Policijski glasnik

БРОЈ 43

ПОЛИЦЈИСКИ ГЛАСПИК

333

Издаци: Банкарима ит.д. који су вршили упис • 6,000.000 » Огласи, рекламе ит.д. за новине 8,000.000 » Огласи на простој хартији 1,000.000 » » „ хартији од две боје • ■ • • 1,500.000 » „ „■ в » три боје 2,000.000 » » » кућама и у разним салама за читање 3,000.000 » БиФе за прву генералну скупштину • • 2.000 » Депоновано код мога банкара у Брислу • 3,000.000 » Мали поклони чиновницима ит.д. • • • 20.000 » За поделу међу нама 478.000 » Свега • 25,000.000 Фр. Плаћање редакторима бива више мање јавно и »такса" се распоређује према рангу и распрострањености листа. Тешко томе предузетнику, ако не плати париској штамгш! У томе имају удела и велике и мале нариске новине, ма да »део <( - није увек частан. Кад је још Жирарден уређивао »БЉегЈе«, уђе к њему један сарадник, сав радоотан: »Добио сам за потпомагање М. банке 20.000 динара." — »Где је новац ?« упита Ширарден. Сарадник му га предаде. Ширарден полако преброји новце и метну их спокојно у свој џеп. „А мој део? С( упита сарадник. »Изгледа, драги пријатељу, да ви долазнте из провинције«, рече му Ширарден; »изгледа да ви не знате нашу практику. Код »Кеуие с1е8 (1еих Мопс1ез (( никад се не хонорује први приложак једнога аутора, а код »БЉсг(;е (< се никад не дели прва зарада његова! (( Журналисти је била то добра ноука, и после неколико месеци имао имање од 300.000 Франака, али и ово за кратко време изби на површину, и како је дошло тако и прошло. Расипање је неописано у берзанским круговима. Кавана А. на Талијанском Булевару, чија се слава датира још од последњега царства, била је посећена веома због скупоценог рајнског вина, које је поседник те каФане купио је још 1866. године. Многи су банкари хтели да имају тога вина и код куће, да би њиме служили своје госте при гозбама, али газда вина увек одговараше: Не, та су вина специјалитет мога локала, и не могу се продавати ван каване. <( — ,П1та стаје ваш локал? (< запита један од највећих берзанских играча: »Два и по милиона Франака. (( — »Добро, од данас је локал мој ! (( Таквих би се историја могло много и много испричати. Место тога можемо испричати једпу историју, која се десила у друштву берзанских трговаца са старим Александром Дима. Овај је био славан са својих кратких париских историјета, те кад навалише на њега у овом друштву да им тако што прича, он их запита, какву врсту приче хоће: »Љубавну историју какву? (( — Не, не, не, о томе знамо доста. <( — »Какву историју убиства? Знам једну врло лепу... (< — Не, нећемо ништа грозно !"■ — »Историју каквог лоповлука?« — »О, молимо, то, то ! <с — »Дакле«, поче Дпма, »био је некад један берзанац " па онда престаде и погледа по друштву. »Па како даље, шта је било даље?" почеше га запиткивати. »Даље?® поче опет Дима, »дакле хоћете историју лопова; па лепо, то сте ви сами ! <с — — Да, да, бурни париски живот износи пред очп пажљивога посматрача веома црну сенку, али и она на.м служи као допупа целокупне слике те лакомислене и веселе Сенине вароши, за коју је још Карло V. тврдио, да би Париз значио цео свет кад би остале вароши биле само вароши! Па и данас важе те речи, а изгледа,, да се најбоље осведочило то у погледу ритера варања, јер за њих Париз значи заиста цео свет варања и — последица.

КЗ ПОЖЦИЈСКОГ АЛБУМА. Светозар Васић, лопов. Једног дана кад је писар кривичног оделења Управе гр. Београда сишао да по дужности предгледа апсане и њене становнике, приступи му један притвореник: — Г. писаре, украли ми ноћас две банке. — А где ? — У »главњачи?« — Знаш ли ко ти је украо?

— Не знам. — А где ти је стајао новац? .— У постави од капута.... Хм, — замисли се писар... Јеси ли причао коме од притвореника да имаш новаца? -—• Нисам ником, Пре но што сам и осуђен, склонио сам новац. Јуче су банке биле на свом месту, али кад сам се јутрос пробудио, капут је био расечен.и оне однесене. •— Апсанџија, обрати се писар овоме, ко је још ноћас од »шатра.вих® био затворен у »главњачи?« — Суботић, Леви и ВасиИ. — Води их сву тројицу код тебе у канцеларију. — Разумем. После 10 минута пронађене су и банке и крадљивац. Банке су биле под једном даском у »главњачи", увијене у једну цигарицу, а крадљивац је био овај Светозар Васић. Он је тада издржавао у управи пето-дневни затвор по пресуди комесара топчидер. полиције. Упитан, од куда је зпао да је онај притвореник имао новаца, и како му је »гепио® банке, рече: — Хе, за нас »шатраве с< обична је ствар, да одмах увидимо имали неко новаца или не, а нарочито пак кад дотични спава?.. У овом последњем случају треба га мало дуже посматра•ги, па има ли новаца и где му стоји одмах се може познати по томе: што ће он, и ако је у сну, машити се руком за оно место где је новац. Ето, то је за нас знак увек сигуран." Тако је и са овим Петром било.

Због ове крађе, Светозар је пЈ>есудом Управе од 21. септембра тек. год. № 22472, осуђен на 10 дана затвора и четири месеца полициског надзора. Затвор је издржао у ћелији и 2. тек. м^ца спроведен је у место свога становања — Аранђеловац ради издржања надзора. Светозар је родом из села Обрена, среза темнићског, окр. моравског, има 33 год., по занимању је обућар, средњег је расга, смеђ, стално живи у Аранђеловцу. Он је до сада два пута судски осуђиван. Први пут септембра м-ца 1886 год. од страпе јагодинског првостепеног суда ио четири године робије због две опасне крађе. (Похарао је судницу општине обрешке и једног воденичара на Морави.) Од ове осуде Светозар је издржао само две год., а остало М У Ј е — половина — опроштено у путу иајвише милости. Године 1890, по што је оне две године, за које је помилован провео у слободи, Светозар је осуђен на 15 година робије у тешком окову. Осудио га је ћупр. првостеп. суд због опасне крађе, коју је извршио једном трговцу у Параћину. И од ове осуде Светозар је издржао само половину, џ остало му је опроштено. Марта 15 тек. год. пуштен је у слободу, и од тог доба живи у Аранђеловцу. Крађа, коју је је Светозар извршио у затвору управином, најбоље доказује, да издржана осуда на њега није ништа утицала у погледу његове поправке, већ је иостао гори но што је пре осуде био. Имају^и то у виду, ми му износимо слику и скрећемо пажњу и властима и грађанима на њега.