Policijski glasnik

24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

' БРОЛ 3

Михаила Митровика — Стојиљковика, скитницу, родом иу Лесковца, тражи начелник срјзза лесковачког актом Бр. 574. Проиађеног треба стражарно спровести поменут.ом среском начелнику или Управи града Београда на Бр. 1071. =—— • У X В А Ћ Е Н. Лука Маричик, из Братол>ева, који је тражен у потерници прошлога броја нашега листа —- ухваКен је по истој 20. ов. м. од стране топчидерске полиције у Тончидеру и спроведен начелству окр. ужичког. * , ЗБАНИЧНА ПОХВАЛННЦА Г. Душан Ђ. Алимпик, писар Управе, града Београда и сарадник иашег листа, добио је јавну аваничнџ : аохвалницу за п,егопу одличну ревносиу службу. У том акту издата је. и нареДба: да се иохвалпица ова уведе у н.егову кондуит-листу, н да се достави на саопштење свему особљу Управс града Београда и квартових одељака. Ми са паше стране честнтамо г. Душаиу на овако стеченој паЖњи од стране својих старешииа, коју је оп својим искреним радом нотпуно заслужио. НАШНМ ЧИТАОЦИМА У бројевима Од ове годи-не донећемо г. Тасине чланке: »Самоубиство у иревтоници; (( »Страшни бројевп ; (< (пењање крлминалитета у иашем народ-у); „ Уалив Заиада на криминалитет У пашем народу" и Ђ Које мере треба иредузети, да с« сиречи умножавање злочина у иароду.ђ Тако исто стоје нам па расноложењу чланци: »О иотребама данашње модерне полццпје,«■ (< Реферат Бг. Рошара шефа Хамбуршке иолиције/ ( »Казнено ираво и иолитика од Јустуса Клеменса (( ». Фанатизам као извор за злочине," и Празноверице и злочини (( ит.д. ит.д.

ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Мо.шмо наше поверенике, да строго чувају вишак бројева и што пре да нам их врате, јер нам оа више страна стижу нове норуке а ми расподажемо са јбш врдо мадим бројем примерака. УнропаиЉене ирве бројеве, сматраћемо као да нам је' упропашћоно' тоднро пута нретпдата за цеду годииу. То јо отуда, што сваки који хоће да со претпдати, тражи бројево од иочетка годиие. — У исто вроме, молпмо их поново, да што пре пошљу пове спискове нретрдатника, радн штампања адресе. — ЈЈовереници, који оу добиди „II Подицајца >,; са адбумом и кадендаром за 1899. год. ако нас измире до краја Фебруара ндућег месеца могу задржати 2 5°/ 0 па пме рабата.

(Г. др. Ј. ДаниИу, уреднику „Дар: Шравља Ко год је прочитао ваш напис: »За кога' се то пише," па онда наш одговор у 1. броју „Полиц. Гласника," признао цам је: да смо ми у нашем одговору били и учтивији и објективнији, да смо вагае наводе Доказима сасвим утукли. Ви сте, после тога, покугиали да се браните у 12. бр. »Дневног Листа." Ево вам. н на то одговора. Пре свега, ви сада ретерирате. Иравите се невипи и учтиви, као да нисте никога лично пападали. Шшис је ту на папиру. Није једно, него онште је мњење,. да је ваш чланак нун насртаја на личност, и да ни под мпкроскопом најтеж,ега калибра не може показати бар наличје — кп.ижевне критике. — ПГто се тиче изношења кривичштх и неморалних случајева, о томе постоје два мп.ења. ВеЛин а иравничких и медицинских научника на Заиаду и у нас аџстуиају мишљење: да зло не треба крити, да га, где год се јави, треба цзнети и жигосати, јер му је у томе једини лек. А једна незнатна мањина, којо.ј, како се види, припада у Србији само уредиик »Нар. Здравља,® жели да се зло крије, да се друштвена болест затрпава, да се не дозна ит.д. Уредништво »И. Гласника 11 пришло је мљењу већиие, јер и оно дрзкц, да: »ко болест крије, томе лека гтије"... — Тако исто не стоји ни оцо: да расправе о овим нојавама полиција на Западу забрањује. На против б.атн

бива, јер се расправе о тим питањима штамиају не само у стручиим листовима, него и у диевним политичким новинама. Ми скрећемО нажњу докторову на изношења у „РаП Ма11 Саиеке, (( на оида у »ВегПпег Та^еђкМ®' ит.д.; на штампање судских нретреса о БиакшогЛ-у у свима немачким, аустријским и париским листовима; па онда на оне беседе у парламенту немачком ; па онда на онај огроман списак књига само о овој иојави, које излазе у једној већ поменутој лајпцишкој, књижари ; на на књиге, које о про.ституцији и разврату иише иод својим потнисом немачки свештеник X. Стурсберг ит.д. Сви ови и други слични списи предати су јавности у циљу, да скрену пажњу меродавним лично.стима на ружне појаве, и да позову све на рад, управо онако, како. је то мселео и писац белешке: „Наша деца"... М олимО Доктора да прочита бар један део ове литературе... Ми ћемо му, ако жели, ставити и нашу библиотеку на расположење. — Осем тога, ми опет тврдимо, да је педерастија данас обична иојава иа Западу, и поред онога што смо већ казали, ми упућујемо иогтово доктора на стр. (57. и 86. »Тасиних Пиоама"... Доктор тврди противно, али не подпоси доказе. Ми излажемо дела, која потврђују нашу поставку. Дајемо му да прочита те књпге. А доктор хоће да му се верује на његов образ. У полемици не иде тако. Доказе... Доказе хоћемо, докторе. — Што се тиче чланка »Џелату или лекару," г. Таса нас је овластио да изјавимо: Да се он веома радује, уираво да му велику чает чишт, гато је за тај његов чланак био г. др. М. Јовановић — Батут, капацитет и ирофесор судске медицине на В. Школи. Он ће увек, са лако појмљивих разлога, претпоставити далеко и далеко вигае научну оцену г. Батутову једном мњењу г. др. Јогзана Данића... — Пређе смо казали, па и сада тврдимо, да г. Данић није ншнта ориђинално написао. До душе, он је гтокушао, на несрећу своју, да неке туђе чланке са немачког прошверцује као своје, па је у томе ухваћен и јавно проглашен као —■ и т. д.... 0 томе има опширгтије у Повосадском „Здрављу" за 1882. год. и у „Одјеку" за 1885. год. Па даље, г. Данић се хвали, како је и он нешто у 1895. години написао, па нам наводи књижицу »Душевне болести у Србији". Ми смо потражили ту књигу, и иашав је уверили се, да Јова Данић има куражи да јавно обмањује иублику. Он смело крије име и нисца Др-а Михајла Цвијетића, онда лекара у болници за душевне болестн. Ово је једипствен случај у сриској књижевности. И ми на њ нарочито ударамо овом приликом, тражећи поново, да нам г. Данић покаже какав год свој ориђинални сиис. Да му јопг јасније кажемо тпта ми тражимо. Ми хоћемо ово. Место онога што се пача у критике, за које гтије дорастао, мгг узалуд ево већ десет година чекамо да нам г. др. Данић, као унравник болгшце, даде какву год књигу, у којој би он паучнички разложио стање умноболиих у Србији, пеЊање и узроке његове, разне врсте лудила, спгуриост лечења, узроке неуспеха у томе ит.д. — На тај ггосао гтека прегне да једпом видимо птта је он то у Цириху ли, Вирцбургу, или где огто. богне, учио и научио... — Он уређује локарски лист који гтико ве чита, али да је боље сггреме и ггамети, могао би мпого и мттог'0 да сузбија реценте из књиге Иелагићеве. Бадава му је она љутња у иоследњем одговору; цела је па жалост истина, да и дапас још Нелагићев »Народгги учитељ^ стоји у народу вигие и боље од „Нар. Здравља" Јове Данића, игто даје само јасиу сведоџбу о нераду и несггособтгости уредника тога једииог српског лекарског листа. — У осталом, то ће и на- даље такО бити, докле год, се уредништво »Н. Здравља" буде мегггало у оио гито не разуме, и докле год буде тежило, да његов лист буде орган — за свашта. —■ Да не дуљимо даље, сумираћемо нашу одбрану. Ми смо у нашим одговорима казали и доказали : да је др. Јов. ДаниИ недоучен; да није никакав уредник; да није васиитан за науч не и мвижевне иолемике; да ништа. озбиљно није наиисао; да је.и ;/ ономе, што је иочео, стекао ружан глас; и да је и у овоме сиору, који иам је силом натурио, извукао добру фуру. —■ У овој оцени стоје с тгама на једној страни научници: правници, лекари, проФесори и родитељи којима је на срцу бољитак њихове деце ; а с нама је и јавно мњење, које г. Данић, ио својој срдитој немоћи, назива-трећом галеријоМ. — А кога гледамо на друго.ј страни? Једва се види г. др. Данић, силом уредиик » Пар. Здравл>а.. (( — Из ове кгвижевне кампање ми смо, као и пре, изагнли нотпуно задоволлти.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ.