Policijski glasnik

БРОЈ 12. У БЕОГРАДУ СУБОТА 27. МАРТА 1899. ГОДИНА III. г оо 090 с/ур обо суугроо с/у5с/у5 оу.) v/: суг-о 050 су/о осо сууо о у о оуб' обо с^оооос с/?р с/зо оуо с/уз с/ у о сг?0 с^уз с/уо суур осо схао о ут' оуг обо ооо су^ ооро^с^ј с до с^ор-^оу) о>о" о у р ооо осо о>о 00 0'0оо

СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ул •>'/. -•//:■ с/ут : с/50 су>0 о оо суу? оу: v/: ооо о5о"с/>0 с/50 о ^о 050 ооо 050 ооо 050 ооо ооо осо' о&о 0>0 050 0>0 050 050 050 с-оо 050 сло с/уз осо ооо ооо v/. 050 'ул >;>уо оуо о50 0>0 ооо оуо 0>0 »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаппут педељно. По потреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредпиштпу у Веограду »Краљев трг« до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, пиновнидима, учитељима, званичницима, општннским писарима и осталим знапичиицима у опште годишње 12, полугодишње () динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодшпње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара ла годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Гукописи не враћају се. уу: уур уу:\ у>о .ууоуур ууо у/ хх ууг ууг -ууо ууг уус у-х^ ууг уур ооо у/:; у /о ух.;> //р уур у>о -у/.) ул у>о ухо ух ://: уу: с У уг Г -уо о >50 ууг ул ул> ооо уу : ■/ /: уо суу:>

КАКВИХ ИМА ФАЈ1СИФИК0ВАЊА ИСПРАВА И КАКО СЕ 3 А ЊИХ САЗНАЈЕ? Од М. П. Јовановића. (настлвлк) IV. Испитивање рукописа. Пита со : је јш докуменат писан заиста руком оиога, кога ирнказује као писца свога? Ради одговора на то, приступа се аоређењу рукоаиса, а ово ноређеше оснива се на тврђењу: да свако лице има свој властити рукопис и да, како се каже, нема два у свему једнака рукописа. За то, да би се овај посао поређења рукописа вршио како треба, ваља знати: у чему је управо та индивиДуалност рукописа, откуд она долази, шта јој је узрок? Природно је да нокрети, којима се изводи писање, као и сви остали већим делом вољни и свесни покрети човекова организма, стоје у директној вези с мозгом, и да морају бити дејство многоструких облика његова мишљења, а не тек неког моментаног стања духа. И док они остали покрети махом ишчезавају чим су и учињени. те се, кад је иотреба студије, морају смишљати нарочити ииструменти да бисмо у овима имали каквих отисака њихових и тако их очували, дотле покрети који производе писање имају ту особито добру страну, да нам трајно остану на хартији као рукопис оног који иише. Пишући, човек је сав управо у свом неру, у оном што пише, а тим у руци или у онмм покретима којима иише као оруђем. Као што је усмена реч маниФестација мисли, тако је и написана реч само непосредно, и ако не брже, иреношење те мисли у спољни свет. Свако осећање, упечатак, мисао у мозгу је и отуд се, ма да о томе не можемо себи дати рачуна, преко моторних живаца преноси иа мишиће. Као што говором предајемо другима своје душевне упечатке, тако и писањем преносимо своје мисли, само у другом облику или на други начип. Гледајући лице како пише, нас занима оно' непрестано и променљиво мицање руке, коме одговарају писани потези. То све дало је повода Бертилону да тврди, како се у рукопису показују удари пулса иишчева, и да Ломброзо, но том, изрече, да су иотези писмена верни отисци оних трзања, која било по такту изводи, и у опште мицања руку. На овај начин да се разумети како механички бива писање делањем мишића а под утицајем мозга. Са свим је ириродно, да исто стање мозга мора дати исте покрете мишића, а ови оиет исто обличје писменима. То је обличје, дакле, приказ опих интелектуалиих подобности, с којима је тако тесно везано; оно је тако характеристично, да лица познајемо по ппсању им; шта више, извесна правилност, извесни потези у писању могу нам потврдити да у њима видимо и телесну особину нишчеву. Овим је већ доказана индивидуалиост рукописа. Кад је рукогшс израз и ресултат свега индивидуалног бића човекова, опда, пошто па свету нема ни два човека потпупо једних свих спољашњих и унутрашњих особина, ие може бити ни два нотиуно једнака рукописа двају лица. Свако лице, дакле, има свој властити рукопис. Познато је како ход, држање, говор, па и сам глас, характеришу човека тако, да га по њима можемо познати, па наравно да писање мора бар тако исто, ако не јаче, изнети

п.егову индивидуалност, пошто се оно врши мицањем прстију, у чијим су врховима крајеви густог сплета живаца. Пошто је писмена реч, као н усмена, само маниФест.ација неиосредног нреношења мисли у сиољни свет, ириродно је, да је врло лагано, несигурно, неизрађено писање особина лица у мишљењу тромих. Течно и хитро писање, које се добија извесним вецбањем, казује релативно велику образованост; али ужурбаио и неједнако иисање казује лице узбудљиво, значи велику живахносг карактера, или бар моменталиу узбудљивост за време писања. У иеру се изражавају мисли, огледа се стање духа ; у ономе што је написано видимо раснолозкење душе, радост, бол, потиштеност писца, све баш онако исто као и у иетледу лица његова. 1 Отуд, из одношаја који потичу од занимања у разним нозивима, чак и рукописа разних редова друштвених: рукопис женски, мушки, трговачки, учених људи, на, шта више, и народних рукописа, у колико у опште у људском друштву има таких разлика у типовима, које порађају разлике и нарочите особине у духу. Мозак уметника, н. пр., иикад нема оне мириоће, коју има мозак математичара, а овај је опет далеко од мирноће и кроткости мозга простог преиисача. Наравно, овим се не тврди, да ће, но самом рукопису у ошнте, бити могуће казати којој проФесији његов писац припада, да ли је н. пр. хемичар, математичар, лекар итд., јер само поједина личност стањем духа свога и у опште свим бићем својим показује толико индивидиуалности, да је можемо тачно разликовати од сваке друге. Како је с иисањем, тако је врло често и са другим производима рада руку човекових. Тако, занатлије нознају производе један другога, ма да су они по облику, врсти и начину израде у свију њих, рекао бих, са свим исти. У гоњењу хајдука Ђурђића и другова му око Ваљева, власти некако допадну у руке чизме, још нове, једнога хајдука. Сви ваљевски обућари, сваки за се, питани су: јесу ли чизме ирагшене у његовој радњи? Нико од њих то не каза, сваки одбијаше да су у његовој радњи рађене. Али неки од њих, уз т*о, рекоше и чији је то рад, и тако сви сагласно нотврдише, да у тим чпзмама познају рад обућара X. Овај, и ако је пређе то одрекао, иемаде сада куд, него признаде да их је иравио и каза по чијој иоруци и коме их је дао. А кад чак у чизмама једним можемо познати њихова творца, како може бити друкче с иисањем; зар да у рукопису не познамо много лакше и много боље писца његова! Графологија, која се бави испитивањем и ироучавањем рукописа, обра^ује се данас на научној основи. Литература јој је све пространија и напредни]а, а граФолози већ одавно нису само дилетанти. Још мало па ће са свим престати да се онако занатлиски истражују поједине кукице, испитују разие коврчице и загледа много у то како су положени и какви су поједини потези, колика су писмена и какви су други спољни знаци, него ће се, кад се нореде два рукописа, гледати, да се из сваког конструише дотична личност и обе те личности да се једна са другом пореде. Ако су оне исте, онда су и оба рукоииса писана истом руком ; ако су различите, онда им ни писац није исти. Али, за сада, до тога још нисмо дошли и трсба ке још много рада и студије врло великог материјала, да би се у поређењу рукоппса могло ићи само овом егзактном методом. Данас се граФолози још иа јако баве само морфологијом,