бање, стари аристократа и бивши коњички ОФицир, који се тога места примио да му лакше време пролази. Вегие то веома пријатан, паметан и дружеван човек. У друштву тог дивног сгарог човека проведох тај дан, и он ми скрену пажњу на једну чудну личност, која се већ од дуже времена у бањи бави. Био је то крупан, доста симпатичан човек, кицошки обучен. Могао се видети свуда, где има каквог забављања, веома се радо мешао у тамошња најбоља друштва, није изгледао болестан, и лудо је трошио новац. Звао. се барон фон Ф.... из Хановера. »Овај младић изгледа ми нешто сумњив« рече мој пратилац, који је много држао до »репутације® бање, и причао ми је много што шта о њему. Оба смо се заинтересовали за њ, те решисмо да га то после подне посматрамо. Пратили смо га кроз парк, ишли за њим у курсалон, у ресторацију и каФану и посматрали његово чудно држање. Највише је падало у очи његово трошење новаца. Изгледаше као да он не ужива у томе да нешто купи, већ само да дреши кесу. По томе ћете увек познати необразована човека, који је без зноја дошао до новаца, те им не зна праву вредност, који их је дакле добио на олак начин, украо их, наследио ит.п., а пре тога патио се и скомрачио. Таквим људима је, може се рећи, главни циљ: да расипају новац. Даље јако је падало у очи, да се предмет нашег посматрања излишно а често и наметљиво истицао као племић, али да је поред све своје веселости и распуштености неирестано нешто презао и зебао, као да је осећао неку несигурност.