Policijski glasnik

ВРОЈ 54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

423

»Драга моја, Видео сам твога мужа и са задовољством сам приметио, да је оно учинило велико дејство. Уснице су му са свим беле, очи упале, лице бледо. Држим, да се можемо надати, да ћемо га се за месец дана отрести.« Био је и један додатак: »Сутра ћу ти донети још један пакетић." Јадни путник помисли, да није он предмет какве недотупавне шале; али размишљајући дође до закључка, да му случај даје доказе каквом грозном злочпну недовршеном, о каквој прељубничкој драмц чији би несрећни свршетак он могао да спречи. И не устежући се он дојури на колима до моје канцеларије доносећи ми то писамце. Ја га окретах и обртах јако заинтересован, али изненађен Фактом, да злочинци, вршећи једно тровање, не предузимају ни најобичније мере опрезности. Питах се, као и путник, да не буде то каква шала, јер има много'њих у Паризу, који тако ставе полицију на ратну ногу и прошетају је кроз Париз. Међу тим сетио сам се и тога, да је велики број најтежих злочинстава пронађен услед непажње злочинаца. Дужност ми је била, да по овој ствари сазнам истину, и с тога организовах стражу око поште до Театра Франсе-а. Свет који долази у пошту и не сања, како су честа бдења овакве врсте. Они и не помишљају, да индивидуе, које у куту каквога стола журно пишу депеше, нису нико други до тајни полицајци очекујући каквога лупежа или убицу, који долази да узме своју пошту, која га оптужуј^. Сутра дан, у јутру врло рано, дође једна дама да тражи на одељењу розСе гев(;ап1;е писмо с иницијалима С. В. На сваки начин, да јој је врло непријатно било, кад је један агенат полициски врло учтиво и с пуно поштовања узе за руку у метну у једна кола. То је било тако брзо, да нико ни у пошти ни на булевару није приметио ту сцену. Кола су већ јурила кеу ОрФевр, кад жена запита агента: — Али, господине, куда ме водите ? — Госпођо, одговори он, ка господину шефу тајне полиције, који вас мора видети. Госпо^а се навали на седиште и не проговори више ни речи до краја пута. Али јој руке нервозно дрхтаху, а уснице јој беху врло бледе. — Био бих изненађен, кад би она била потпуно невина, рече агенат, који је довео, кад ми приопћи резултат свога истраживања. Висока, танка, лепа, још млада, врло елегантно обучена, и прилично строга, као и све даме из богате буржоазије, била је госпођа, коју ми доведоше. Била је плавуша, и очију плавих, око њих модрило јако, лица пуног израза, које је болно реФаектовало све утиске. Начин, на који је ушла у моју канцеларију, уверавао ме је, да је дама из отменијега. света. Пуужих јој Фотељу, али она као да није то приметила. Стојала је, наслонивши се нервозно на сто. Покрети су јој били нагли, глас промукао, а очи су јој сјале необичним зкаром, — Шта хоћете од мене, господине? упита ме она. Ја сам часна жена; што ме доведосте овде?Покушах да је умирим, али њезин глас постајаше све јачим, покрети бржи, и најзад узвикну: — То је непоштено ! Ја нећу чак ни имена свога да вам кажем. Служећи се еФектом већ добро познатим полицијским драматурзима, извукох лагано из шпага писамцеи показахјојга. То беше од неочекиванога дејства. Несрећна жена паде на колена и поче викати јецајући : — Милост! милост! Ја сам бедница! ја сам тровачица! Да, хтела сам да убијем свога мужа, ја сам једина крива. Он ме је само слушао и мене само треба казнити! После кратке паузе она настави: — Да знате, господине, колико мрзим тога човека, који се назива мојим мужем ! Имати га увек поред себе већа је казна, но сама смрт. Јер ја волим једнога младића, онога, који ми је писао то писмо, Волим га свом душом својом! Он је мој љубавник, погодили сте, и кад год могу да будем његова,

кад год могу да украдем ма и један час од тога брачнога живота сва сам блажона.... И за тим морам да се вратим у пакао своје куће! Мој ме муж љуби; кад год његове усне додирну моје тело, чини ми се да ме врело железо пече. Тај је живот морао да престане пошто по то, и ја претпоставих злочин осуди да сам свакога тренутка поред њега Али кунем вам се да сам сама крива, мој је љубавник попустио из љубави; казните ме, колико хоћете, заслужила сам смрт; али преклињем вас поштедите њега. Бејах збуњен, и поред свога искуства праксом стеченог овом мелодрамском сценом и питах се, шта да се ради. Она шчепа ножице са мога стола и једва стигох да их јој отмем, пре но што би се њима ударила. Онда је наморах да седне и покушавах да је умирим, представљајући јој, да је ипак боље да се злочин открије, но да се доврши, и тако полако сазнадох од ње, док је плакала, њезино име, адресу и име њезинога љубавника. За тим умолим тровачицу, да буде тако љубазна и да ме чека у суседном кабинету, па оставивши је под присмотром два инспектора, одох одмах да известим истражнога судију. Узбуђење г. прокуратора Републике није било мање од мога; јер чим је чуо име тровачице знао је, да јој је муж један од највиђенијих трговаца париских. Сложисмо се да радимо, врло дискретно и послах одмах агенте да чине истрагу у крају г-ђе X. и да јој нађу мужа; а друге послах да траже љубавника госпођинога Леона 3...., саучесника јој, који јој је давао смргоносни прашак. — Он ми је слао отров на моју молбу, рече ми она; не знам какав је то прашак, али знам да му је дејство споро и поуздано! После два часа доведоше агента Леона 3...., и рекоше ми, да нису никад ухватили гако веселога злочинца. — Не, пе, узвикнуо је он, ирснув у смех, кад је видео агенте, она је врло добра. Никад не бих тако што могао да замислим. И.за време целога пута до стана полиције није могао тај тровач да утиша свој смех. Смејао се и онда, кад је у моју канцеларију ушао и то тако необзирно, да сам морао да га опоменем, да је велики злочин за који се оптужује. Тај човек, лепушкаст, од својих двадесет и пет до двадесет и шест година, бркова црних и уздигнутих, погледа освајачкога, продужи смејање још јаче говорећи: — Опростите, господине, али то је тако смешно, да не могу да се уздржим ! — Смешно ! одговорих, тровање ! —- Тровање! прихвати он, хи, хи, хи ! Ах! да знате, и ви бисте се са мном смејали. — Ну, говорите једном! прекидох га ја нагло. — Па добро, рече он. Госпођа X. је особено створење. Она је лепа, љубазна, и бога ми, радо сам је примио, ви ћете и сами разумети, кад ми се бацила у наручје; али њезина је машта увек радила. »Чуј, рече ми она једне вечери, треба пошто по то овога човека да нестане (и показа ми свога мужа, који је мирно у једном куту салона, прелиставао некакав илустрован журнал). Он нам смета да будемо заједно за навек, он треба да умре." Мени је то изгледало тако смешно, и пошто не волим трагичну љубав, то јој дубоким гласом одговорих (да би боље одиграо своју улогу): »Ти хоћеш отрова, и имаћеш га." Од то доба ја јој редовно шаљем три пут недељно по један пакетић бикарбоне соде, које она даје мужу с водом да пије, и она замишља да се он полако губи, док се напротив нагло гоји. Да знате, господине шеФе. продужи он у смеју „нервирајућем«, колико сам пријатних часова провео поред ње <( , од како је уобразила да сам јој саучесник у тровању! Ох, могу рећи да је удвојила пољупце ! „Како да ме не волиш, узвикивала је ова каткад, стежући се на грудима својим, како да ме не волиш, ти поштени човече, кад си сристао мене ради да учиниш злочин!" И вн ћете, господине шеФе, да ми верујете, али она ме воли и сувише, и ја се не љутим за овакав свршетак, после кога могу ићи да се одморим.« Зар је ово водвил, па да се овако сврши та чудновата авантура ? Па ипак цела ова прича може да буде лепо средство за одбрану, зато ми одосмо Леоновој кући, да извршимо тачан ув'-'