Policijski glasnik

БРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

239

Када су полицајци и лекар ушли у собу, Каталана иребледе, дохвати се за столицу да не би пала, и затим, савладавши своју слабост, узе своје дете, загрли га, и рече: —- Чините своју дулшост, господо. — Јадни мој Анж нека моли Господа на небу да опрости онима који ме оптужују... Полицајци претресоше ормане и сав намештај. Са познатом манијом нодражавања код мајмуна и деце, и мала кКи Анжова поче претурати по отвореним Фијокама. Уморни од узалудног нретреса, полицајци почеше излазити из куће, када се иза њихових леђа зачу страховит женски врисак. Брзо се окренуше и видоше Каталану где се устремила на дете. Када опет виде полицајце, сва задувана, узневерена, оста неколико тренутака без и једне речи. Је^ан полицајац јој приђе .. и тада се она усиљено насмеја и показа огворен бријач. — Моја Керчица играла се овим бријачем... ох! тако сам се уплашила! Људи се погледаше : нретрес залудан, аутопсија без резултата; сумши није било места, они се задовољише објашљељем, извинише се и отидогпе. Усне и прсти детету су били покривени неким белим прашком. Лекар је био остао, и када су се изгубили последњи кораци на степеницама, он при^е Каталани. Опа се усправљена одмаче пред њим. — Каталано, рече он, дајте ми тај мали пакег који држите у рукама. — Накет, али то није отров ! — Дајте ми, велим вам! — Али то није... ја вам се заклињем. — Обришите усне детету, или још вечерао омо пеће бити међу живима. Каталана појури својој кћери и опра јој и усне и руке; затим стропошта се на колена, и заваии: — Ох! милост! не шаљите ме на гилотину. Доктор узе прашак, исиита га и рече: — Због вашега цетета ја ћу се смиловати... Али ваша казна биће још страшнија; ви ћете ме виђати свакога дана, и мој поглед ће вас подсећати на ваш злочин. С Француског. ИЗ СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ 5. Пример Пађење из гроба 11 дана иосле сахране. Секцијом неутврђена сумња о тровању. Једиа јо жона умрла за 18 сати, под знацима бљувања и грчева. Доцније се случајно посумњало, да је жена отрована, извађена је, наравно, и.1 гроба, и то после 11 дана, али хемијска анализа није могла да докаже тровање, и с тога је то требало доказати секцирањем целог тела. У сандуку је тело већ имало боју зелене трулежи, а глава, врат и горњи екстремитети били су црно зелени. Горња кожа је на многим местима попуцала, и била је покривена безбројним црвима. Језик између зуба. Спољни орган био је де<1>лориран. Што је најглавније, нигде се пису нашле на целом телу никакве повреде. Сви су унутрашњи органи постали меки, иодобни за трулеж, и били су без крви. У стомаку је било осим усарене крвн п мешовите хране. Слузна покожница желудца је била бледа, јасио се разпознавала, нигде није била иовређена и са свим нормална. У трбуху није било нигде никаквог крволиптења. По свима тим знацима утврђено је, да ту није било тровања, те се дакле нијо могла продужити и даље већ поведена кривична парница поводом тог случаја. 6. Пример Вађење из гроба аосле 23 дана, ради утврђивања тровања арсеником. Једна је жена водила брачну парницу са својим мужем, и првостеиени суд осуди га на плаћање и накнаду мираза жениног, у суми од 12.000 талира. 8„ маја у вече,, баш у време кад је та парница била код Апелационог Суда, при вечери је јела породица, у којој је био тај пар људи, салату од харинга. Жена је та јела сасвим одвојено у једној позадној

соби, и муж јој ношаље тамо њену порцију исте салате. Цела је породица остала здрава, али та жена добије исте ноћп јако бљување, оно се продужи и сутра дан, те је тако трајало четири дана, и она умре 12. маја. Муж је зовнуо једног свог пријатеља лекара, те је овај сецира; лекару је при сецији пало у очи, како је муж покојничин много сипао келпеке воде у трбуШну дупљу при секцији. Лешина је била сахрањена, али како тиме није била сахрањена и сумња, да је ту извршепо дело тровања, то би лешина извађена из гроба 4. јуна, дакле двадесет и три дана После смрти, и тада би предата судском сецирању. Тело је на већини места (дакле и носле три недеље) било задржало боју обичне лешине, али су се само па горњим екстремитетима видела извесна зелена места па кожи. Желудац је био на своме задњем зиду, сигурно од хиностазе, затворено црвено, једноставно обојен, у унутрашњости му је слузна покожица била набрана, али то нису била зрнаста или кристална тела, није било запаљење, нити крволиптење, нити занаљење или перФорација. У осталом, на целом се осталом телу није могло приметити нигде иишта абнормално. Гркљан, желудац и црева, а и крв и мокраћа беху предати тачној хемијској анализи; она је била упућена да тражи трагове од металног отрова нарочито арсена, јер није било пикаква основа и разлога, да би се тражио какав органски отров. Дроб, крв н мокраћа не имадоше у себи ни најмањег трага од металног отрова, а нарочиго немађаху арсеникове киселине. Како је дакле хомијска анализа оотала са свим негативна, то смо ми лекари морали дати мишљење, да се сумња о тровању не може утврдити. .Чаиста, падале су у очи извесне околности, под којима је наступила смрт, али и ништа вишо. Д. В. Б. (Наставиће се).

ОБЈАВА Алекса Жујевић, тежак из Неменикућа, ср. космајког, који је имао да се узме на одговор као саучесник у једном злочином делу, није хтео следовати позиву власти, него се наоружао и побегао од куће у шуму, те се тако отргао испод власти земаљске, у намери да сам самовласно живи и кажњива дела чини. Решењем својим од данашњег Бр. 1 1823, начелство је утврдило, да ирема Алекси стоји случај чл. 1. Закона о хватању и утамањивању хајдука, с тога га на основи чл. 2. пом. закона, овим позива, да се у року од 15 дана рачунајући од дана, када ова објава буде изашла у »Српским Новинама"*) иријави дрлсавној најблилсој полицијској власти, која ће га уиутити начелнику ср. космајског, јер ако ово у горњем року не учини, начелство ће га по чл. 3 именованог закона, огласити за хајдука. — Алекса је стар 32—35 год. раста средњег, образа дугуљастих, косе смеђе, очију лсућкастих, носа великог, бркова малих, браду носи средњу смеђу; од одела има на себи, чакшире уске и гуњ од сукна, око врата носи чантру, на глави велики Фес црвени са кићанком, око паса велику ужичку бритву и на ногама опанке. Бр. 1 1823. Од начелства окр. подунавског, 21 јуна 1899 год. у Смедереву. П 0 Т Е Р А. Добривој Живковић, родом из села Миливе, бив. слуга Младена Миљковића земљоделца, из Трмбаса, окр. моравског извршио је на опасан начин крађу своме газди и однео му: у новчаницама од по 10 дин. 200 динара; 10 женских, вунених сукања, 0 комада нових, жеиских кошуља од белог платна и 10 кила вуне. Сем овога Добривој је собом одвео и Младенову 13-то годишњу кћер Росу, а украо је још и однео исправу Алексе Павловића из Врбе — другог момка Младеновог. Исправа је под № 110. Добривој нма 21 год., омален је, сувоњав, плав, у оделу је народном. Начелство округа крагујевач1сог денешом од 22 тек. мца. № 11.206, моли све полиц. власти да Добривоја с покрађом лшво потраже, и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Драгољуб Милојковић, земљоделац из села Битошевца, пресудом алексиначког првост. суда од 21 јаиуара тек. год.

*) У „Српским Новнпама" штампано је 2 4 ов. мес.