Policijski glasnik

226

ТТОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 30

Минхенаца од 1362 гр. за 90 гр. мање. *) И што још више пада у очи, од тих 16 само један једини имао је мозак нешто тежи од оне средње тежине, међу тим сви су били људи још пуни снаге, нису били стари нити су сврпшли с болешћу каквом којом би се трошили. А још више пада у очи, да средња тежиНа мозга у осталих 119 злочинаца превазилази нормалну, да износи 1373 гр., дакле 11 грама више од средње тежине мозга осталога минхенскога света. И баш ови злочинци били су ти, који су од младости своје допадали тамнице и махом помрли од разорљивих болести. Могло би се реКи, вели он, кесароши, крадљивци, варалице и т. д. махом су интелигентне главе. Код жена, убице својих мужева имале су највећу и необично велику тежину мозга, 1565 гр. **) Носматрања других излазе противна овим Фактима. Лели ( Г јс 1 и!) мерио је мозак десеторице погубљених злочинаца, па је нашао у њих средњу тежипу 1350 гр. Нормалгда средња тежина по његовим подацима је 1320, у идиота 1 _о0. Мозак злочинаца, дакле, тежи је него мозак незлочинаца. Наводи се да су у тих лица биле развијене страсти и да их је та прекомерност одвела злочину, а мале главе да иоказују слабу интелигенцију, која субјекте његове чини неподобним да дођу редовним путем до срестава за ншвот, те их то гони злочииу. Наводи се даље и то, да је лобањина запремина у злочинца који пројектује злочин већа него у његових саучесника, који злочин извршују, чији је мозак у опшге лакши, шта више испод средње тежине. На ма како изгледало ово теорисање духовито, оно се противи подацима, које Бишоф износи о тежини мозга у злочинаца. Многа мерења свега мозга умоболпих или појединих му делова такође нису дала ресултате који би се слагали. По најновијим посматрањима у умоболних је час тежи час лакши мозак него у умом здравих. Код њих десна хемисфера претеже леву у јачој мерп него што је то случај код умно здравих. Узима се да мозак губи од тежине своје према трајању и интенсивности болести и да је средња тежина мозга у лудака мања него у здравих. Но у епилептичара и меланхоличара занремина лобање и тежина мозга релативно је баш велика. У опште мисли се, да питање о томе у каквој су вези и одношају развитак мозга и интелигенција још није са свим решено досадањим испитивањима. Тражена су, даље, одступања у погледу морфолошком, да би се видело да ли у том нема чега специфичног код злочинаца. Бенедикт је запазио, да су задњи делови великога мозга код злочинаца у развитку своме тако заостали, да их мали мозак не иоклапа. И то му се учинило важно, што тога поклапања нема у неких нижих врста мајмуиа ни у свему осталом животињском свету, а тим важније што ое баш тај закржљали или у развитку застали мождани део сматра за седиште осећања па и моралне радње, те се тиме да објаснити недостатак етичког осећања у злочинаца. Те мисли, уз ниже наведене характеристике, изложио је Бенедикт у своме иредавању: Прилози антропологији злочинаца, на другом скупу свих природњака, држ.чноме у Грацу септембра 1875. год., а по том, 1879. год., и нарочито разрадио у делу: Анатомске студије, за антропологе, медецинаре, правнике и психологе. Друга и важнија ненормалност у морФологији злочиначког мозга јесте у специФичним особипама вијуга и предолица на можданој површнни. На мозгу нормалноме оне типске предолице одвојене су једна од друге и иду свака својим путем, док на мозгу злочииачком оне теку једна у другу, немајући на великом броју места бедема који би их одвајали. Бенедикт према томе разликује тии нодвојеиих и тин сустичних предолица, а најважнију характеристику овог другог типа налази у том, што, ако замислимо предолице као водене путове, може се из ма које од њих отићи готово у све остале. Између та два типа постоји, вели он, много прелаза, јер они раздвојни бедеми често су само више или мање утонулп и скривепи потези можданих вијуга, али он држи као несумњиво да је тип сустичних предолица још у ембрија усађен онако како нам се после јавља у одраслу човеку.

*) Нодаци ови, дакле, противни су ономе, што омо видеди код занремипе добање у убица! **) Баз Шгпде\У1Сћ(; с1ез Мепасћеп. Вопп. 1 8 80. ст. 13 6.

Најпосле, Бенедикг налази характерну ненормалност злочиначког мозга и у томе, што мозак миогих злочинаца показује јасно тип четири вијуге у чеоном делу своме, међу тим увек се узима да се тај део мозга развија код чрвека по типу три вијуге, противно типу четири вијуге у извесног звериња. Тиме злочиначки мозак ио закону атавизма као да је изједначио ону диФеренцију изме1)у животињског и нормалног човечијег мозга у том погледу. На основи свега овога изрекло се, да мозак злочинаца показује одступања од нормалнога типа и да злочинца ваља сматрати као антрополошки варијетет рода му или бар културне му расе. Но ма да су та иосматрања на међународном антрополошком конгресу у Иаризу године 1878. нашла одобравања готово свију, доцније на другим конгресима и од других посматралаца беху предмет жестоких напада. Не међународном медицинском конгресу у Лондону 1881., Бенедикт је приказао мозгове четрдесеторице осуђеника и из аномалија њихових показао тип човекова мозга који се од нормалнога удаљава и какав је махом мозак у злочинаца, па је тада нападан нарочито од Енглеза, који демонстроване мозгове оглашаваху за ирост тип, раван у свему обичном, само непотиуно развијеном мозгу, и позиваху Бенедикта да из сто мозгова, међ којима би било двадесет злочиначких, изнађе, ако може, ове. Његова је теорија силно нападана и иа скупу природњака и лекара у Ејзенаху 1882., као и недавно у Јени. Није ретко да мозак злочинаца покаже пеки мањи и абнормнп развитак, али није допупггено генерализовати ту појаву, па тврдити да мозак свих злочинаца нечег дистинктивног по себи има ; нема, дакле, типског мозга злочиначког, па ма и да јесте по неки злочинац ресултат недовољне организације мозга, И тако се закључило, да Бенедиктова посматрања треба да остану само као полазна тачка за многа друга испитивања, нануштајући то уско гледиште и неосновано мњење да се у варијацији можданих вијуга може наћи порекло или извор оних злочиначких моралних недостатака. Бенедиктовим закључцима противе се и Факти, доцније прибрани. Виктор Хано од мозгова њих једанаесторице из главне осу^еничке болнице у Паризу нашао је код четири мозга на свакој хемисФери четири чеоне вијуге, од којих сувишна вијуга видла се као двогубост друге чеоне вијуге. Али то не беше мозак никаквих зликоваца, него лица, која се у заводу налазе само за то, што се у друштвеном животу никако не умедоше опходити. У Шаркотовој лабораторији може се видети у великом броју мозак разпих париских осуђеника. Испитивања су чињена услед Бенедиктових подстицаја, који на годину пре тога беше у Паризу. Дуго не беше никаква ресултата, а по том неколико иута наиђоше на сасвим јасно удвојавање трију чеоних вијуга, али се показало после и то, да су ово били мозгови великих варалица, који су у свом злочиначком занату показали баш велику интелигенцију, и махом људи елегантних и господске спољашњости. Иоред многих других, у овом питању о нарочитом злочиначком мозгу има особитих заслуга проФекор анатомије на университету туринскоме СГасотгт. На мозгу 164 нормалних лица нашао је он на десној хемисФери 934 а на левој 1005 прекобројних предолица, на десној 617 а на левој 621 прелазних вијуга. ПобијајуКи Бенедикта, он вели: „По нашем уверењу, мозак оних лица, која су се о закоп огрешила, не чини никакав нарочити тии, него показује само исте варијетете н размере које виђамо и на мозгу осталих, варијетете које не можемо никако везати за злочиначке радње њихове 1 '. Многи подаци већине посматралаца, будући несагласни једни с другим а не ретко и сасвим супротни ономе што је нашао Бенедикт, казују јасно да сигурних и одређених характера за мозак злочиначки нема. И они, који су нашли један део оних анатомских и морФолошких знакова којима Бенедикт обележава мозак злочинаца, далеко су од тога или се чувају да их признаду за органски узрок злочиначког живота. А та уздржљивост и обазривост намеће се и собом сама, чим се узме у рачЈН како је незнатно и неиоуздано оно, што знамо о морФолошкој архитектури самих можданих вијуга. МорФолошки развитак мождане површине и њене особине све до новијега времена били су мало знани. Тек од скора, услед јачег анатомског и ембрионолошког испитивања, знамо нешто боље како атоји с главним и споредним вијугама, какав им је развитак и како су и по ком закону уређени у појединим врстама жи-