Policijski glasnik

БРОЈ 35. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 15. АВГУОТА 1898. ГОДИНА II. С<ОР С.ОО О ј СГ > ооо ОбО ООР С/9Р ООО С/70 С/?Р СДО ООО ооо ОбС ооо ОУГ 050 СОО оос ООО ОбО ОУР СУУО ОбО ОбО С/?Р СУ?Р ОбО ОбО С/У> С/?Р с/>о а/УО ооо С/?Р С/У с<оо С/ЗО С/У5 ООО С/У5 с<уо ооо с/уд с/?о с/?о сг?о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/УЗ С/ТО С/УО ОУО ОУ5 с/зо С>РО г/УО с/?р ООС .С/УО с/?р асо СОО ОбО ОСО' ОСО ОУ соо С/5С С/У соо с/>о соо ссо СУОО 020 оу ос>о ссо с/?о с/?о СбО с/?о соо С/>Р с/?о ООО Сбо соо с/?о сдо с/>0_000 СОО ОбО Сбо ООО С.ОО »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељпо. Ио потреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова* ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње б дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, иу ови се по овој дени могу претилатити само нреко својих команданата, нолицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у општо 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. С/УР С УУ- СУ>Т' УУО 0//-; СУУ С/УГ СУУ С/Х 4 г/УТ) ОУГ С /У: С/УГ 0>0 С/УГ С/^ Г/Г-Х/У: УУГ (УУ :/УР (У/: С/>"~-''^ С/У ''

ШТА ОВЕ ПРАКТИКУЈУ ЛОПОВИ III. Симуладије болести (нАСТАВАк) 3. Симулација неовестице. За иследника је од врло велике важности, да; се с том врстом симулације упозна, пошто ће несвестица у врло ретким случајевима толико трајати, докле лекар не дође. Иследнику ће бити потребно, да зна је ли несвестица права или лажна с тога, што ће му много лакша бити истрага, кад види, да је акривљени или сведок сматра.о за потребно да симулује несвестиду. Да се позна права несвестица, за то је најбољи знак тај, што дотични ка један аут иребледи , и то пред несвестицу, али та бледоКа не појави се у опште само по лицу, већ и на уснама и деснима. Ако тога не буде, онда је несвестица лажна. Јер бледило није последица, већ узрок несвестице; несвестица није ништа друго но оскудица крви у мозгу и целој глави. То се опажа по бледилу. Очи су иепомичне, зенице се обично рашире, трептање је искључено. Буђење из праве несвестице битно се разликује од буђења из иесвестице, која се симулује. Али да би се та разлика могла поставити, потребна је стручна спрема или бар вежбање. У осталом за лајика је доста то, да обрати пажњу на бледоћу, коју вештачки не може нико жив да изведе. 4. Симулација блесавости. Дешава се више иута. да се онај, кога саслушавамо, направи глупљи но што је. То је за кривца и извесне сведоке у већини случајева корисно, а за иследника колико досадно толико и опасно. За кривца је корисно да се направи глуп, с једне стране у тома, што се нада, да ће иследник тако доћи до закључка, да он није био способан за дело, које је можда извршено с преиреденошћу, а с друге у томе, што правећи се блесаст, неће да разуме непријатна му гштања и тиме добија времена за размишљања. Од не мање вредности је таква еимулација за сведока, који било из каквог узрока не ће да изиђе с истином на средину, који дакле хоће да поштеди окривљенога или је казивањем потпуне истине сам у опасности, или мора да припази, да с другим свед"оком не дође у противуречност. Ма колико била досадна и непријатна таква симулација за иследника, ипак му не ће бити тако са свим тешко да је открије, само ако буде имао психолошког знања и вештине. За то имају два начина; с помоћу тих начина ваља да нам пође за руком да докажемо противуречност. Први је, да противуречност нађемо између појединих исказа, од којих су једни промишљени и лукави, дочим други изгледају невешти и глупи. Други је, да противуречност нађемо у разлици између реченог и израза очију. Што се тиче прве противуречности, може се рећи, да ће и највештијем симуланту мучно испасти за руком, да за време дугог саслушања, не избаци бар један пут ^какав паметан одговор. Иследник мора умети, да сведока »ангажује", да га за ствар угреје и да тера дотле, док се овај не покаже, а кад се сам,о једном добије одговор, који је разумљивији но остали, ту је основ сумњи, да имамо посла са симулантом.

Са. свим слично томе односи се ствар с противуречношћу између погледа и говора, између очију и уста. Ни један паметан човек нема глупих очију, ни један глуп човек нема паметних очију. Цело лице, држање и покрети могу варати, али очи не варају, и ко је ма и мало извежбан у иосматрању очију, не ће се никад преварити. Но оно што ми називамо »изразом ока к , само је делимично у очима, главно је околииа ока, а она се може с помоћу дотичних мускула произвољно мењати. Али те промене не могу дуго трајати и не изгледају природне. Комичар с интелигентним цртама лица може доста пута веома »глуп изгледати«, али очи му, па ма био он и највећи вештак, не могу бар за дуже време имати глуп израз. Кад се дакле ма и иајмање посумња, да се онај, кога саслушавамо, прави простији но што је, потребно је само његов поглед добро посматрати, и ма да се он труди да укочено и несвесно гледа, ипак неће моћи спречити, да му се онда, кад види да је у тешком положају, не искраде из очију један поглед више интелигенције. За тим долази још и то, шго симулант чешће, кад мисли да га нико не посматра, баци брз, испитивалачки иоглед на иследника, да види да ли му верује или не. Ухвати ли иследник један једини такав поглед, онда ће бити за цело на чисто, с ким има посла. Је ли се уверио, да постоји симулација, онда нека не оклева, да симуланту у кратко и јасно саопшти, да је увидео шта он хоће. Иследник ће тада најбоље учинити, кад симуланту разложи, за гато му не верује, кад му објасни последице његовог понашања, а за тим и не узимајући у обзир његову тобожњу блесавост, настави саслушање и питања ставља тако, како то одговара интелигенцији, коју иследник код симуланта претпоставља. Не треба мислити, да у иследников круг рада не спада, да скида симулантима маске. Од једног истинитог исказа доста пута зависи благостање и бол, част и слобода неког човека, а иследник је позван да штити правду. Он не врши своју дужност, кад не улаже највећу пажњу и труд, да онај, кога саслушава, каже истину. IV. Знаци. Лопови и варалпце имају иајразличитије и најразноврсније знаке за међусобно споразумевање. Иследнику је од неоцењене користи да се уиозна с разноликошћу, употребом и проширеношћу тих сноразумних знакова, јер ће му се тада објаснити многи случајеви, који су му дотле били загонетка. На пример нека покрађа може нам се учинити врло немогућна, јер смо само једног учиниоца опазили и ухватили, па га не можемо направити одговорним, јер је ту безусловно морало бити више учинилаца, а јавни споразум није откривен. За тим тајни договори у затворима могу сав утрошени труд осујетити, а њих је немогућно открити, кад иследнику нису познати знаци тајног споразумевања. На послетку дужност је иследника, да не води рачуна само о случају, који му је у део пао, већ мора обратити пажњу и на то, шта се у опште дешава у његовом срезу, каквих ту има људи и како једни с другима стоје. Деси ли се где год у срезу какав већи злочин, иследшш је тада о многоме инФормисан, те ће моћи да потчињеним органима даде важних упустава за истрагу. За младог иследника биће нрава дика, кад се приликом каквог важаог случаја полицијски органи, жандарми ит.д. по-