Policijski glasnik

240

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

Све то било је тако карактеристично а при том и занимљивс, да смо га ми све с већом вољом посматрали и на послетку дошли до закл>учка, да тај човек, по свој ирилици, расипа наслеђено имање свог и сувише штедљивог оца, и да је, можда, да би се боље провео, узео какво звучно аристократско име. Већ бејах ту ствар са свим сметнуо с ума, кад »барон фон Ф. (< изиде нреда ме у пратњи једног жандарма. Тај жандарм дознао је , да се тај Ф. у последње време много и на велико коцка, те му је затражио исправу. Барон фон Ф. одговорио је да »људи његовог ноложаја® немају обичај носити са собом исправе, сурово и дрско је опремио жандарма а за тим је сутра дан хтео да одпутује. Тај тако нагао одлазак учинио се жандарму сумњив, те га је притворио и предао суду. Мени се то жандармово енергично исиуњавање дужности није свиђало, пошто на непрестана питања иритвореног, какво је зло учинио, нисам умео ништа да одговорим. Он се истина понашао учтиво, али ражљућен у највећој мери, што се тако рђаво с њим поступило, непрестано је имао у устима посланство, пред којим ћу морати да одговарам и које ће ми доста нашкодити ит.д. На послетку се почесмо лепо разговарати. Његов отац је, рече, био хановерански спахија, његова породица пореклом је непосредно од Хајнриха Левена. После анексије његова се породица иселил.а из Хановера а он од тада непрестано предузима велика путовања. Све је он то испричао природно и основано, говорио је, у колико сам ја могао оценити, правим хановеранским дијалектом и понашао се врло пристојно. У мени је побудила сумњу само та околност, што ми не хте казати никога, на кога бих се могао обратити телеграфским питањем о личности барона фон Ф. Он би, рече, пропао у земљу од стида, кад би његовим високим сродницима и познаницима дошло какво питање од власти о њему; то би му упропастило целу будућност ит.д. У скоро се мора увидети, да је потпуно невин ; он више воли и да у затвору лежи, но да се ма коме телеграфише. То ми се није свиђало, те га уиитах, како изгледа грб његове породице. Снебивајући се рече он: озго један шлем, доле штит, наоколо »арабеске® и врло много злата и сребра. 0 сликама на грбу, драгоценостима на шлему, боји покривача ит.д. није могао на сва питања ништа да рекне. Да један „легитимиста", који је са својим краљем домовину оставио, не познаје свој сопствени грб, то је био најбољи доказ за мене да ме је тај човек лагао, те за то реших, да га не пуштам. Одмах узмем »Алманах баронских домова® и у њему видим, да постоји баронска нородица фон Ф., али барон Ото фон Ф., као што је мој притвореник себе називао, не беше ту. Многи његови искази о појединим члановима породице слагали су се, али већи део беше нетачан. Сад сам био сигуран, те ти га оставим у затвору, поред све његове вике и претње с посланством. Али шта да се сад ради? Доказано је да је лагао и да се неистинитим именом иослужио, али није имао никакве теже кривице, која би мој поступак оправдавала. После дужег размишљања паде ми на ум, да у тој варошици живи један стари стругар из Мекленбурга. Иозвах њега, те у његовом присуству поведох иодужи разговор с мојим притвореником. Добри Мекленбуржанин био је мишљења, да тај човек истина говори хановерским дијалектом, али да га он ипак сматра за Хамбуржанина. Одмах су послате фотограФије, описи ит.д. у Хамбург, Хановер, Бремен, Линебург, Олденбург ит.д., и после недељу дана добисмо вест, да се тај човек зове Ото X., да је гостионичар у близини Хамбурга, и да га дражђанске власти траже због убиства и велике иокрађе вредећих хартија. ( наставиће се).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) Пресуде ^од општинс^их судова III. ва раскинуће уговора о закупу. а. Тужба. Дао сам под закуп моју кућу у овдашњој варошици постојећу, Петру Матејевићу, сарачу овдашњем, од Ми-

трова до Ђурђева дана, с том погодбом, да ми условљену закупну цену од по тридесет динара месечно, уредно сваког месеца плаћа. За доказ о оваком уговору подносим ориђиналну обавезу Петрову, која служи као уговор о закупу. Закупац Петар већ трећи месец није испунио своју обавезу, јер ми кирију условљену не плаћа. За то га тужим томе суду и тражим да га суд осуди, да ми тромесечну кирију, за месеце новембар и децембар прошле и јануар ове године, рачунећи месечно по 30 динара, свега 90 динара илати, и да га пресудом својом присили, да се из мога имања као неуредан платиша исели, да ми накнади плаћену суду таксу и на име спорних трошкова 20 динара. Основ тужбе дуг од кирије и раскинуће уговора о закупу. Вредност тразкбине 90 динара. Докази, исправа. 8. Фебруара 1898. г. Марко Ристић Уб. бакалнн. Иснрава гласи : Г. Марку Ристићу, бакалину овд. Узео сам под закуп вашу кућу, постојећу у Немањиној улици, у којој има: две собе, предсобље, кухиња, подрум и шупа за смештај ствари, са ценом од по 30 динара месечно, с том обавезом, да месечну кирију свакога месеца уредно плаћам. Кућа је у потпуно исправном стању, какву сам је дужан по истеку рока закупу и предати. Закуп траје од Митрова дана ове до Ђурђева дана идуће године. 22. октобра 1897. год. Петар Матејевић, Уб. сарач. Рађено у суду општине упске 10. Фебруара 1898. године. б. Белешк а по спору Марка Ристића, бакалина овд. Противу Петра Матејевића, сарача. Због дуга од кирије и раскинућа уговора о закупу. Вредност спора 90 динара. Судили су: Доказ писмена исправа. Председник суда А. Перић. Судије: , М. Јовановић Ст. Павић. Вележио делово^а: А. Арсић. На данашње рочиште дошле су обе парничне стране, па тужилац овласти да га заступа М. Матић, овдаш., а тужени Н. Тадића. Прописна такса од но 1 динар у таксеним маркама наплаћена је, утиснута на акту и пронисно уништена. Парничне стране нису се могле изравнати. Заступник тужиоца оста у свему при тужби, с тим, да му тужени и за овај месец Фебруар кирију од 30 динара плати, пошто је у њега ушао и он исти стан у иоловини месеца не може ником издати, а тиме би са месечном киријом био оштећен. Тражи да се тужени из стана као неуредан платиша исели, јер нема довољно гарантије за закуину цену, када је се овако упустио. Тражи на име спорних трошкова 20 динара. Заступник туженога рече : мој властодавац доиста је погодио са тужиоцем закуп, како се у тужби наводи, са условом да се месечна кирија уредно плаћа, како и исправа, која је у тужби, гласи, но тужилац није испунио уговор како треба, јер му је шупу предао и неисправном стању, тако, да је није могао употребити, поред тога, на подруму су врата таква, да исти и нема никаква затвора. Више пута, одмах у иочетку говорио је његов властодавац тужиоцу, да ово у ред доведе, но он то нкје учинио, зато је био принуђен да сам оправку изврши. Ова оправка износи суму од 60 динара, по рачунима које овде прилаже. Да је овако у ствари доказаће сведоци, Милан Јовановић, пиљар и Димитрије Јовановић, обућар. Моли