Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

83

други спољни утицаји: ко носи тесне или нове ципеле, на које није навикао, неће остати веран свом уобичајеном стоиалином углу, већ ће ногу онако стављати, како ће најбоље избећи непријатно дејство ципеле. Ко иде по глатком, клизавом земљишту уз брдо или низ брдо, он ће, па макар да иде раскреченим ходом, стопале потпуно равно стављати, јер тако правцу, у коме се клизи, ставља насупрот дужу површину трења, те је према томе мање изложен опасности да падне. Сасвим друге узроке, да стопалу мећу право, имају људи, који велике терете носе. За њих је свако колебање тежишта непријатно, па чак и опасно, јер може човека, који носи терет, довести до пада. Осем тога човек, који носи терет, није кадар, да тако брзо исправи ногу и одржи равнотежу, јер га притиска терет. Према томе он ће увек избегавати поменуто кривудање лево и десно, које наступа кад се стопале окрећу у стЈзану, те ће стопале метати п^аво. да бк шз могућн.()(;та корачао напред без љуљања. Кад дакле опазимо траг, који се на једанпут у стопалином углу променио, тада можемо, ако само за то не би било других узрока, с поузданошћу сматрати, да је човек, који је ироизвео траг, упртио неки велики терет, односно ослободио га се. Јесу ли нпр. стопе лонова, кад је ишао ка кући, окренуте у страну, а кад се враћао управно, онда је он вероватно отуда носио терет. Меће ли неко стопале право, па уједанпут их окреће у страну, морао је терет или оставити или га коме другом предати. Други је опет узрок, што трудне жене и дебела, крупна лица иду мећући стопале у страну. Као што је већ поменуто код линије хода (на слици под II), та лица имају широк, раскречеи ход, она дакле и онако кривудају својом »изломљеном линијом« лево и десно, а стављањем ноге у страну то још више нојачавају. Врло је чудна та околност, да сваки, па и онај, који највише стопале меће у страну, правије их окреће, кад иде бос, кад трчи или на прстима иде. То је тешко објаснити. Можда то има свог узрока у томе, што је спољна ивица табана куд и камо осетљивија но унутрашња. Кад се у ходу окрећу стопале у страну, онда унутрашња ивица табана мпого кише земљиште додирује, а кад се стопала окреће право, тада се више гази на спољној ивици табана, управо стаје се на целу. Према томе биће да човек теиш, кад је бос, да што мање стаје на осетљивији део табана. Што се пак у трчању и идењу на прстима не мећу ноге у страну, узрок је тај, што су у тим приликама пете уздигнуте, те би једна другу трљале, а то се избегава, кад се ноге окрећу усиравно, јер су пете једна од друге удаљеније. При трчању ваља узети у рачун и то, што стављање ногу у страну и кривудање није од користи, јер трчањем човек тежи да даље стигне, те инстинктивно тражи најпробитачнији положај ноге. 4. Дужана корака Тако се зове удаљење од једне стопе до друге: од средине једне пете до средине друге пете. Дужина корака зависи од величине човека, брзине хода а и од нарике. Др. Бели и др. КирххоФ*) тврде, да и јачина великог прста има знатна утицаја на дужину корака, а Веч **) је мишљења да зависи и од покретности великог нрста. — По правилу се може сматрати, да велики човек идући истом брзином као и мали прави веће кораке но мали. Тако кад наиђемо на два трага, који иду један норед другог, онда оне стопе, што би их налазили у извесном размаку чешће, од малог су човека, а оне које су једиа од друге више удаљене, од великог. Али у томе не можемо бити увек поуздани, јер има и других околности, које могу утицати. Тако људи, који су болесни, имају какву бољку у ногама или трбуху, иду малим корацима. и ако су великог раста. За тим и они, који су навикнути, да пажљиво ступају, имају обичај, да праве мале кораке. Нпр. код ловаца ћете често да видите кратке кораке, пошто би они великим корацима лако могли да стају на шушањ и суво грање и да тиме праве шум, који је за њин посао штетан. Велике кораке налазимо код ислужених војгшка, земљомера, а нарочито код свих железничара. Последњи морају да често иду између железничких шина, те да не би ходили по шљунку, претпостављају да се јако раско1— \ *) «1)ег тепасћЦсће Ри88,» Тићт§еп. **) «Ри881еМеп ипЈ гаМопеНе Ри8вћек1еМип§,» вСиМеаг!; 1883,

рачују и стају на прагове, и тако се с временом навикну на необично велике кораке. Дужина корака једног човека остаје при једнакој брзини иста. Приметимо ли у трагу нормалних људи разлике, видећемо да су оне потекле од спољних утицаја: нпр. човек, који је корачао, није хтео да стане на неки камен, у неку барицу итд. (ово нпр. може бити важно, да се утврди, да ли је дотични ишао после кише); или, обазрео се за. време хода, те је услед тога корак скраћен. Дужина корака колеба се између 50—100 см; као средња дужина може се сматрати: 70 см: лагани, шетачки корак, 80 см: средњи корак, који човек употребљава кад иде по свом послу; 90 см: ускорени, гласнички корак. Веће кораке није пробитачно правити. Чим наиђемо на кораке од 100 см. можемо рачунати да су постали од трчања; корак од трчања ретко ће На техничким вишим школама у Карлсруе-у и Хановеру испитивана је дужина корака одраслих лица. Изишло је 256 посматрања, која су скупљења тако, што су различита лица корачала путем, у дужини<200 до 300 метара. Најмањи корак имао је 67, највећи 97 см. Најчешће су се налазили кораци од 78 см; кораци преко 87 и испод 76 налазили су се ретко. Кад су се узели у рачун сви посматрани кораци, нашло се да је средња дужина корака 80 см. Познато нам је већ, да је за пешака утврђена та дужина. Кад човек почне улазити у старије године, и корак му постаје краћи; човек од четрдесет година коракне можда само 75 до 76 см. а човек од тридесет година и истог раста коракне 80—84 см. Тако се бар тврди. Ако су кораци неједнаки, али не услед спољних погодаба, које је лако открити, онда можемо закључиги, да је човек, који је оставио траг, имао неку анормалност. Можемо ли дакле констатовати, да је дужина корака неједнака, тј. да су нпр. кораци од десне до леве ноге међусобно једнаки, али мањи но кораци од леве до десне ноге, који су такође међусобно једнаки, тада можемо извести закључак, да је дотични рамао, било то да је стално хром било да се случајно позледио; здрава нога прави већи корак, слаба, краћа, позлеђена нога прави мањи, јер је дотични мора штедети. Да би се знало, на коју је ногу рамано, узме се из трага ма који већи корак: предња стопа у том кораку је од здраве, а задња од ноге, која је рамала. По правилу у таком случају наћи ће се и нека разлика код леве и десне стопе. Је ли рецимо, стопала наказна, та ће се разлика опазити у њеном трагу, је ли пак каква болжа била у нози, траг је обеју стопа по облику једнак, али се по томе како је произведен, разликује: предњи или задњи, снољни или унутрашњи део стоиале друкчије је испао но траг здраве ноге. Да би се решило, шта је узрок тој појави, то је лекарева ствар ; иследник има да пази и констатује, да ли на трагу има разлшса, а шта је пак узрок тим разликама, донеће суд лекар. Али може се десити још и других разлика. Као што је споменуто, код човека, који рамље, корак болесне ноге је мањи но здраве, удаљења између стопа десне ноге с једне и леве ноге с друге стране остају међусобно једнака. Исто тако видели смо на слици, која је изашла у прошлом броју на првој страни иод III, да је при изукрштаном ходу линија хода до душе изломљеиа, али исто тако могли смо видети да би једна линија, коју би повукли кроз средипу левих пета представљала такође араву линију. Али кад су размаци између десних стопа међусобно и левих стопа међусобно иеједнаки, и кад спојна линија десних стопа на по се и левих на по се чини неправилно кривудаву линију, тада има недостатака у апарату за ход и то у централном органу, и траг иесумњиво потиче од човека, који болује у мозгу, или у кичми: он је паралитичар, табетичар, опијен, збуњен, тешко повређен. На такве трагове, наравно, треба пазити с великом брижљивошћу, њих треба или по могућтву у натури показати лекару, или најтачније измерити и снимити, а за тим саслушати лекарево мишљење, који у више случајева може чак тачно рећи, шта је на мозак утицало: да ли се ствар тиче хроничне болести, 1 или пијанства, повреде итд. (Наотавиће се).