Policijski glasnik

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

201

И ако се вала и један двоножац, што једе и пије ка човек, посвети, то је она морала постати светитељка... Долазила она крадом тако по кагато мојој кући, па се изјада код моје жене, а ту се знага слегну све жене из комгаилука, па све превичу тако ми Бога: „Е није га, друго, греота ни убити ни отровати, кад може тако да мучи и тебе и онаку децу!® И заиста што кажу није било греота, грешан ја у Бога, кад морам да кажем, ал' она кротка нако само тек занлаче, зајеца као дете како, па тек вели: — Е не би' ја то урадила, па да ми круну метнеш иа главу. Зар да оставим ону дечнцу под таком бруком, а и отац им је па каки је таки је. — Па што не бегаш, грдна, видиш да ће да те убије проклетник, бежи оцу и склони се за време док му прође лудило, па ваљда ће му доћи кад тад памет — веле јој жене. — Е, — уздахне она, па тек превали жалостиво очима (баш сада као да је гледам сироту) — али куда ћу, друге, тешко мени и кад сам се родила 'ваке црне судбине мимо срећне моје друге: куда ћу кад он деце не да из куће, а коме ћу их оставити црна и ојађена? Зар да их оставим оној несрећи и њему несрећнику? Да не да мој Бог. Волим изгубити главу у оној кући, где сам децу изродила и подизала, но оставити 'наку слатку дечицу, као анђелке, да их пази и гледа баги она лоћа, а ја да се потуцам, послз петнаест година од удадбе, од немила до недрага... — Ишао је тако тај лом по њиној кући више од неколико месеци. Док неко докаже то Јелином оцу. А има она брата једног, млађи је мало од ње, ал' ватра жива. Као да их није једна мајка родила: ова кротка, не би ни мрава нагазила, а онај јој брат као рис зао, а воли и њу и децу јој, све се куне њима, па како чује (а знаш отац је његов и крио дуго од њега за то, јер зна каква ће се брука начиниги) узјаши коња (њихова је кућа одонуд реке под брдом у Т... Има око три сата довде) па право те пред Вићанову кућу. Веже коња нред кућом, па отвори лагано врата и уђе унутра. Кад тамо има шта и да види. Сестра му догала као авет, да је не може познати. Седи као очајница, покупила децу око себе па нариче и плаче. Како угледа то, није могао ни сачекати да се поздрави с њом, но се, веле, одједном окрене натраг, изиђе из куће (а сестра ни деца нису га ни видела) па се прикрије у вајату да сачека док Вићан дође. Чекао тако до пола ноћи, док тек наиђе и Вићан са Видом. Он пијан посрће кроз двориште и псује све на свету што да удари ногу о дирек од капије и пронашао како му је и томе жена крива. Он грди жену, а Вида га придржава да не падне, па га и оиа још више дражи противу Јеле. Кад дођу до кутњих врата, ои уђе упутра, а она право па у вајат, где је и брат Јелин прикривен чекао. Како она на врата, онај је ухвати за косе, па пзвошти на мртво име. Боловала је она дуго после од тога. За тим појури у кућу кад тамо види ужасан призор. Исто онако како је оно мени Јела причала код њиве. Ту се направи читав лом по кући. Вићан је био испребијан на мргво име, а глава му разбијена, те је остао онесвешћен лежећи кад је брат одвео сестру и децу својој кући. Ми смо тако сутра дан нашли Вићана крвава и онесвешћена, где сав надувен и модар лежи на поду, а по соби све у нереду и поломљено. Њега одвуку у болницу, а Јелиног брата, Марка оптужи ВиКанов брат, те га затворе и осуде годину дана затвора... Вида утекне, на је нико не виде, докле је год био Вићан у затвору, а после тек дође од некуд и пређе опет код Вићанова брата у службу. — Био је он тако сам без жене и деце више од два месеца, па кад виде како га се свет чисто иоче клонити, отиде своме тасту, измири се са свима њима, а код суда обали тужбу и не хтене ништа у име трошкова потраживати. Замоли их да му опросте и обећа да ће од тада боље са женом иоступати. * * * — Тако се они вајно измирише, а и мени је кад сам чуо било мило, као да сам Бог зна шта добио. Пред светом лепо са Јелом не може друкчије бити. А Јела кад једном дође нашој кући жали се опет иред мојом женом и вели: — Све ме нека слутња обузела да се све ово неће добро свршити. До душе више ме не бије и не мучи и пред светом боље но икад, ал' то ме баш стра, јер код куће кад је ћути

као Турчин и кад ме погледа, погледа ме некако крваво чудно, да се сва следим и одсеку ми се ноге. Не можеш знати како је то неки страшан поглед, као да ме, Боже сачувај, све ми се чинИ, смрт гледа, па ме зове. Е таки му је иоглед, ка да ми, кажем ти, смрт из њега зјапи. Кад се тако усамимо, а то је ретко, а он ме тако погледа, а ја се лепо обнезнаним и дође ми да цикнем и побегнем ка од неке провалије. А и он се тад чисто тргне, пребледи и сав уздрхти. — Више пут' — прича ми она сирота — дође ми да га питам, да га молим, да везујем, што кажу иебо за земљу, ал' ко сме проговорити, кад сам ја од кад он ћути и тако ме погледа, наватала већи стра' но док ме је онако мучио и био као скота. Пре сам се и бојала и нисам, ал' сад ми се све чини да нећу дуго живети. Не знам што, ал' све ми тако у памети, па по вазда сирота плачем и љубим децу, па стрепим и чисто, опрости ми Боже грешној, као да чекам суђени час па ми се срце заледило и рачунам као да сам давно умрла, па се 'нако тек вучем но земљи као нека сенка... Дао Бог, те и није често код куће. Некад оде па га по три дана нема да дође кући, а кад дође затвори се па опет тако сам седи у соби ио два-три дана, као да је сишао с памети!... Механџија заћута и нешто се дубоко замисли, па после дужег ћутања предахиу и некако меланхолично прошапута: — И погоди јадница, Бог да јој душу прости! Бага се човеку предскаже суђени час! — Па гата је било с њом ? упитам и ако сам већ у неколико нагађао завршетак његове приче. — Шта је било?... То је грозно човеку и да прича. Таког чуда ово село давно не памти. (Наставиће се). 310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВСј^ОГА с руског Јсфта УгричиК 22 — Да, то је било иаметно. Али мука је то, што се у то умешао господин Чебаров, дворски саветник и практичан човек. Пашењки без њега не би нигита пало на памет, та она је веома туњава; а практичан човек није туњав, и, разуме се, ирво, што је урадио, било је питање: има ли наде, да се меница наплати? Одговор је био: има, јер је ту мамица, која ће од сто двадесет и пет рубаља своје пензије, ма сама немала шта јести, своме Рођенки дати, па је ту и таква сестрица, која би за брата и у ропство отишла. На то је он и рачунао... Шта се ту врпољиш? Сад сам, брате, све твоје и најдубље тајне дознао ; ниси ти забадава с Пашењком био онако отворен, кад си још био с њом у родбинским односима... Ја ти све ово сад из л^убави говорим... Ето тако је то: честит и осетљив човек исповеди све, а ирактичан човек с-луша и гута, док те целог не прогута. И тако је она устунила ту меницу овоме Чебарову, као да јој је исплатио, а он је Формално и тражио наплату, не бунећи се ништа. Кад сам за све то дознао, хтео сам мало струје и на њега пустити, да би му се савест прочистила, али како сам се у то време лепо сложио с Пашењком, то сам и наредио, тако рећи на самоме извору, да се с тим послом прекине за свагда, јамчећи, да ћеш платити. Ја сам, брате, за тебе јамчио, чујеш ли? Позвали смо Чебарова, ћуганули му десет рубал»а, а мепицу узели, и ево част ми је поднети вам је, — сад вам се и на реч верује, — ево, узмите је, ја сам је и нацепио, као гато је ред. Разумихип положи на сто меницу; Раскољњиков је иогледа, и, не рекавгпи ни речи, обрну се зиду. То је чак и Разумихина мало увредило. — Видим, брате, рече он после кратког времена, —• да сам опет од себе начинио лудака. Мислио сам да те разгалим и ћеретањем развеселим, а овамо сам те, како изгледа, само озлоједио. — То ја тебе нисам познао у бунилу? упита Раскољњиков, пошто је такође поћутао за тренутак, не окрећући главе. — Мене, па сте чак и беснили том приликом, нарочито кад сам једном доводио Замјетова. — Замјетова?... Пословођу?... Зашто?... Раскољњиков се брзо окрену и унре поглед у Разумихина.