Policijski glasnik

13Р0Ј 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

305

ИЗ ДРНЕ КБИГЕ ЈЕДИОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у преводу М. П. Јовановића). 17. СВЕ НАПРЕД! „Ах, како сте незгодни, Адела, оиет ћете заспати; идите спавајте, боље ми је одрећи се ваше помоћи ! с< »Али, милостива госпођо — :(< »Не браните се, идите". И, показавши руком врата, жена уиравитеља полиције увери собарицу како јој је стало за тим да се што пре чисти одатле. Госпођа беше жена одлучна; поговора није трпела. Адела слеже раменима и, поклонивши се, оде из спаваће собе. »Била си неправедна према девојци, Лудмила; она, и ако је већ доцкан, изгледа ми са свим пршсебна и Р1есана , примети управитељ полиције, који већ беше скинуо са себе своје свечано одело и лежаше у постељи под покривачем. »Мани се, Хенриче, ти знаш да ми твоје заузимаље за служавку не може бити по вољи.® »Та ја само мислим — ти као да си данас у опште негато незадовољна и узбуђена.® »Незадовољна може бити, али не и узбуђена, нити би за то било разлога, кад ово вече не би било изгубљено код гувернера.® Управитељ полиције уздахну, рекавши: „Ноћ је, треба спавати ! <( „Шта ме се тиче ? Спавај сутра. Друштвепим дужностима морамо одговарати ; то тражи наш положај од нас. Сети се само колико нас је труда стало док смо га добили." Наравно, то их је стало доста труда. Као скроман полициски помоћник, стао је пред олтар са њом, девојком сиротном и породице мало знане. То је био брак љубави и прво време тога брака беше за њ најлепше време живота његова. На жалост, оно је мало трајало. Унутрашњи немири у држави тражили су потпуну реорганизацију иолициске управе, а услед тога иаста неочекивано и брзо авансовање спремних и подобних чиновника, у које се рачунаше и номоћник Р. Али изненадно побољшање материјалног стања беше од судбоносна утицаја на младу госпођу. У госпође, дотле скромне, разбуди се амбиција, да буде дама од света. Ослоњена на положај свога мужа, она тражаше сада да уђе у кругове, који јој дотле беху затворени. То је жртва, која се будућности мора чинити, само тако теби ће се осигурати сјајна каријера — говорила је опа без престанка своме мужу, а он јој је иопуштао негато брачног мира ради, еешто љубави ради. Изагаао је из граница дојакогање своје домаће повучености, жену је своју увео у друштво, у свет, примао је госте и према томе се наместио. Кад му је шеФ иенсионован, а он, и ако беше вигае њих од њега старијих, постављен за управитеља полиције у Н, изгледаше, као да тај Факат даје за право жени, да потврђује оно њено мњење. А у ствари, он за ово унапређење ни у колико није имао да благодари каквом моћном заузимању личности тамошњега друштва. Већа плата новога положаја дошла је таман кад треба, јер су га већ веома притеснила задужења услед знатног трошења последњих година. Повећана плата истина не беше довољна да би могао за кратко врел^е исплатити дугове, али је могла послужити да се поново дође до веома нужног кредита. А госпођа је знала и сувише добро, да новом рангу треба одговорити већнм сјајем. Трговци те вароши радоваху се поруџбинама, које добијаху. „Милостиви Боже, шта ће најпосле бити ! <( кукаше управитељ полиције, кад му поднесоше опет читав низ неплаћених рачуна. — „ Бићемо- увршћени у ред племића, а ти наименован за председника полпције", одговори госпођа Лудмила с пуним уверењем. — А дотле ?° —■ »Ништа се не брини и озтави мени сву бригу." Тиме је она увек завршавала сва објашњења. А овај чиновник, тако енергичан у својој службеној дужности, одавно се одрекао сваке моћне речи у својој кући ... Док у њему речи жеиине буђаху ова мучна сећања, дотле је она свукла своју красну балску хаљину и уврнула лампу. То га трже из његових мутних мисли. »Шта? Ти већ угаси лампу, Лудмила?« »Погреших, у осталом умем се наћи и у мраку. Али вратимо се на своју ранију тему, Хенриче. Ја сам приметила, да је кнез данас нешто веома важно говорио с тобом. Шта је иовод томе ? <(

»Пронашли смо два опасна лопова, који су испразнили излог Фабриканту златне робе. Његова Светлост каже, да је веома задовољна радом наших детектива. (( »А како сте лоповима ушли у траг ? (( „Помогло нам је то, што су имали везе са једннм познатим јатаком у нашој вароши, чији стан кад смо претресли, дошли смо до онога што смо желели. Значајно је да и најпрепреденији лупеж често на послетку ипак нема нужнога лукавства ! а »Наравно, то је значајно, али и срећа за нас. Ти би се овим поводом могао користити, Хенриче, да сутра, уз јутрењи рапорат, изнесеш пред кнеза своје заслуге за овдешњу полицију сигурности. Гвожђе се мора ковати, докле је вруће. И кнегиња је вечерас ванредно љубазна била према мени. Може бити моменат је повољан, да у својој каријери коракнеш још један корак напред. (< »Али, Лудмила, од мога постављења за управитеља полиције врло је мало времена протекло....® „Али је то време и скупоцено, ррло скупоцено у нашем положају. Захтев кнежев не би могао остати неуважен, од тебе само зависи, да га он постави. Ми морамо све напред. (( „Све напред ! (( Управитељ полиције поиови те рече с дубоким уздахом, а мутне мисли неке стадоше га опет притискивати и тако преносити у оно стање сна, које нас обично ослобођава брига земаљских. Али овом жаљења вредном човеку не би суђена ни та срећа, него и у сну му се јављаше неки заједљивац, који му показиваше жуђену племићску диплому, па би га, баш кад би се машио руком да је узме, нестало с подругљивим осмехом. Неко кратко, брзо куцање на вратима трже из сна управитеља полиције. Он скочи, јер је знао да то мора бити каква важна службена вест, због које се усуђују узнемирити га. „Шта се догодило?® упита Аделу, која се појави на вратима. »Његова Светлост гувернер чека на вас. (< »Шта, зар тако доцкан ! <( »Не, тек око осам сати у јутру, али собар Његове Светлости вели да је посао веома хитан.' 1 »Јавите да ћу одмах бити на служби.« Госпођа Лудмила као да овоме случају не придаваше никакве важности. Зевнувши, она се окрете у постељи на другу страну, а мало за тим дисањем својим казиваше, да се опет предала сну свих праведника. Уз мужа као полициског чиновника, она се навикла на слична узнемирења, која би остале жене доста узбућивала. После двадесет минута, управитељ полиције стајаше пред својим најстаријим, пред гувернером. Гувернер га ирими у салону за пушење, у коме, у елегантном неглиже-у, корачаше горе доле, пуштајући облаке дима из своје хавана-цигаре. „Један немио случај, драги управитељу«, поче одмах после кратког поздрава, „узрок је што вас тако одмах узнемирих, а ни сам не могадох сна имати, толико је природе непријатне. Представите себи, ноћас је за време бала украдена мојој жени диадема, стари, скупоцени и наслеђени, породични накит њен. (< »За време бала? То није могуће, Светлости!« »Није могуће •— да, тако и сам мишљах, али на жалост друкче казују Факти. Кнегиња има^аше на себи диадему о вечери и серклу, за тим је заболе глава, па, да би јој лакше било, оставила је накит у свом будоару. Пошто се разиђоше гости, хтела је узети да га затвори, али њега више не беше нити му знаде каква трага. (< »А диадема је остала у будоару?« »На једној ниској столичици. Госпођа, која беше тако љубазна да прати кнегињу -— ах, сад се са свим добро сећам, то беше дражесна госпођа, ваша супруга — учини је још нажљивом, да је сумњиво накит толике вредности оставити у будоару; али јој моја жена, шалећи се, рече, да тако сумњичење сме бити допуштено само супрузи једног тако заслужнога полициског чиновника као што сте ви. (( Управитељ полиције као да не поклањаше дужну пажњу овој хвали из уста кнежевих, те рече : »Чудно, да ми жена о том ништа није причала." »Е, боже мој, какво чудо — после једног ноћног бала, са кога се вратила уморна. Госпођа, ваша супруга није могла