Policijski glasnik

БРОЈ 21. У БЕОГРАДУ СУБОТА 29. МАЈА 1899. ГОДЖНА III. ОСО ООО С<СО С/>О'СУ5С СУ >С С/УЗ ООО С/У5 ОУО С^бО С/5Р (УУ Ј С/50~С»ОО О ОО 0 90 С/У 5 ООО 060 ООТ) 0 6>р ОСО СЛС> ОбО СЛО СЛО 060 СгбО с<50 060 С/50^С/50 0 60 С^ о ОСО С^ О 060 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С- УјГ > у/: УЛ О/У: (»? ч». ул ООС С/» С/5С С/>: С/» С/50 ОбОСЛО осо (УЛОбООбО 060 ОСЛ С^О О^о О^О 060 050 (У/3 060 о>о С/50 СЛОСбО С/50 осо соо С/50 С/50 С/5Р С/ 5Р (>РО ОСО СбО 00*3 ООО осо с<оо СДО С«СО »ПОЛ.ИДИЈСКИ Г1АСНИК« излази једанпут недељно. По иотроби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништну у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав ошитине а која је већ претилаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, иолугодишњо 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. У/?' ">50 .»о '»О С/5О~0/5О > 50 ОУР ч»Р > 50 ->50 V/: »О >У0 с»Р />Г »Т ,/50 >50 »О >./Г ». >50 У5Р ->5Р) '>50 С»0о5О .>50 ОУР О50 ">5Р' С/50 С^_С^90..С>90 .ОГ^С/УР -»О СХУГ; О50 050 О50 050С»Г) 050 ОУГ> ОСО

0 ТРАГОВИМА (наставак) 3. Методе које су за препоруку Добра гипса можемо о једне стране добити свуда, с друге стране он се сразмерно не употребљава много, тако да га, бар онда, кад очекујемо трагове, можемо уза се понети. Главно је да ваља увек обраћати пажњу на то, да је гипС добар, свеж, увек треба тражити тако звани кипорезачки гипс, који се мора чувати у колико је могућно већој сувоти. Најбоље ће бити да га носимо у добро запугаеним и запечаћеним Флашама, које увек ваља сасвим гипсом испунити, тако да ваздуха остане јтлто мање. Пре пуњења гипс ваља на сунцу добро сасушити, а и Флагпа нека је сува. Кад имамо да излијемо Форму, дакле да испунимо стопу. прво и ирво је морамо за то припремити. Дакле најпре ћемо иажљиво повадити камење и грудвице земље, који су у њу нападали и ако буде у њој воде исугаићемо је вуненом криицом или пијаћом хартијом. Ако је могуће да се зидови стопе мало учврсте, биће за даљи рад од врло велике вредности. То се може ураДити раствором шелака у ганиритусу. Ако то немамо на расположењу, онда се узме од столара тако звана „политура" која у самој ствари није ништа друго но шелак у шииритусу. 'Гај раствор ће се најбоље у стопу упрскати прскалицом за мирисе; ако ту прскалицу немамо, раствор се може по стопи размазати меком четкицом или с мало памучне вате. Али ту треба бити врло пажљив, јер нпр. једна кап раствора од шелака која би заостала у отиску једиог чавлића, спречила би да овај у Форми изиде. Као пгго је већ речено, ово помазке да се стопа одржи, али није безусловно потребно. Али врло је важно, да се већа брига води при вађењу Форме, тј. да се стопа омасти. За ово не бих препоручио уље, јер оно у земљи ишчезава, не остајући на повргаини и нема;јући на њу дејства. Добро је масло, свињска маст, говеђи лој и друге масти. Таквим мастима се дакле намаже стопа, али ири том свагда ваља пазити, да нигде у трагу не заостане каква грумуљица од масти, јер би тако штгг-ттачииило у Форми удубљења. Изузетак у овоме чине само трагови у иеску или влажном материјалу; трагове у песку, као што смо већ говорили, Формоваћемо само стеаринском киселином. Стопе у влажном материјалу оштетиле би се, пошто би и при највећој пажњи на Форми изишао сваки нотез кичице, којом би размазивали маст у меканом материјалу. Осем тога омашћивање у таквом материјалу непотребно је. Је ли гипс у стопи у влажној иловачи, землзИ итд. једном очврснуо, Форма ће се из ње исто тако извадити као да је уљем намазана. Ако то и поред свега тога не би испало за руком, онда се цела стопа заједио с Формом извади једном лопатом из земље тако, да се у наоколо захвати по једна шака земље, за тим се метне на сто, па онда се земља иолако скине и Форма остаје чиста. Та гипсана Форма наравно да није бела, већ има земљану боју а по њој се виде и поједини груменчићи земље. Њих мозкемо једном влажном четком без икакве опасности тако спрати, да калуп остане потпуно чист. У прављењу гипсане кагае треба имати велике вегатине. На пример кад се вода сипа на гипсани прах, тада. се у тој маси створе тестане грумељице, које су незгодне за Формовање. Њих дакле морамо раздробити, а за то треба толико

времена, да се гипс почне пре да стврдњава но што се раздробљавање свргаи. Да би се то избегло, ради се овако: узме се један суд и трећина тога суда напуни водом; за тим се у ту воду сипа ирагаак од гипса каквом кагаиком или шго је још боље на неко мало сито, али тако брзо да се цела површина водена једновремено и равномерно засипа прахом. Тако се чини све дотле, док се од гипса не начини једна гомилица, која својим врхом излази над водену повргаину. Чим то буде, престане се с досипањем праха, па се гипс и вода брзо промешају; на тај начин добијемо добру гиисану кашу без грумуљица, која се одмах тад у стопу сасипа. Све то мора се брзо радити, да се гипс не стврдне, али ипак не треба јако пренаглити, јер могу таласићи од гипсане каше да се запљусну, па услед мехурића, који се тада створе, да се цела сгопа не попуни. Најбоље је кад једно лице лагано кашу од гипса у стопу сипа, а друго нолако и пажљиво кашиком ту кашу потискује. Тако гипс попуни све делове стопе. За време тог рада, у треиутку, кад тло буде за 1 см. гипсаном кашом иокривено, положе се неколика приправна дрвцета на гипс (најбоље је да то учини једно треће лице) а за тим се сипа остатак каше. Ако је траг дубок, може се после, погато та дрвца буду око 1 см. покривена, метнути јога један ред дрваца. Тим дрвцима је циљ, да буду као неки костур у гипсаној Форми и да је чине чвргаћом; осем тога тиме се уштеди и мало гипса. Поред дрваца можемо испрегшетати и пантљика, услед чега Форма постане не само чвршћа, већ и ншлавија. Али ваља добро пазити да и дрвцад и пантљике, пре но Што их употребимо, леже подуже времена у води, док се добро не напију. Кад би се то пропустило, дрво и пантљике иримили би воду из гипса, надули се и тако би Форма ггукла. И у овом случају добро је да неколико тих пантљика пустимо да из Форме вире напоље, како би после могли за њих ухватити и Форму лако извадити. У погледу времена имамо да кажемо, да се добар гипс мора за неколико минута стврднути и после десет минута приличну топлоту добити. Кад то буде, може се прећи на вађење Форме. Та околност, што се добар гипс тако брзо стврдњава а при том топлоту развија, корисна је у томе, што и повећи мразови не могу да радове омету. Само кад су сувише велике хладноће, добро је да се у правцу откуд ветар дува заложи мала ватра, да би се повећала температура ваздуха, који је потребан гипсу за стврдњавање. Кад Форму извадимо, пре свега се уверимо, да ли и у колико она стопи одговара, за тим видимо да ли нема каквих мана, непотиуности итд. па све то у протокол забележимо. Прилепљене грумуљице земље, као што смо већ рекли, могу се спрати једном влажном четком. Ширење гипса у сразмери према цементу врло је незнатно и просечно износи само 1 проценат, тако да би се једно парче од метра дужине проширило само за 101 сјм . Кад дакле једна средња човечја стопа има 25 см. дужине, гипсана Форма пр ипириће се око 2'/ г мм.; у ситнијим размацима нпр. у размаку од једног чавлића до другог, у ширини иотпетице итд., то је гаирење тако незнатно, да се на то иросто не треба ни обазирати. — Врло је добро кад се у прављењу гипсане каше може да употреби охладнела кувана вода. Таква вода нема у себи ваздуха или га има врло мало, те на тај начин обезбеђени смо од мехурића у гипсу; ти мехурићи могу да се појаве на најважнијим месгима и према томе да имају врло рђаво