Policijski glasnik

ВРОЈ 45. У ВЕОГРАДУ, СУБОТА 24. ОКТОВРА 1898. ГОДИНА II. СООО ООО ОЈСГЈ ООО ррО ООО'ООО ОЈОО С*ЈОП> ООО ООО ООО О/ЗО <ЈЈОО ООО ООО СЈОО ООО ООО ООО ОРО ООО С/УР ООО оуо Р<У5 ООО СУУД ооо 0!?0 с/уо С<ОР ООО ОЈОГ) ООО ООО С<бО ооо ООО СУУ? ООО е/УО осо с«оо СЈОО ООО ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОУР <УУР 1УУР С^РО ОУ5 ооо 0<У5 С/УР СРО С<УР' ; сгУР ООО ООО ООО ОбО ООО ОУј 060 ООО Об-О ооо 0>0 Об/О СУ>0 060 060 Об-о ОУ) ОРО С/УО 090 ОбО ООО ООО Об>Р С*УЗ с/?р сг?р 050 ОбО ООО С«00 С«00 ОРО СОО С/?Р О<уо СУОО С.ОО »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скушвача или на пошти. Ценајелисту: чиновнидима, учитељима, званичницима, ошптинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишље 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње б, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој дени могу претнлатити само пр«ко својих команданата, нолицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не нродају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. <УУР 060 ОРО ооу одо С/УР осо С/УР ОСО СУ50 одо С/УР 090 с/?р ООО ООО С/УР УУР ~ ОјСГј С/УО 060 УУР о ГјП оу С/УР --УУР 0>У5 осо С/УО ОУР 060 С/У. С/УР ООО' Об>Р ООО С/УО ОУ~ СУУР СХУГ оеу: ОУО ОбС (ХУР С/УО (УА.

ЦИГАНИ, ЊИХОВ ЖИБОТ И ЊИХОВЕ ОООБИНЕ (НАСТАВАК) 3. Ера^а деце. Да ли Цигани одиста краду децу ? То се приповеда и верује свуда, али ретко да је ко то видео; о томе има читав низ језивих нрича, али званичних података нема. Цигани се и иначе страгано плоде, па према томе није им ваљда потребно да још и туђу децу хране и поред тога излажу се великим опасностима. Ја мислим да ће веровање о крађи деце бити исто што и оне ужасне ириче из прошлих времена, кад су Цигане окривљавали да једу људе и кад је стотинама њих погубљавано на основу њихног признања, које им је мучењнма изнуђаваио. Једпо као и друго биће само плод народие Фантазије. Само једно нада у очи: По народном предању Цигани краду искључиво децу са црвеном косом, бала камаескро коса сунца, сунчана коса, јер код њих постоји веровање, дЗ су деца с таквом косом срећа за кућу. Изгледа дакле да Цигани, код којих се рађају само деца с црном косом, крађом набављају ту »батли децу". Али ствар може бити и у томе, да Цигани просјачећи и врачајући внше пута наилазе на црвенокосу децу и том се приликом изражавају како су таква деца срећна. Погато пак већ ностоји веровање, да Цигани краду децу, онда је сасвим појмљиво, да људи, чије се црвенокосо дете Циганима допада, после тога почну страховати, да би им Циганин могао т® дете да украде, пошто они иначе »краду све што им се допада.® Из бојазни, да би Цигани могли украсти дете, врло је лако могућно, да је у даљем причању створена иредстава, да су они одиста украли неко црвенокосо дете, као што се такве измене дешавају сваки дан у предањима. Пошто су се такве приче и даље шириле, створено је тврдо уверење : да Цигани краду само црвенокосу децу. Ако је тако, онда то народно веровање и она циганска празноверица о сунчаној коси не допуњавају једно друго, већ је прво поникло из другог, и то нам даје нов пример честих логичких грешака, које су већ доста пута биле узрок замашним закључцима, пошто је узимано да такве појаве једва другу објашњавају и нотпомажу, ма да је једна била само последица друге: 8тш1 сит ћос за ргор1ег ћос. Али опет морам напоменути, да сам само у једном случају моје праксе посумњао да су Цигани украли једно дете. кад је нестало неке црвенокосе девојчице. 4. Душевне особине и вера. О душевиим циганским особинама не може се ништа повољно рећи; н. пр. код њих је захвалност нешто извештачено. Циганин уме начинити се тако захвалан, да би ти чисто изгледало нечовечно не веровати му, али код њега не ћете никад наћи истинске захвалности, а незахвалнссти увек. Проваљена је једна велика сељачка кућа и из ње однешено све, што се однети могло, тако да је кућа. просто осиротела. Сви знаци казивали су да су ту крађу извршили Цигани, те су покрађени укућани и испитивани у том правцу. Они увераваху, да у последње време у њихној кући није био ни један Циганин, нити је који, у колико они знају, туда прошао. Не беше могућно да су Цигани били учиниоци већ и због

тога, што је пре неког времена примљена из сажаљења у кућу једна Циганка, која је нађена на мећави у шуми, одакле се није могла ни маћи. Та Циганка породила се у тој кући, ту је дуго боловала и, као што суседи уверавају, брижљиво је негована заједно са својим дететом. Кад се кренула на пут, она је своју захвалност на такав начин изразила, да су свима ирисутним »удариле сузе на очи«. На растанку, а и за време свог боловања, више је пута говорила, како ће она показати своју захвалност тиме, што ће порадити, да »тој доброј кући (! Цигани за вечита времена нпшта не учине на жао. Тако што мора се вероватп, мишљаху укућани. Али жандарми нису томе веровали, но затражише да им се та захвална Циганка опише што тачније (имала је једно око и била је врло висока) и за кратко време имале су власти у шакама и њу, и њену дружину, н једандео покрадених ствари. Та жена је велики део своје болести симуловала, док је проучила распоред у кући, обичаје и друге појединости, па чак је воском извадила меру кључева, и тако на основу тог њеног ухођења извршена је та огромна покрађа. Као што не треба веровати у циганску захвалност, исто тако не треба поклањати вере ни њиховом на далеко чувеном пијетету према покојницима. Прича се да Циганин усред своје лажи застане, кад га упитате, да ли хоће оно што каже да иотврди са заклетвом „ап и мулвнде сс (тако ми мртвих). Ја то нисам нпкад покушавао, а не би то ни чинио, али ако је истина, да Циганин не ће да под том заклетвом лаже, онда то није због „пијетета према мртвима", већ просто оно детиње страховање од духова, које је све и сва у његовим религијским осећајима. Карактеристично је да на циганском језику муло значи како леш, тако и авет и вампир, тако да је за Циганина поједини његов покојник и »авет с( готово једно и исто, те с тога се он ваљда и не сме криво клети са »муло 8 или »муленде. сс Напоменућу још и то, да Циганин не прави никакву разлику између девел (Бог) и. бенг (ђаво). За њега су обоје надземаљске силе, које му чине добро и зло. Н. пр. кад је каква животиња скончала, Циганин ће рећи: „Убио је Бог сс . Код нас би то прост човек казао: »Однео је ђаво сс . Кад тако неки народ нема религиозних иредстава, кад у појму Вога не види неко узвишено биће, које људма добро чини, већ неку неприЈатељску силу, онда је тај народ много и много изостао иза осталих народа у погледу племенитости и лепих осећаја. Али не треба се ни чудити што су Цигани такви какви су. Све што се за њих у току толиких столећа чинило, ограггачавало се на гањања и протеривања. Покушаји цивилизације били су већином површни, сурови, противни циганској природи, у кратко за њих се није учинило ништа. Чак и ми криминалисте водимо рачуна о њима само онда, кад другом свету што украду или му какву штету нанесу; а шта Цигани чине једни другима, то се никога не тиче. Ко је од нас прискочио кадгод у помоћ, кад Циганин Циганина испребија? Ко је кад дигао глас против њихног гањања? Ко је кад заштитио част које циганске девојке, од којих многе у детињем добу постану мајке? Ко је осветио покојника, кад је Циганин Циганина отровао? Ко зна у опште штогод о њиховом ужасном отрову в дри сс ? Ко је видео Циганина да лежи у болници ? Од чега умиру ЦиГани? Где су њихни гробови? —