Policijski glasnik

124 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

својом другарицом и детенцетом ове. Истрагом је руководио Горои, доциије прослављени ше® полиције сигурпости. Оп нађе иа месту дела један кожни појас са уписаним именом „Гастон Гајслер'- и иар маишета, обележених са »Г. Г. (< , али је сазнао да су ти предмети злочинцем „препарирани" и ту намерно остављени. Случај је хтео, да је дап пре ,дела нестало неког човека, по имену Г. Гајслера, из једног малог париског хотела близу сенерне железничке станице. Јавно мњење и многе колеге Горонове бележаху као учиниоца овог несталог Гајслера, тако, да Горон и против воље мораде поћи тим путем, ма да већ беше притворен као убица Пронцини, који је у Марсељу био продавао ствари Рењолине, али је све порицао и кривицу иотурао другом. У соби, где је Гајслер становао, Горон нађе један празан сандучић, једну огрлицу са лшгом неког берлитгског Фабриканта рубља, један бреславски социјално-демократски изборни поклич с позивом да се Крекер бира и две кошуље са знаком Г. Г. Са тим стварима крете се Горон на иут, најпре у Берлин; Фабриканат рубља пронађен је брзо, али како би могао он знати коме је продао огрлицу. За тим му Горон изнесе обе кошуље, за које Фабрикант држаше да у њега нису рађене и да вероватно, због Фасона, нису нигде у Берлину рађене. Тако су париском иолицисти одговорили и сви остали трговци рубља у Берлину. »Може бити кошуље су из Бреславе?" уиита најпосле. — »Из Бреславе колико и из сваке друге пемачке провинциске вароши®, беше му одговор. Онај изборни поклич указиваше на Бреславу и Горон се упути тамо. Идући по вароши, он спази у излогу неке радње са стварима за путнике исти ковчежић, какав је Гајслер оставио у Паризу, а који је полицист са собом ионео. С тим ковчежићем потражи одмах господара радње, који познаде ковчежић од њега куплзеии, а уз ирипомоћ датума оног изборног ноклича испаде за руком да сазна купца, неки Георг Гутентаг. Горон обиђе сада свеколике Гутентаге, који у Бреслави станују, распитајући да ли имају кога сродника у Паризу и — нађе му се траг, најпосле. Неки млад трговац, Георг Гутентаг, западао је у Паризу у све већу беду, био се у хотелу записао као Гајслер и, потрошивпш све, скочио је у Сену, да би себи живот одузео,; извукли су га и као бескућника, који никог нема, однели у тавиицу Мацову, одакле се, молећи за помоћ, обратио својим старим родитељима. Са убиством Рењоле није имао никаквих веза. Гороново мњење ноказало се, дакле, као тачно, а Пронцини је као једини кривац погубљен. У другом крвавом злочину, кривац, ухваћен одмах ио учињеном делу, није хтео казати одмах своје име. Изведен је иред Горона, који га пажљиво посматраше. »Зар већете 1 признатИ ко сте?« Нема одговора. »Ипак ћу ја то још данас дознати." На лицу притвореника виде се подругљиви осмех. Али је Гороп већ скочио, зграбио и откинуо једино пуце које је још било на врскапуту хапсеникову и, држећи кривцу окренуту позадну страну пуцета, тријумФоваше пред њим како му је доскочио, рекавши; „тако, иријатељу, сад ћемо брзо зпати ко си, можеш мирно са свим Кутати." Но злочинац инак држаше да је бол^е, да сад сам каже своје име. За разумевање овога, ваља знати, да се у Француској по дућаиима свако продато парче тачно уписује, шта више то чине и пекари, месари и т. д. А на дугмету је било иозади име Фирме из које је радње. Горон је највише мрзео оне што из џепова краду, јер, ире него што је ступио у полициску службу, неко из отмена света ових рјскроскегв-а дигао му је као мачка миша његов скупоцени златан џепни сат на галерији у комори посланичкој, баш кад се највише дивило сјајном говору посланика Накса о грађаискоме браку. И Горон никад не пропушташе, да, саслушавајући ма кога лопова ове врсте, том пригодом не пита га, да ли није случајно у тој и тој години, при гласању о грађанском браку, био присутан у посланичкој комори, и било је доста лица, која су се зачуђавала овим чудним пропитнвањем, али нрепредени криминалист не доби свога сата. Ако се само икако може, искусан тајии полицист гледаће да избегне опасност, да је обиђе. Тражећи одавно извесног опасног зликовца, нолиција дозна, да је на раду под лажним именом код неког столара. Полициски агенат нод маском кућног надзорника оде у радионицу и замоли мајстора за неку малу оправку у суседној кући. Не слутећи ништа, пође одмах помоћник по налогу мајстора, али у предсобљу исте куће ухвате

БРОЈ 16 и 17 га два агента и везана на колима однесу у преФектуру. С таким лукавством радио је један други 'агенат, који је хтео да ухаиси неког одавна ирикривеног здиковца; чуо је да тај, који је пре},е имао малу ресторацију, сада заузима место једног кућног надзорника и упути се к њему. „Чујте, пријател,у (( , рече му он, „ви имате да платите иеку глобу, коју сте сигурпо већ и заборавили, за неки полициски иступ, још док сте своју крчму имали; како би било да то одмах скинете с врата? Само неколико динара. Најбоље, хајдмо одмах; уштедићете трошак и писање, а за сат сте патраг.® Надзорпик, који одиста имађаше да плати неку ранију казну, пође драге воље и као најсигурније. У нреФектури га одмах ухапсише због иокушаја предумишљеног убиства. (Наставиће се). 1—1 ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Суђеи.е код општииских судова по гра!,. иарницаиа а., тужба. Суду општине Крушевачке Прошле године о Ђурђеву дану дао сам под закуп мој дућан у Господској улици, од I. Маја прошле године, до I Маја ове годипе, са ценом од по тридесет динара месечно, Петру ,3ечевићу, обућару овдашњем. Сада 1 Маја ове године, рок је закупу истекао и ја сам дућан дао другоме. По како Петар пеће да се исели, то сам ирипуђен тужити га суду, с молбом да га суд силом своје власти исели, и мепи исти на слободпо руковање преда. Да је рок закупу истекао подносим писмено из кога се види време трајања закупу, које је Петар сам писао и потписао. Молим суд да оиу моју тужбу одмах узме у поступак, пошто је ствар хитна, јер садањи закупац тражи да му дућан по погодби предам. 2 Маја 1899 год. Милић Марковић Крушевац. трговац. Бр. 956. Одмах позвати туженога и од њега узети реч по овој тужби. 2. Маја 1899 год Председ. Суда. Крушевац. Рађено у суду општипе крушевачке 2 Маја 1899 год. Дозван Петар Зечевић, овдашп.и обућар, па пошто му је прочитапа тужба и тражеиа реч од њега према истој, он одговори : Истина је то што тужилац у тужби иаводи, и писмено које подноси моје је. Дакле рок је закупу био до I Маја ове године, и ја бих се према томе из закуиног имања имао иселити. Но ја сам од њега овај дућан узео нод закуп опет понова за годипу даиа, још 18 Априла ове годипе. Да сам дућан нопова узео потврдиће Раде Паптић онаичар и Милаи Ранчић кројач, који су при овој нашој поповпој погодби били. Молим суд да их иозове и испита. Петар Зечевић. Оверава Кмет. Одредити кратко рочиште ради извиђаја и прссу^ења овога спора. На исто позвати парничаре и сведоке. 2 Маја 1899 год. Пресед. Суда. Крушевац. б., бслсшка. Рађено у суду општиие крушевачке 3 Маја 1899. год. Белешка по спору Милаиа Марковића, трг. овд. противу Петра Зечевића, обућара овд. Због раскинућа уговора о заСудили су купу. Пресед. Суда Кметови. Бележио писар. Иа рочишту су нариичари н сведоци. На понуду суда парничари се иису моглн поравнати.