Policijski glasnik

50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7

положају, и сувише напрезали и уморили, друго што би тиме тело одмах изгубило потпомагање ноге А, чиме би се балансирање веома отежавало. . Према томе тежи се да се стопала А што је могуће дуже употребљава, тако да се она не подиже са земље на једадпут, већ ио потреби, тј. најпре пета, за тим пупчасти део табана, и најзад прсти. Тиме се чланак развуче . угао цеванице и стонале постане тупљи), услед тога цела нога (кукови до врха прстију) знатно се пздужи, и према томе врх стопале А наишао би у кретању препреку у земљи и он би се у њу морао тако рећи зарити. Да би се то избегло, мора се онолико, за колико се чланак развукао, некако одузети, а то је могућно само у колену, те тако се колено пресавија. Момвнт 3. Сад се нога А избаци напред, врх стопале спусти се на земљу и колено пресавије, тако да оно у том моменту у току идења чини сразмерио најшиљастији угао. У исти мах издигне се стопала Н са земље и нога II потпуно се исправи. Све то тако мора се збивати према конструкцији човечјег тела. Је ли нога А избачена унапред, онда се мора и горњи део тела у нанред нагнути, јер би то била механичка противност, кад би се тело нагнуло у правцу, у ком неће бити кретања. Тежина тела мора баш потпомагати кретање у иаиред. Је ли, пак, тело нагнуто у напред, онда је према положају карлице удаљење од бока А до подножја, које стопала. А додирује, мање. него удаљење од бока Н, до подножја, на коме је стопала II. Али пошто су обе ноге једне дужине а испружепа нога II као »ирава линија® представља најкраћу везу између обе крајње тачке, то нога А мора у неколико учинити обилазак и с помоћу преломљене линије, тј с прегибом колена, заузети свој положај. Али тај прегиб колена био би за дуже време за ногу А уморан, те с тога га мора одмах друга нога кориговати: нога II продужи се исправљањем стопале од земље, после чега се она одмах подиже И омогућава, да се испружи нога А. Моменат 4 није у ствари ништа друго но оно што и пређашњи. Чланак II развуче се и стопала са земље одигне. Да би се места за то добило, мора се колено ноге А напред избацити, али се одмах опружи. Моменат 5. Сад настаје за Н онај тренутак, у коме мора чинити оно, што је пре (моменат 2' мора.тп А да чиии, на име: у колеиу се пресавити и то из истих разлога. Нога А опружа се сад толико, да колено у простору стукне у назад. Моменат 6. Обе ноге су се једна другој приближиле, А је јако у напред нагпута и готово опружена, Н у покрету. Моменат 7. А је сасвим опружена а II је у колену најшиљастији угао достигла. Сад има А да се напред нагне, Н да се опружи и земље дотакне, а у Моменту 8. опет је постигнут моменат 3.; А постаје II а Н иостаје А. Кретање се понавља од почетка. (Наставиће се).

ПОЛИЦИЈОЕИ РЕЧНИК. Општински послови. Суђење код општинских судова ио грађ. иарницама а., тужба. Суду општине пожешке Из моје бакалске радње, дао сам Јелени раздвојено живећој жени Милисава Марковића, абаџије, на рачун еспапа, у вредности 58 динара, као што овај рачун који подносим гласи. Њено задужење било је у месецу мају ове године, када је свога мужа Милисава напустила и са њиме одвојено живела. Сада је се к њему натраг вратила, на продужење брачног живота. Када сам јој рачун на исплату поднео, она ме је, са дана на дан, ометала, да ће ми исти исплатити, па то ни до сада није учинила. Зато сам принуђен ову наплату судским путем тражити. ј И с тога, тужим суду њеног мужа Милисава Марковића, абаџију и Јелену која је задужење учинила, са молбом, да их суд осуди, да ми солидарно плате дужну суму, да ми накнаде плаћену таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ иодносим главну заклетву, коју нудим Јелени, која је задужење учинила, и враћену је примам.

Основ тужбе дуг од еспапа. Вредност тражбиие 58 динара. Доказ главна заклетва. 20. новембра 1898. гоД. Милош Јовановић Пожега. бакалин. Бр. 2753. Одредити рочиште, на које позвати тужиоца и туженог Милисава и жену му Јелену, када ће се овај спор извидети и пресудити. б., белешка. 1'а.ђено у суду општине пожешке, 15. декембра 1898. гоВелешка дине у Пожези. по спору Милоша Јовановића, бакалина овд. противу Милооава Марковића, абаџије овд. и жене му Јелене. Због дуга од еспапа. Судили су судије : М. Тасић С. Педић К. Сиасић Вележио писар II. Мировић На рочишту су обе иарничне отране. На понуду суда нису се могли поравнати. Тужилац оста при тужби, с тим, да је Милисав овај дуг дужан за своју жену платити, јер је њен законити заштитник. Тражи осуду и на име трошка 20 динара. Тужени Милисав рече : Моја жена Јелена, задужила је се без мога одобрења, у оно време, када ме је својевољно и без икаквог даног јој повода од моје- стране напустила. Њено задужење за мене не вреди, и ја га нисам дужан илатити. Ни сада када је се вратила меии на продужење брачног живота, никакове дугове без мога одобрења не сме чинити, и ако их учини ја сам према свакоме неодговоран. Не пристајем да тај дуг платим и молим суд да тужиоца од овог противузаконитог потраживања одбије. Дангубе тражим 10 динара. Тужена Јелена рече: Истина је, да сам се ио томе рачуну тужиоцу задужила ту суму коју тражи. То сам учинила кад сам од мога мужа одвојено живела, Била сам му дужна и више, но сам му како кад враћала. Задуживала сам се на моју зараду, од које сам живела, и да сам и даље одвојено од мужа остала, ја би му и тај заостали рачун платила. Овако сада, кад мој муж не пристаје да то плати, ја немам могућности да то учиним. Судски разлози: Удата жена за време мужевљева живота, сматра се као малолетна, и она без одобрења мужевљева не може ништа самостално на своју руку радити, па следствено, да не може ни дугове правити — § 920. грађ. закона. Према чему је тражење тужиочево у овом случају противузаконито и он се има од истог одбити. За то суд општ. иожешке на основу § 6. и 13. грађ. суд. поступка Пресуђује: Да се тужилац од свога тражења као неумесног одбије и да плати туженом на име дангубе нет динара. Пресуда саонштена парничарима јавно у суду истог дана. Од суда општине пожећтке, 15. Декембра 1898. године, СБр. 2982 у Пожези. Потпис писара. Потпис кметова. N6. Заведи белешку и пресуђење у протокол суђења. Задатак. Оиштински писари! је ли правилно и на закону основана ова пресуда? • ^ ■ М ■ ^ ДЕДА ПР00ЈАЦИ (СВРШЕТАК) Све су то питања, која се једно за другим, брзо и навалице, намећу свакоме, који о тој деци мисли, или боље рећи, који о њима буде мислИо. Можда ће неко рећи, па то су деца без оца, а мајка им слаба и измучена лежи код куће, док њих глад и невоља гони у прошњу, да би исхранили и себе и своју болесну матер...