Policijski glasnik

246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

— Он вас неће дирнути. Поштедиће вас као што вас ја штедим, и;) оне исте врсте милосрђа која се зове презирање. Али он ће убити вашега љубазника. Госпођа де Карноет прсну у смех. — Ти нећеш известити твога оца! јер ти знаш врло добро да ме он обожава, да ће он пресвиснути због моје издаје; имај то на уму, пре но што се почнеш светити! Она додаде, непрестано смејући се. — Хоћеш ли да ти кажем шта ће најзад бити од свега овог? Ти ћеш одсада бити моја саучесница. Да, ти, моја саучесница! јер се нећеш усудити да убијеш свога оца. Гурну врата, залупи их и оде. Злобан, зао смеј њеи одјекивао је по пустом и великом ходнику, у коме се почело видети. Бертранда није оклевала, чврстим кораком и загладивпш косу на челу, упути се соби маркижевој. Попе се на степенице и подиже руку да закуца. Али у тренутку када је хтела пробудиги старога оца и преваренога МЈжа, цело јој тело задрхта од ужаса. — Истина је, рече, он ће умрети од очајања... III. То је било две недеље доцније. Зора је белила и златила исток; ноћ, на измаку, узмицала је пред светлошћу дана, и скупљала једну за другом растурене звезде, као што жена журно прикупља своје наките, када се у оближњој кући појави пожар. Замак де Карноета подизао се у долини, виши него највеће дрвеће. Господствен и суморан, покривен тужним застором проређеног сумрака, над њиме је бнло више таме но над пољима и шумама. Старој грађевини годио је тајанствени мрак, који је личио прошлости, и тешко се одвајала од њега. Једна мала врата отворише се врло лагано на зиду парка; један човек натрашке изиђе, задржаван грљењем две беле руке, са којих су се чипке иуштале. Саже се, и спусти један пољубац — журан пољубац растанка, на чело — и, док су се врата опрезно затварала, он потрча ка младој растовој шуми, у којој је мукло одјекивала пушка зверокрадица. И док је јурио кроз цбунове, у мирном и хладном јутарњем зраку одјекну пушка; човек клону и мртав се стропошта на земљу. Бертранда изиђе из грана, онипа тело, клече на колена. и очита молитву. Затим се врати у замак, повуче се у своју собу, леже и слатко заспа. С Француоког. | I ->• т ИЗ СУДОКЕ МЕДИЦИНЕ 7. Пример Три аут вађенл лешина из гроб а у разним сврхамл. Један од најинтереснијих криминално-правних случајева новијега времена, који има врло важног интереса и за Судску Медицину, била је истрага над зликовцем Шалом, због убиства, које је извршио над својим другом, марвеним трговцем Еберманом. Између осталога, лешина је убијенога била три иут вађена из гроба, што се ваљда још никад није дешавало, јер се дуго ннје могао да утврди идентитет убијенога. Први пут је вађена лешина девет дана после секције, јер се нека туђа жена јавила да јој је нестало мужа, па јој се чиНи да ће баш то бити њен муж. И пошто је тврдила, да ће моћи. лешину да позна, лешина би извађена, али се она беше преварила. Други пут је вађена лешина пет месеца после емрти , да би се видело, да ли има знакова на руци од тетовирања, које је Еберман имао. Томе је истрага придала сада највећу важност, али је распадање лешине било већ у толикој мери, да се никакви знаци нису могли приметити. Трећи пут је вађена само глава (која је нађена после убиства и одсечена), јер се суду пријавила љубазница покојнога трговца, и рекла је, да је њен покојни љубазиик имао тако лепе зубе, да би их она и сад на први поглед могла позиати. У горњој вилици су били сви зуби избијени од пушчаних зрна, али су у доњој вилици нађени врло лепи зуби. Ти су ми зуби, као судском експерту, послати на носматрање, с врло чудноватим захтевом, да се изјасним, да ли ти зуби имају какве сличности са зубима брата убијенога, који ми такође би представљен ?! Ја сам дао своје

мишљење, да сличност заиста постоји , али, да ја, на основу тога, не смем да изводим никакве закључке. Овај је случај дао читав низ доказа, којима се утврдио идентитет лешине. Да поменемо и то, да је љубазница Еберманова — јер је то заиста био он — на први иоглед познала његове лепе зубе. 8. Пример Утврђивање идентитета једне лешине јеОанаест година иосле сахране. 20. маја 1848. године сахрањена је госпођа Велкел, а умрла је после дводневних телесних болова и бљувања. И ма да су се иронели рђави гласови о њеној смрти, ипак је дело остало необелодањено. Једанаест година после тога би прикупљено много основа подозрења противу мужа покојне Велкел и његове друге жене, да су они отровали покојницу, те се морало приступити вађењу лешине. 30. марта 1859. год. би извађен сандук, и у њему се могао лепо распознати женски скелет. Суд је тражио од свога експерта, да докаже прво идентитет скелета са скелетом покојне Велкел. Присутни су рођаци казали, каква је била боја косе иокојнице, као и ту околност, да је имала у горњој вилици четири вештачка зуба секутића, који су везани златним пером један за други. Рођаци су казали и то, у каквој је одећи сахрањена покојница, али то није могло ништа користити, јер од одела није остало ни трага, сем нешто мало остатака од чарапа. Сандук је био готово са свим иструнуо и напуњен песком. Кад се покушало, да се извади цео скелет из сандука, отпаде одмах глава од трупа, и на њој је била светло плава коса, која се врло лако чупала и кидала. Сродници рекоше, да је то заиста коса покојнице, али да се мало нроменила у гробу, што, у осталом није немогуће. Кад је узета глава из песка, иснаде из горње вилице низ вештачких зуба, и то четири секутића, причвршћена један за други златиим пером ; рођаци одмах познадоше, да су то заиста зуби покојнице. У горњој су вилици била још два здрава кутњака , од мозга није било ни трага, лобања је била неповређена. У доњој је вилици било 8 зуба. Сви су остаци билипотпуно без икаква мириса. Кад се труп вадио, кости су отпадале једна од друге, а у стомаку није нађен ни један мек део тела, па разуме се ни рскавица. Ни на једној кости није нађен никакав траг од каквих повреда. Сви остаци с песком бише послати на хемијско испитнвање. Резултат је хемијског испитивања био тај, да се н&шло у коси покојнице трагова од арсеника, што је протумачено тиме, да је покојница за живота украшавала и мазала своју косу предметима и материјама, које у себи садрже отрова — арсеника, и да је отров тим путем могао до1.и и у друге делове тела. (Наотавиће се). КЊИЖЕВНОСТ НапсЊисћ Гиг ГГп ^егзсћипЈЈВпсћкег а1в 818(;ет с1ег СпттаПзИк, уоп Б-г Напз Сго88. ВгШе. уегтећгке АиГ1а<уе. Огаг, 1899. Нрво издање овога изврснога дела, као »ручна књига за истражне судије и полициске службенике". изашло је 1893. године у Грацу. Може се, са сигурношћу да се нимало не претера, рећи, да се у овоме столећу није нашао радник, који би тако системски у једпој књизи обрадио и као целину изнео све што се тиче истрага по делима кривично-правним, који би тако лепо и потнуно стручњачки изложио сав систем модерне криминалистике, као што је то овим делом умео с потпуним успехом извршити Д-р Ханс Грос, писац начитан, свестрано образован и, како се по свему види, нословима овим веома предан и за оваки рад потпуно дорастао. Наишавши одмах на ванредан , најбољи пријем , већ након једне године, одмах 1894, дело ово излази и у другом издању, а сада га ево и у трећем, као потпун и према даиашњем стању науке најсавршенији систем криминалистике, како сада и у наслову му стоји. Овако похвалан одзив делу са свим је разумљив, јер је оно, чим се појавило, постало неминовно потребно сваком иследнику и сваком судији у служби, у опште сваком који по стварима кривично-правним има да ради. Уз тако исто врло важан „Архив за криииналну антроиологију и криминалистику«, који под редакцијом истога Гроса излази у Лајпцигу и од кога су до сада изашле четири свеске, важност и успех садањег, тре-