Policijski glasnik

280

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

Где се год састану два кесароша: у гостионици, на тргу, у цркви, на железници или у притвору, за њих је врло важно, да један другог што је могуће брже познаду, било да један с другим заједнички ступи на посао, било да се увере, да се један другог нема бојати, било да се спречи, да се један не труди да другог као жртву употреби и тако н. пр. у лажном коцкању драгоцено време губи. За иследника је довољио да зна, да има таквих знакова, да су познати и да се разумевају, докле је год лопова. Ако то иследник не зна, многи ће му случај остати необјашњен. Да пример окривљен је неко, да је покутао у железничком купеу вокрасти једног сапутника. Окривљени се брани тиме, да је било немогућно покра^у извршити већ с тога, што је према обојици њих седео један »елегантан господин«, који би целу ствар морао био опазити и пред чијим би очима немогућно било усудити се красти. Тај господин је отпутовао даље, не зна се куда, али никако није могућно да је могао бити саучасник у покушају крађе, пошто се доказало, да је ушао у воз пола дана раније него окривљени. Многи би можда целој тој причи поверовали, кад се не би знало, да је један једини ггокрет руке, што га је један од њих учинио, а други на њ одговорио, био са свим довољан, да обојицу увери, да се један другог нема ништа бојати. На тај начин се споразумевају по вашарима и гостионицама и т. д. лажни коцкари, који један другом одмах помажу, ма да се пре тога нису никад видели. Они најпре играју безазлено, најпре добија један, за тим други. То задобија поверење присутних. Или: они играју какву игру, у којој се погађају карте. У тој игри добија већином онај, који иогађа. Они играју тобож више из задовољства него ли за паре, а кад се гледаоцима свиди те и они почну с њима да играју, оида се више не игра из задовољства, већ за крваво стечепе паре и онај што ногађа карте, изгуби и последњу аспру. Или: Један игра, а онај други што се знаком показао, седи иза партнера и показује му, какве карте имају други. Тих знакова по којима лопов лопова може да иозна има веома много. Овде доносимо два знака, који се употребљавају у Немачкој, али оба та знака, разумеју лопови целе »цивилизоване« кугле земљине и то не само сада, већ од толико столећа.

Ч

Кад знамо да има оваквих знакова, моћи ћемо обележити као могућна многа казнима дела, за која иначе не би могли ни номислити да постоје. За иследника је од мањег, али за лопова од врло великог значаја једна врста намигивања, на немачком тако звани »ВсћетПп^зглуаск«, који се састоји у томе, што се једно око затвори а другим се шкиљи преко носа. То намигивање је у лоповском животу од врло велике важности и доста пута је почетак заједиице, која је дужег или краћег века. Не треба заборавити, да В пријатељства к између лоиова по правилу не трају дуго. Много има којечега, што им квари слогу: подела плена, сумња у издају, неспоразум у погледу на извођење неког предузећа, завист због веће вештине једнога, гнев због неумешности другога и т. д. За тим не иде им у рачун да дуго заједно остају и с тога, пошто властима јако пада у очи пријатељство људи, који код њих и онако најбоље не стоје. Из свега овога излази, да у лоповском животу владају непрестано промене, да се они састају ради једног или двају предузећа, да све опасности, плен и тајне братске подели а за тим се растану да се више никад не виде. С тога им је потребно да непрестано налазе нове другове, а то им је, само ако су унеколико вешти, врло лако. Људи, који теже ка неком одређеном циљу у добром и у рђавом смислу, иалазе се и познају лако, могло би се рећи инстинктивно. То је за то што сваки од прилике зна своје особине, те их лако нроналази код другога. Ко је само имао прилике да посматра,

могао је увидети, да се страсни ловци налазе исто тако брзо као цедерасте, шахисте, научни исиитивачи, пијанице и хазардни коцкари. Тако исто наћи ће лопов лопова између стотине поштених људи. Један миг ока као питање с једне а други миг као одговор с друге стране, и још исте вечери извршава се покрађа. Тако се једино и могу објаснити случајеви, да су људи, од којих је сваки дошао, бог те пита одакле, могли заједнички извршити неку операцију. Био је један овакав случај. У полицијском извештају о некој великој покрађи стојало је, да би се безусловно морало закључити да је то дело извршио један чувени обијач (који је имао врло нарактеристичан начин при обијању), да он није тек »прекјуче« пуштен с дугогодишње робије, те није имао кад да тако брзо нађе три до четири друга, који су били неопходно иотребни за извршење тог дела. С тога пустише дотичиог да мирно путује и тек много доцније утврђено је, да је ипак он био аранжер те провале, и, као што је један од његових саучесника додао, помоћнике је нашао и домамио служећи се намигивањем. г.) Акустички знаци. Ови се знаци употребљавају разно. Тако најпре долазе: 1.) Довивања и опомене. Први се знаци представљају готово искључиво животињским гласовима, на име таквим гласовима, који се обично ноћу чују, Појмљиво је, да људи, који се спремају да изврше неки напад у шуми, или се приближавају иекој кући, не ће дозивати један другог по имену, нити ће од себе давати каква гласа, по коме би их други опазили. Животињски глас, кад се још добро подражава, није шшад сумњив, а кад се претходно учини договор исто је тако и поуздан, као и кад би кога именом дозивалп. Тако веома се употребљава кукурекање петла, ирепеличино пућкање, крекетање жаба у близини вода, а најрадије пак совин глас. Сова има свуда, у шуми и пољу, по брдима и барама, у усамљеним пределима и у близини човечијих станова, у вече као и у јутру, њин глас, дакле није никад сумњив, па га чак врло радо употребљавају и ловци, кад један другог у шуми довикују. Ни једна животиња не плаши се тога гласа а људе хвата неки празноверни страх кад чују сову, те тада воле да затворе уши но да припазе на џепове. Употреба ових животињских гласова може у понеким случајевима за иследника бити од важности. Кад н.пр. треба дознатЈЈ, да ли је неки нанад у шуми извршен с номоћу саучесника, упитаће се сведок, да ли се иред само дело или после њега чуо совин глас. Ако се каже да јесте, онда би то већ морао бити неки особит случај, да је баш на месту дела права сова била. Опомене се састоје такође у животињским гласовима. Оне се употребљавају у тренутцима, кад нрети каква опасност. За њих није потребно бог зна какво споразумевање, досга је да један од лопова звиждне, удари длан о длан, и сваки његов друг склања се. У таквим приликама се упетпебљавају и речи из коцкарског језика. Наши имају за то реч гљај , коју смо већ донели у речнику, и која значи бежи. (сВРШИЋЕ СЕ)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Суђење ^од општинс^их судова. а. тужба Суду општине пожешке Милош Борисављевић, абаџија овдашњи, дугује ми од узиманог хлеба, из моје хлебарске радње 58 динара. Како на више мојпх иотраживања, овај дуг неће да ми плати, то сам принуђен тужити га суду, и молити, да га на плаћање истог осуди, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе десет динара. За доказ подносим рабош »квочку«, из кога ће се суд о дуговној суми уверити, а „пиле" се налази код туженог.