Policijski glasnik

ВК)Ј 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИЕ

37?

Вештаци: Петар Тасић, ковач. Стојиљко Ђорђевић, Фијакериста. Паун Ђорђевић, поткивач. Руководили вештачељем : кмет II. Спасић. деловођ С.- Перић. Вештаци. су претходно положили заклетву. Затим су се по спораауму сагласили на то: да је тужилац услед тога, што му је коњ оболео, оштећен услед нерада но 10 динара дневно, колико је могао .зарадити, да га је могао у Фијакер презати. Парничари нису имали шта да примете на оцену в.ештака. Нотпис вештака. Оверавају: Потпис деловође Потпис кмета. г., Белешка. Рађено у суду општине крушевачке, 4. октобра 1898. год. Белешка по спору Марка Лекића, Фијакериста овд. противу Петра Ристића, поткивача овд. Судилн су суднје А. Терзић Н. Спасић К. Гинић Вележио деловођ С. Перић На рочишту су парничари и сведоци. На понуду суда парничари се нису могли поравнатн. Тужилац оста при својој тужби, с молбом, да суд испита његове сведоке, који ће потврдити ту околиост,. да му је тужени доиста при иоткивању коња повредио, а затим, да га осуди, да му плати 100 динара штете за 10 дана, колико су вештаци нашли да је оштећен. За данашњи предстанак тражи 10 динара. Тужени не признаје да је коњ повређен при поткивању, но је одведен из његове радње подпуно здрав, но можда је коњ доцније у штали тужиочевој повређен. Тражи да се тужилац одбије од тражења. Испит сведока : 1. Ђорђе Арсић, трговац овд., има 40 година, способан за сведока на питање суда каза: Видео сам када је момак тужиочев Алекса Дабић довео коња на потков. При поткивању био је коњ врло немиран и тужени је се мучио дуго око њега да га смири, те да би могао радити. Видео сам, да га је и ћустечио. Шта је после било не знам, јер сам отишао својим послом. Доцније сам чуо од Алексе да је тужени коња повредио и да се истоме не може прићи, а где ли да се преже у Фијакер. На ово ћу се заклети. Дангубе тражим четири динара. ( 2. Божа Петровић, ковач овд., има 28 година, способан за сведока, на питање каза: 25. септембра ове године позвао ме је тужилац, да му помогнем, да метне узду једном коњу њ.еговом, који се никако није дао зауздати. Том приликом сам чуо да јс тужилац казао туженоме: „Шта си, Бога ти, радио са коњем? Што си метао кљеште на уво ? с( А тужени је одговорио да он није, но можда је његов момак. Знам да коњ није хтео никако да трпи узду. Заклеће се. Дангубе тражи 6 дииара. 3. Алекса Дабић, Фијакериста овд., има 38 година, до 1. овога месеца био је као помоћник код тужиоца, а оц тога дана сам ради за себе самостално, способан за сведока каза: Ја сам тужиочева коња одвео на потков код тужеиог. Том приликом видео сам да је тужени уштинуо коња за уво кљећггама, а то .је било усљед тога, што је коњ био врло немиран. Кад је коњ поткован ја сам га довео у шталу. После тога времена коњ није никако. дао да му се метне узда на главу. Затим му је уво отекло и један део од њега отпао је. Заклеће се, дангубе тражи 4 динара. 4. Лука Симић, поткивач овд., има 45 година, способан за сведока каза: По овој ствари ништа не знам да сведочим, јер сам видео само када је коњ доведен на потков, но сам одмах отишао и шта је било са истим ништа не знам. Заклећу се. Дангубе тражи 4 динара.

Тужени није имао ништа да примети на исказ сведока, но вели да тужилац није своје наводе доказао, зато тражи да се одбије од тражења. Једина сведоџба сведока Алексе, не може имати никакве важности, јер је он у то време био у служби код тужиоца, па је од њега зависан. Тужилац рече, да је своје тужбене наводе довео до велике вероватноће, а поред истих он ће се и допуно заклети. Сведоци су на своје исказе заклети. / Судски разлози: Испптани сведоци сем Алексе, нису ништа стварно сведочили. Сведоџби сведока Алексе, која је остала усамљена, не може имати никакове законске важнооти, и с тога, што је он до неки дан био у служби код тужиоца, дакле, од кога је завпсан, ирема чему су наводи тужиоца, о томе, да је коњ при поткивању од стране туженог повређен, остали недоказани, и с тога се тужилац има од свога тражења за накнаду штете одбити. С тога суд општине крушевачке на основу § 6. и 13. грађ. поступка Пресуђује: Да се тужилац од свога тражења одбије као недоказаног и да плати туженоме на име дангубе 10 динара, и сведоцима Ђорђу Арсићу, Божи Иетровићу, Алекси Дабићу и Сими Лукићу по 2 динара дангубе. Пресуда саопштена парничарима одмах јавно у суду. Од суда општине крушевачке, 4. октобра 1898. године С№ 7520. у Крушевцу. д., Одвојено мишљење. Не слажем се са пресуђењем с тога: што држим, да је сведоџбом сведока Алексе, који тврди повреду коња од стране туженога са кљештима при поткивању, када се иста доведе у везу са сведоџбом Ђорђа Арсића и Боже Петровића, тужилац своје тужбене наводе довео до велике вероватноће, а нарочито када се узме у обзир и лекарска увера, која констатује повреду тупим оруђем — кљештама, и када поред овога тужилац обећава допуњујућу заклетву. Резоновању да је сведок Алекса изолован с тога, што је био у служби код тужиоца, нема места, јер он је сад независан, пошто ради за себе самостално, а и полаже заклетву на свој исказ. Према чему држим, да се на основу § 291. грађ. пост. има тужиоцу допуњујућа заклетва досудити и зато сам за. ову нресуду: Да се тужилац поред сведока допуно закуне на то: да је његов коњ, који је у радњи туженога поткован, том приликом повређен у уво, услед чега му је исто после и отпало, и да услед тога није био способан за рад, па ако се закуне, да му тужени накнади штету у 100 д.инара, коју су вештаци оценили, да му накнади плаћену таксу у 8'40 динара, положену дијурну за вештаке у 15 динара и на име спорних трошкова 10 динара и сведоцима по два динара дангубе. Не закуне ли се, да се одбије од тражења као недоказаног и да нлати туженом 10 динара и сведоцима по два динара дангубе. Судија К. Гинић. N8. Заведи белешку аресуђења гсодвојено мишљење у иротокол суђења. е., Задатак. Нека општински писари даду своје мишљење, која је пресуда правилнија и правичнија, или судија који пресуђују или онога који одваја мишљење.

ЂАТА 0ТАН0ЈЕ ХРИМИНА.ДМА ХУМОРЕС^А ИЗ ЖИВОТА. Испочетка је ишло све лено: слагали су се њих двојица као хлеб и со. Кад учитељ части, гшсар Стапоје, по његовој зановести чаше у парчад претвара, а кад Станоје прави какво весеље, уча проба оканице. Али све има свога краја, па најзад и њихово пријатељство ; брзо су га започели, још брже га завршили. Учитељ, кога је, што но реч, нагризла наука, рад је да се увек покаже много паметнији од Станоја, те се, у разговору, често изребри и — тад му писар. не може ни приступити: „Каква Шпанија, какви бакрачи. Не знаш ти то брат Станоје. За то треба знања, а знање се не назази на калдрми