Policijski glasnik

212

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

ВРОЈ 28

чашу воде пре службе.« »Ове Сисмондијеве речи«, додаје ГароФало, »и данас, су исто тако истините, као што су и онда биле.« Од 500 злочинаца које је Магго испитииао, 46°/ 0 посећивали су уредно цркву; 25°/ 0 ишли су по кадкад у цркву. Код злочинаца протип наравствености број црквених посетилаца износи 61%. Магго је познавао неког шездесето-годишњег човека, који сеђаше у казамату због извршеног силовања на једној осмогодишњој девојчици, и који при безбожничком говору својих другова постајаше чисто љутит. »Ја не радим тако као ви, (< говораше им, »ја се уредно молим Богу јутром и у вече." »Међу женама,« рекао је }Коли-у директор св. Лазара, »преступнице против наравствености испуњене су сујеверним представама; крадљивице врло ретко, њино је мишљење управљено више на практичност. Не сме се веровати да је ова религиозност злочинаца лицемерна и неискрена. По мишљењу необразованога провиђење се лако склања на то, да индивиду-у уз њену припомоК ништи; ово последње пемачки разбојници, по Кастеровом извештају, мисле тиме постићи, што своје експерименте остављају на лицу места, док злочинац с већом интелигенцијом чита молитве у истом циљу. Нека жена, која је била намерна да отрује свога мужа, писаше своме саучеснику: »Од јуче му није добро, мислим да Бог почиње своје дело. Ах, кад би Бог имао према нама сажаљења , како бих га за то благосиљала! Ако се нотужи (на име о последицама отрова), тада ћу из дубине душе захвалити Богу. к А одговор на то гласио је: »Ја ћу молити Бога да нам помогне/ 1 Она оиет одговараше: »Јуче је био болестан, а ја већ мишљах да Бог почиње своје дело ; толико сам плакала, да је сасвим немогуће, да Бог иеће имати сажалења према мојим толиким сузама. к Ломброзо Је нашао међу 2480 тееовираних злочипаца 248 с религиозним символом. И злочиначки језик даје сведочанство да верују у Бога, у бесмртност душе, у цркву и егзистенцију душе. Кад је нека жена, која је једио мало дете удавила и распарчала, само да би његовим сродницима наудила, чула своју смртну пресуду, окрете се својим браииоцима с речима: »Смрт није ништа ! Она је спасење душе, то је све. Кад је она спасена, онда је све друго споредно." (Наставиће ое).

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. 0 кримеик § 471 тач. 4 а, гра!,. постушса. Са више страна од оиштинских писара, добили смо молбе, да им од стране наше редакције дамо упута и објашњења за рад, при примени § 471 тач. 4 а, грађанског поступка. По нашој дужности ми се радо одазивамо овој молби. § 471 тач. 4 а, грађ. поступка, ире измене од 14 јула 1898 године гласио је: За извршене иресуде не могу се узети у аоиис : »Земљоделцу један плуг, једна кола, два вола или теглећа коња, мотика, секира, будак, коса и толико храие колико је за њега, породицу и стоку потребно до пове хране. Поред тога на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена, или не, ако јој је само главно занимање земл>оделство, живела она у селу или вароши, пет дана земље, рачунећи дан на 1600 кв. хвати, била земља чиста, под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим њеним плодом. Исто тако и кућа са зградама и плацем од једног дана орања." »Имање овде побројано не може ни сам земљоделац продати или ма којим начином отуђити"

По изменама од 14 јула 1898 год. овај § 471 са тач 4 а., гласи: »Земл^оделцу један плуг, једна кола, два вола или два 6ивола, или два теглећа коња, кобила са ждребетом до годину дана, крава или биволица са телетом односно биволчетом до године дана, десет оваца, иет свиња, иет коза, мотика, сикира, будак, коса и толико хране,, колико је за њега, породицу и стоку нотребно до нове хране- Поред тога на сваку иореску

главу била она ослобођена од данка или не, ако јој је главно занимање земљодељство, живела на селу или вароши пет дана земље рачунећи дан на 1600 кв. хвати итд. Ио ако би се што од овог имања иродало земљоделцу за наилату аореза, ириреза и других иошт. трошкова, као и кривичних осуда, аа би ио измирењу сума, за које је у овим слџчајевима ародаја иавршена, нека сума иреостала, онда се тај иреостатак не може уиотребити за измирење других иоверилаца, него ће се иредати земљоделцу, чије је имање ареостало и то тек онда, кад власти донесе доказе, да је за тај новац куиио Оруго иакво имање. Суме иреостатка исаод 20 динара иредају се дужнику." ^В. Подвучени редови су измене и донуне. На основу ових измена потекло је питање од стране општинских нисара, да ли се ново благодрјање распростире и на извршење оних пресуда и оних обавеза, које су старије од ових измена и допуна законских. Ми овде одмах одговарамо следеће: При извршењу свију пресуда, које нису биле извршене до ступања закопа овога у живот, има се поступити према овим изменама и допунама са обзиром на сва пова благодејања њима добивена. Дакле за извршење пресуде не може се земљоделцу узети у попис и продати све оно што му је најновији закои огараптовао. Тако исто стоји и са рапије датим обавезама, пре ових измена и допуна од 14 јула 1«98 год. А да је овако, и да је законодавац овако хтео, види се из самог тога, тпто у овим изменама и донунама нема никаква ограничења, које је код овога законског прописа раније стајало и које је у 5 и 6 ставу под § 471 тач. 4 а., јасно обележено. Дакле кад нема ограничења, онда благодејање дато законом, остаје онако, како је у закону изложено, и према томе не може бити ни речи о искључењу овога новога благодејања, сем у оиим случајевима, које је законодавац у другом ставу нових измена и допуиа предвидео и означио. Даље добили смо и ово иитање: „По § 476 грађ. пост. определ.,ено је да се свака продаја ствари до 1000 динара оглашује у месту продаје и у окружиој вароши. Пита се да ли ће и општ. власти, ако имају пресуду извршити продајом морати оглас продаје саопштити у окружној вароши." Овај пропис законски прецизиран је. Но ми овде ипак додајемо ово своје митл.ење: По § 6 гра1). пост. јасно је опредељен круг надлежности општ. судова. Извршење њихових пресуда своди се иа главиу вредност од 200 динара. Махом за извршење ових пресуда, општински судови, узимају у попис покретност дужника. Када ова није довољна за измирење поверилаца, онда се узима у нопис и непокретиост, но то већ не врши власт општинска, јер зато пије надлежна, но се обраћа среској полицијској власти, која и врши продају, па следствено по својој дужцости и наредбама законским исту и објављује. Дакле продаја непокретности и за извршење општ. пресуда била је законо објављена. Продаја покретности врши се у месту и како су то багателне ствари, онда би падало на велики терет и повериоца и дужника, да се јоги и са таксама за објаву терете, и ми смо мишљења да би то било веома излишно а и штетно, а нарочито још када се узме у обзир и пропис § 473 грађ. поступка који у свом 2 ставу гласи: »Скупоцене пак ствари, ако у месту где се находе, неби за њих било купца, власт ће ако захте поверитељ или дужник, трошком захтеваоца послати власти у друго место, где се бољом ценом продати могу." Дакле законодавац је у сваком случају, заштитио имовину дужника и интересе повериоца. Ако се види, да неби било купаца, за понисане ствари у месту и поверилац и дужник имају право захтевања за продају на јачој нијаци, а тиме је и намера законодавчева постигнута.