Policijski glasnik

270

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 35

најзад тиме, што је Илија понова осуђен на 20, а његови саучасници (чије слике напред доносимо) са по 12 годипа робије у тешком окову. Дакле Илија је и овога пута спасао своју зликовачку главу рд куршума! Члан је с пуним правом рекао, да му и сам сотона помаже. Фебруара месеца 1895 год. Илија је са својим саучесницима спроведен Управи београдског казненог завода на издржање осуде. Ако опет не искомбинује неко бегство, или каквим ио њега срећним случајем не добије милост, — он ће се пуСтити у слободу 3. Фебруара 1915 године. У београдским казаматима међу свима осуђеницима иајбољег је владања Илија Гавриловић. Својом послушношћу и озбиљним понашањем он је дотерао дотле, да је сад старешина собе. Променио је већ четири управника и 7—8 рачуновођа. Питајте кога хоћете од њих, сваки ће вам потврдити, да је Илија примерног владања и понашања. Ако се ма шта догоди у соби међу осуђеницима Илија то одмах достави рапортом своме старешики; једном речи Илија је у граду што и добар војник у војсци. Али, (опет ово иусто али) стари зликовац све то ради са рачуном. Зна он врло добро да је то једини пут, којим се из казамата иде у радионицу, а кад је већ тамо, он је онда као и итица на грани. Није забада веровање међу осу},еницима: да је Илији гвожђе на ногама исто тако као нама рукавице на рукама, а градски бедеми толико, колико нама обична ограда од врљика; —■ кад год усхте веле — он је о час од њих слободан. Да би Илија што пре дошао до свог жељеног циља, он је од пре годину дана постао и побожан. Осуђеници га често пута виђају где се клечећи Богу моли по пола сата. Једном, пре неколико месеца, кад је Илија био пред управником, овај добре воље рече му : ■— Тако само, Илија, владај се добро и примерно као и досада, па ће те и г. министар имати у виду. Врло лако може те и предложити за помиловање. — Господине управниче — отпоче Илија сасвим побожно са рукама на нрсима — ја сам много Богу згрешио. И, кад би Бог хтео да ми грехове опрости, он би ме већ смакао са овога света.... Ја се кајем за недела, што сам их починио Молим вас да ме никако не предлажете за помиловање... Хоћу овде, да умрем као роб и тиме да покајем душу своју. Тако је Илија говорио код уиравника казненог з.авода; један чувар мислећи да су то иокајничке речи, брисао је влажне очи длановима. Но, ономад, кад је ФотограФ нашега листа отишао да га поново слика, он изађе из своје резерве и показа се у својој правој зверској кожи. — Шта! хоћете да ме сликате! Вала кажите г... г... да ћу се ја кад тад наплатити са њимк. Ако ја то не доживим, нмам још својих људи тамо у слободи који ће то извршити. Илија је изгледао као крвожедна звер у кавезу, која се врти и тражи слободе да јурне на мирие посматраче менажерије. ФотограФ, да би га ублан-шо и приволео на сликање понуди му цигару. — Нећу! рече строго, а после мале почивке настави : И отров да ми дате, ја не смем овде умрети. Морам ја још доживети слободу, да.... и ту Илија одпоче као из списка читати имена многих личности по Београду са пуно претње, којима мисли да дође главе. Покварено је неколико ФотограФских плоча, јер није никако хтео да :се слика. Једва је ФотограФу пошло за руком да га два пут добро сними. Морао је да измисли читав план, како ће да га превари, и то кад се Илија није томе надао. Завршујући овај кратак опис Илијин, који је био и остаје највећи, најопаснији и највештији лопов, разбојник и убица у краљевини Србији, ми у име целога друштва молимо Управу београдског казненог завода, да га добро чува, јер ако би се по несрећи још једном дочепао слободе, снда,.... онда би јамачно отишло још неколико богаташких глава са овога света.

П 0 Т Е Р А. Сави Илкку, земљоделцу из Вел. Лаола, среза млавског, ноћу између 5—6 тек. мца непознати лопови украли су два

вола, оба длаке сиве. Начелник ср. млавског депешом № 13932 моли све полиц. власти, да лоиове са покрађом потраже и у случају проналаска њему стражарно сироБеду, у противном да одговоре о непроналаску. Пронађени лонови могу се спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 18011. Милутин Бељић, Циганин из Придворице, среза посавотамнавског и Светозар Ранисављевић, родом из А.-Угарске, притвореници среза тамнавског, 9. тек мца у вече, побегли су из притвора. Милутин има 30 год. средњег је стаса, црномањаст, пун у лицу. Светозар има 48 год., сувоњав је, очију, косе и бркова црних, средњег стаса, у оделу банаћанском. За одбеглим притвореницима наређује се живо тражење. Пронађене треба спровести начелиику среза тамнавског с позивом на акт под Бр. 9203, или Управи града Београда на акт под Бр. 18356. Лазар Живковик звани „Шваба" родом из Тароша у Аустро-Угарској, осуђеник бр. 1666. београдског казненогзавода, нобегаоје 11 ов. месеца у вече са рада из Љубичева у осуђеничком оделу. Он је омален, има му 38 година; у лицу црн, носа малог, косе смеђе, бркова густих смеђих, чела великог. Лазар је због последње кривице своје осуђен на шест година робије у окову, зато, што је ноћу између 10 и 11 априла 1896 године, у друштву са Љубомиром Јанићем, Борисавом Дошићем, Петром Марковићем и Јанком Лелићем, — удешеним кључем отворио магазин Срећка Јатуновића из Ушћа у округу ваљевском, и из истог покрали: пшеницу, зоб, кукуруз, брашно, пасуљ и ракију у знатној количини, чија се вредност није могла определити. Наређује се жива потера за Лазаром. Прона1,еног, треба стражарно спровести Управи београдског казненог завода с позивом на Број 4637. или Управи града Београда на Бр. 18638. Илији Глигорићу, земљоделцу из Гор. Врањске, непознати лопови ноћу између 7—8 тек. мца украли су: две кобиде, једна коњска кола, зелено ОФарбана и један пар половних амова. Једна је кобила длаке зелене, висока 147 см., има 10 1 / 2 год ., а друга је: длаке доратасте, висока 145 см., има 8'/ 2 год., по ребрима има белу белегу, а на сапима жиг Ђ В и . За лоповима и покрађом наређује се живо тражење. Пронађене треба страл^арно спровести начелпику среза поцерског с позивом на акт под Бр. 10340, или Управи града Београда на Бр. 18265.

Т Р А Ж И 0 Е. Радован Цвејик, тежак из Смедерева отумарао је негде пре 10 дана, оставив код куће жену са двоје нејаке деце. Радован има 30 год., стаса је високог, дежмекаст, нлав у опште, жутих бркова. Од одела има на себи црне панталоне и антерију, на глави сламни бели шешир а на ногама опанке. Начелство округа иодунавског депешом Бр. 14906 молп све полицијске власти да отумаралог Радована што пре пронађу и њему га упуте с позивом на горњи његов број. Радован се може упутити и Управи гр. Београда с позивом на Бр.17987.

У X В А Ђ Е Н Ђура Брајовик, бив. служитељ крушевачког првостепеног суда, чију смо потерницу донели у прошлом броју нашега листа од 8, тек. мца, ухваћен је истога дана овде у Београду, и одмах сутра дан 9. тек. мца стражарно спроведен крушевачком првостеп. суду.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ.