Policijski glasnik

328

ПОЛИЦИЈ С КИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

Па ипак поред свега тога не треба да се зачудите кад кажем, да Циганин може бити изврсан шпијун. Швикер вели, да се Валенштајн 1625 врло успешно послужио с Циганима као уходама. Исто тако употребљавао их је Јован Запоља против Фердинанда Аустријског, а царски генерал гро® Баста могао је 1602 само по Циганину да пошље једно писмо у опкољени град Бистрицу. 1676 ухваћено је седам Цигана с једним Француским инжињером, Пјером Дироа, који је девет година скитао са својим Циганима и с помоћу њих побележио најважније стратегијске тачке Немачке и Аустрије за краља Француског. Грелман вели, да су Цигани за то тако извесно способни за шпијунажу, што се »дају лако најмити, у оскудици су, а осим тога пуни су таштине, те мисле да ће тиме постати неке важне личности«. За тим треба узети на ум још и то, да су Цигани, који већ столећима скитају по сасвим непознатим пределима, добили врло развијено животињско чуло оријентисања. Представите само себи шта то значи отићи на једно само ио причању познато место, на ком н. пр. неколико њих треба крађу да изврше, наћи најкраћи а најсигурнији пут, растурити се и наћи се, с покрађом ударити натраг опет сигурним путем, оиет се можда растурити и иа послетку се на ново састати на одређеном месту -— и то све без карте, без компаса, не знајући читати, и не смејући становнике питати! Па ипак то чине Цигани сваки боговетни дан! „Кад је у окупацији 1878. — ирича један аустријски официр — мало ире заузећа Сарајева требало да.се успостави веза између трупе, која је источно марширала, и главне трупе, дођоше око два сахата по поноћи два хусара на наше предстраже са хартијама за главнокомандујућег. Тој двојици хусара (каплар и редов) показан је само правац, у коме да према нама јашу. Они су пошли пред вече, имали су најрђавији терен, са свих страна били су опкољени Турцима, морали су на два места да препливавају реку и дошли су срећно и за непојмљиво кратко време к нама. Упитах каилара, како се он то умео тако наћи у земљи, у којој није никад у своме животу био, и добих значајан одговор: »Јсћ шх -шззеп, аћег Котегас! 18 г^еапег«. (»Ја не знам, али друг је Цигапин«). Тек тада погледах ја у тог другог хусара и ирема слабој светлости логорске ватре спазих правог и истинског Фиргу, кога је у том тренутку више интересовала моја у пола испушена цигарета него цео бој! Као што сам доцније дознао, Цига се са својим капларом срећно вратио к својима®. Ко је рад да зна, како се то Цигани умеју свуда наћи, нека иита тице селице, како оне умеју да се врате у свој завичај! Ту, за паша чула потпуно неиојмљиву способност, свуда се умети наћи, никад правац не изгубити, све видети и оценити, не треба никад сметати с ума, кад нам је иотребпо да решимо питање,.да ли су извесно дело извршили Цигани или не. Готово не претерује се, кад се каже : »Циганима је све могућно", ако се још то »све® ограничи на оно , што се може иостићи савршеним лукавством, окретношћу, дрскошћу, поквареношћу и похотљивошћу. X. Гр. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК, Општински послови. Пресуђења ^од општинсг^их судова Иресуда због нољске службености. (§. 6 грађ. пост. §. 335 грађ. закона) а., тужба. Суду општине косерићке. Од Милована СакићА овд., купио сам једно парче земље у простору од два хектра, у месту званом „Добри до", но са том погодбом да имам права службености, са колима и пешачки преко његова имања у ово моје парче земље. Како ми Милован ову службеност сада не дозвољава, а ја у ово моје имање немам куда да уђем, то сам принуђен тужити га томе суду, са молбом да га осуди да ми пут за

купљено имање мора дати, пошто га иначе не би могао употребити, да га осуди да ми накнади плаћену суду таксу и на име трошкова и дангубе десет динара. За доказ мојих навода о сопствености земље имам тапију утврђену првостепеним судом округа ужичког, коју ћу суду на захтев поднети, а да у ово имање немам 4 улаза увериће се суд вештачким увиђајем на лицу места. Од моје стране за вештака одређујем Миливоја Ристића, земљоделца а њему за заменика Петра Спасића, земљоделца овдашњег. Молим суд да овај спор огласи за хитан и да га што пре расправи, јер ми летина на имању пропада, пошто не могу да је средим и одвезем. Покоран суду 29 септ. 1898 г. Илија Савић Косерић. земљод. из Косерића. 6., судсиа ароцедура. № 782 Завести ову тужбу у деловодни протокол. Позвати затим туженог и узети од њега реч, према тужбеним наводима, и пристаје ли да без даљег тужења даде тужиоцу задовољења. Не пристане ли, онда га позива да од своје стране одреди једнОг вештака и њему заменика, пошто се овај спор мора судски и вештачки на лицу места извидити. — §. 247 и 248 грађ. поступка. Пошто тужени одреди вештака, онда позвати именованог од стране тужиоца да изаберу трећег. Вештаке заклети, и потом се њима на лицу места, у присуству кмета Р. Панића и писара И. Лелића извршити увиђај и суду извештај поднети. 29 септ. 1898 год. Председник суда Косерић. М. Драгић. Рађено у суду општине косерићке 20 септ. 1898 год. Дозван према горњој наредби тужени Милован Сакић овд. и пошто му је тужба тужиоца и горња наредба саопштена он изјави: Истина је да сам то парче земље тужиоцу Илији иродао, и на исто сам га тапијом убаштинио. Но никаква уговора о службености нисмо имали, јер да је о томе речи бидо, то би се и у тапији означило. Не пристајем да му ма какову службеност дам. Вештака нећу да бирам. •Ј* Милован Сакић потписао га И. Лелић писар општ. "ч Оверава Члан суда Р. Панић Када туж.ени Миловаи неће да бира вештака, онда на основу §. 248 грађ. пост. суд одређује за њега, вештака Мијаила Росића земљод., а њему за заменика Илију Перића зем. овд. Поступити даље по наредби од 29 сеит. ове год. № 782. Председник суда 30 септ. 1898 год. М. Драгић Косерић кметови писар Р. Панић И. Лелић А. Недић Рађено 31 септ. 1898 год. у суду општине косерићске. Дозвани Миливоје Ристић и Мијаило Росић, земљод. овд. одређени вештаци по овом спору и позвани да изаберу трећег они изјавише: За трећег вештака бирамо Петра Дражића овд. а њему за заменика Симу Илића. Миливоје Ристић Мијаило Росић Оверава кмет Р. Панић Вештаци су одмах заклети онако како прописује наређење § 259 грађ. поступка. 31 септ. 1898 год. кмет Косерић Р. Панић