Policijski glasnik

1ШЛШШЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

Ни с ким се тај човек готово није дружио. Радио је свој посао, а увек бејаше озбиљаи и чудно замишљен. Кад сам већ одрастао, њему бејаше нреко педесет родина. Лице му благо, поглед изразан, али се могло по свему приметити, да је увек незадовољан својом судбином. Чим зора, а он је већ на ногама. Изађе иред дућанић и 'нахрани свога петла, који му спаваше пред дућаном на једном сандуку, а кад је јака зима оида и њега уносаше у дућан. Чим петла нахрани, враћа се у дућан, седа за сточић и ради. Ја сам почео њему навраћати. Ја бих седео, на једној старој, дрвеној клупици, а оп за сточићем ради. Био сам с њшуш необично љубазан, а њему је, како ми по свему изгледаше, то било мило. Ја сам започињао разговор о свему и готово сам говорио, а он би ме ирекинувши рад с часа на час, само погледао, и одобрио оно што ја говорим, пљупуо за тим у длан, и удубио се даље у свој посао. Мало по мало, из дана у дан, он постајаше све отворенији према мени,. и бејаше му врло пријатно кад му навратим у дућаиић, јер чак ми је почео причати понешто из свога живота.. Ја га нисам никад хт.ео питати о прошлости и нореклу његову, јер се бојах да ће га то увредити, а нарочито зато, што сам од свију слушао како ј-е био на робији због некаквог убиства. . — Зар вас није стид, да навраћате мени у дућан? Упита ме једпом приликом и. загледа ми се у очп. — Зашто? — упитам и ја њега некако збуњепо и пе могући издржати његов поглед оборих очи. — Мене овде сматрају за врло сумњива човека! —рече он, а глас му је некако чудно дрхтао и изражавао горчтшу према свету. и бол чисте невиие душе. Ја заћутах. 'Куташе и он. Нисам смео погледати у н>ега, а он је мене гледао и очекивао одговор. Дуго је трајала мртва тишина, коју он прекиде реч'ма: — Знате ли да сам ја служио у кући вашег.а оцаТи си онда био мали... — Причали су ми... — Знате ли што сам иваптао из ватпе куће?... — Па, знам нешто!... •— Вапта се мати бојала робијаша !... Ја се чисто стресох и обузе ме неко чудно, пепријатно осећање... — Па знате... жена је, а евет је говорио!... почех ја... — Знам све и зато се пи с ким и не дружим. Тешко ми је, али морам тако. Ви сте први, који жели да се са мном бољ.е унозна. Дружио сам се с многпма, али код свију осећах хладноћу и неповерење, страх од мене и ја сам морао прекинути свако дружење с људма. Па је ли све то истина што се прича о вама? Ја у то не верујем, јер вас од детињства знам као честита и поштена човека!... рекох ја и погледам га крадом, презоко. — Истина је и једно и друго!... — Дакле ви сте... почех ја -— Јест, ја сам био на робији, убио сам, али ттикад не бејах рђав и покварен човек. Погледи нам се сретоше. У његовим очима приметих како блистају сузе. Ја сам ћутао, а он дубоко уздахну. — Свему овоме никада се нисам надао, али судбина човечја је чудна... рече оп дубоко замишљен. Гледао је кроз прозор, и по изразу се његову видело, да је мислима далеко, далеко у ирошлости својој, у родном крају своме. Дуго смо тако ћутали, док Стева тте прекиде ћутање и отлоче ми причаТи ово: — Слушајте, пспричаћу вам све. И ја сам некада учио школу! Свршио, сам четири ра||>,еда гимназије, па мо отац иавади из школе и доведе кући, да . му иомажем у трговини и пословима на имАњу, Отац ми бејаше врло богат, а живео је у селу... Када се ово, што ћу вам причати, догодило, меии бејаше двадесет и две године. Заручио сам се с једном девојком из истог села и исте те јесени отац је био рептен, да ме ожедп. Ја сам девојку волео и бејах сав срећап ири помисли, да ће већ кроз месец дана бити моја... Е, али место свега тога, место љубави и среће, ја сам морао отићи у казамат, живети инмеђу мемљивих зидовд, а на ногама носити гвожђе. За један тренутак се могу покварити сви планови, разорити све наде

и срећа, и судбина немилосна баци човека .тамо, где се. нико никада не би надао... Мој отац је био ожењен ћерком неког великог богаташа из нашега места, који ие имађаше мушке деце. Отуд је богаство оца мога, које уПраво и унесрећи целу кућу. Како мати моја не ммађаше рођене браће, то Дакле она "'наследи имање свога оца, али браћа њена од стричева почну полагати право на то имање, као мушкарци. Подигну парницу у којој упропастише св.у своју имаовину и суд их одбије. Остадоше дакле,. по свргнеиој парници пука сиротиња, јер платише све трошкове око суђења, као и својим адпокатима. Од то доба су смртно мрзелн оца мога, јер мишљаху, да је он и иико други узрок њиховој беди. Почели су овда онда претитп и убиством, али се мој отац, куражан по природи својој, тога није плашио нити је то узимао као озбиљну ствар. Тако, у иоловини августа месеца исте те године седео сам сам у својој соби, те писао нека писма разним трговцима, с којима је мој отац имао везе у својој трговини. Сестра и Мати сеђаху у другој, старој кући и сирСмаху вечеру, а отац ми бејаше отишао у село, да погоди деке раднике. Напишем ппсма и станем уз прозор да их поново прочитам, јер се бејаше јако наоблачило, па ми за сголом не бејаше довољно видтто. Таман сам до ноловнпе нрочитао, а оно стаде хучати врло јак ветар. Цело се небо још јаче натушти, те већ поче промпцати ио нека крупна капља. Отворим прозор и станем посматрати тај призор природе. Небо мрачно и мрко, тако, да завлада свуда тама; муње параху небо, а громови су страховито рикали н помагали гласу силног ветра од кога планине јече. Погледам' по дворишту, а све се живо, и кокош и ћурке и пси,-све се склоиило од зла времеиа. Дрвеће по дворишту повија ветар час на једну час иа другу страну," а по неко се извали из корена или му се- грана одломи. (СвршпИо се).

БЕЛЕШКЕ Податци о раду београдске полиције. Какав је напредак у раду београдске нолиције за носледње три године, видеће се из статистич. података, што ћемо их донети у једном од идућих бројева нашега листа. Из њих сада вадимо само ова два реда крајњих година,* који ноказују остатак несвртиених предмота у 1895 и 1898. години.

На ислеђењу злочии. иреступа иотупа

Извршења грађаи. кривич.

2 5 =» ( ^21

■в 3 оо ) з!.® 19 Р 3.2 \ Цифре ове, дакле, ноказују: да је у београдској иолицији енергичио вршена ■ СЈЈужба; у толико више, нгго Београд из године у. годину ианредује у свему, па, разуме се, и у криминалитету и у извршењима но грађанским судовима.

297 122

245

942

622

389 123

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА. Петар Чоловик — Јовановик, — Владимир Ниник, Живојин Ђор^евик — „Геџа," — Радоје Речевић — „Црвенко." Децембар месец прошле године изненадио је у велико и београдску полицију и београдске лопове. У току његовог трајања извршено је у Београду 9 опасних и пет простих крађа више него за свих осталих 11 месеца. Број овај, ма колико да је велики, не узнемираваше толико престоничку полицију, колико немогућност да се лопови иохватају, или, барем, да им се уђе у траг. Она, која се у току посЛедње три годипе ноносила тиме што јој н,и једно важније казнимо дело није остало ненронађено и то у најкраћем времену, осетила се одједном немоћном да поменутим крађама на пут стане— да пронађе таКо дрскс крадљивце. — Па да ли београдска полиција доиста беше пемоћпа да похвата лопове? Не!