Policijski glasnik

БРОЈ 40

појшцијсКи гласник

309

Тужени оста при својој ранијој речи, наводећи како не стоји у истини да му је дао обвезу одмах, но га је зато салетао кад год у варош сиђе, па му се веК било досадило, и онако лакомислено, напише му признаницу, коју сада пориче, јер према закону не вреди, пошто му поступак нису одобрили стараоци. Судски разлози: И тужилац признаје, да му је обавеза, по којој наплату од туженог тражи, издата у малољетству овога, а о томе и тужени подноси доказе, наводећи, да тај дуг учињену малољетству, неће да плати, јер је учињен без одобрења, његових законих заступника, старалаца. Даље тужени утврђнје и то поднетим званичним новинама, да јеодрекао све своје дугове учињене за време малољетства, дакле, извршен је законски захтев из § 916 и 919 грађ. закона, тј. постављено је све у »стање пређашње«, што значи да обавеза за задужење нема никакве законске важности, према чему губи и силу за тражење наплате по истој, јер тужени Миливоје као малолетан није имао права, без одобрења својих старатеља ни издавати је. Зато суд као надлежан § 6. и 13. грађ. поступка Пресуђује: Да се туишлац од свога тражења као неумесног одбије и да плати туженом на име трошка и дангубе пет динара. Пресуда саопштена одмах јавно у суду. Од суда општ. слатинске '26 маја 1899 год. Бр Слатина. Писар. Судија. КВ. Заведи белешку и иресуђење у иротокол суђења. Задатка. Општински писари! Је ли ова иресуда правилна и на закону основана?

Одговор на задатак у 38 броју На задатак постављен у 38. броју »Полиц. Гласника« правилни су одговори само ови: 1. Симеон Д. Филимоновић, писар општ. градачке 2. Пантелија Мандић, писар општ. владимирачке 3. Ђорђе М. Ђорђевић, писар општ. пударачке 4. Обрад Бранковић, рачуновођа општ. крепољинске 5. Живојин Ј. Шобић, писар општ. липолишке 6. Миладин А. Пандуровић, писар општ. ноћајске 7. Јаков Л. Јаковљевић, писар општ. б. поточке 8. Радомир Ј. Павловић, писар општ. крчмарске 9. Миливоје Дробњак, писар општ. каменичке, и 10. Милета Митровић, писар општ. лесковачке. Они су одговорили правилно с ових разлога: Казан, који је дат под закуп, носи вредност 180 динара. За повраћај његов надлежан је суд општински по § 6. грађ. суд. поступка. Закуи истог казана носи заједничку радњу за повраћај истога и исплату закупне цене, која износи суму од 60 динара, на коју је такође надлежан општ. суд. Главна ствар је повраћај покретне ствари дане под закуп, а сноредна закупна цена. И онда, који је суд надлежан за главну ствар, надлежан је и за споредну, по јасним одредбама § 39. грађ. суд. пост. Тим више, што ни сам гужени на рочишту није одрицао надлежност општ. суда (а и да је одрицао неби му ништа вредило). Остали одговорили оу неправилни. У овој прилици било их је много, који су неправилно овај задатак оценили.

крвна освета ИЗ УСПОМЕНА ЈЕДИЕ ГОСПОЋЕ *) Било је то нешто мало пре Мађарске Буне. Било ми је 16 година, а била сам у гостима у Панчеву код своје сестре, супруге Илије Коларца. 'Гу је било тада у збегу доста виђе-

*) Смрт Радисава Петровића, бечког глумца, описана је поодавно у једном срнском књижевном лнсту, али са свим нетачно. — Како је та ствар текла, испричала нам је много-уважена добротворка, госиођа Драгиња, супруга пок. Станојла Иетровића, држав. саветника, који је тада био начелник окр. крагујевачког, и с тога смо јој веома захвални. Верност овде изнесеног причања може се наћи у актима крагујевачкога окружнога суда за 1 853. или 1 854. годииу.

них Срба, који су пребегли због турских зулума. Ти су се људи одушевљавали свачим што се звало српско, па се може замислити, како је на њих утицала вест, да ће тога вечера дилетанска дружина представљати један комад из српског живота. Међу првим позоришпим носетиоцима били су Станко Папуџија, Спахија Јовановић, Алваџија, Куждра, Илија Коларац — све Срби богаташи. Комад се свршио уз највеће одушевљење присутних Срба. У том се диже поново завеса; позорница је представљала шуму, и на њу ступи неки са свим млад, повисок, нлав човек у српском сељачком оделу, метну прст у уво и запева заносним гласом : (( Ој за гором, за зеленом Нешто јасно подвикује..." Такав глас у лицу српског сељака, па још та чисто шумадијска песма одушеви све Србе, те је тај младић морао због бурног пљескања три пут да понови ту исту песму. Тек смо после сазнали, да је то Радисав Петровић, родом из Голочела у Гружи. Њега је довео у Панчево у школу стриц. У њиховој је породици постојала крвна освета с једном породицом из истог села, и с тога је Радисављев стриц, свињарски трговац, морао бежати из села, те је собом повео на чување и школовање и Радисава. # * * Од тада је прошло неколико година, и ја сам се удала. А после 6—7 година од тога у Панчеву била сам у Крагујевцу, где ми је муж био окружни начелник. Једног се дана чује у Крагујевцу, да је дошао Радисав Петровић, чувени бечки глумац, а Гружанин. Чуло се, да му се по свршеном школовању највише допао глумачки живот, и да је се одао томе пољу, где је постигао најлепше успехе. Њега је и у Бечу вукло срце да види своје родно место и родбину, те је с тога био дошао у Крагујевац сестрама. Из Крагујевца је отишао у Голочело. *) Разуме се по свом се селу чуло , да је он дошао, па то дочује и потомак оне породице, с којом је била Радисављева у крвној освети. Обилазећи имање, дође Радисав на једну ливаду, где осветник улучи прилику, те познавши га, испали на Радисава пушку, и овај остане на месту мртав. Радисава су сутра пренели у Крагујевац и ту је сахрањен. Свакоме је морала потећи суза из ока, ко год је чуо сутра дан Радисављеве сестре, кад су ишле на Лепеницу да иеру крваво братово одело, и како су тужно нарицале: »Јаој, брате, каква те несрећа доведе да видиш нас и овоје родно место, и да за то главу своју изгубиш!® Тако сврши Радисав Петровић, онај исти, што је онако дивно певао у Панчеву. * * * Начелство је тада било у »Конаку код дуда,« па разуме се и наш стан. Сутра дан по убиству Радисавл»евом била сам иред вратима конака, а муж ми у канцеларији. У том дође један сељак, крупан, стар око 40 година. »Помози Бог, госпођо!« «Бог ти помогао, брате. Из ког си села?" „Ја из Голочела. А је л' ту начелник ? <с „Није. А шта ће ти? к »Убио сам човека и хоћу да му се предам." Сама се себи чудим, како се нисам тада уплашила, већ му онако хладно рекла: »Прођи ту поред палисата; тамо ћеш наћи Гају пандура, па ће те он одвести начелнику." Кад ми је дошао муж на ручак, испричао ми је, како му је Гаја довео тога сељака, и како је овај одмах скинуо с рамена дугу пушку, а иза паса извадио малу, положио их на сто и рекао : »Ево, господине, ја се предајем. Убио сам Радисава Петровића.® »А за што?« »Крвна је освета међу нама.« Убица, је, разуме се, одмах окован; а за тим стављен под суд и пресудом свих земаљских судова осуђен на смрт.

*) То је село било чувено и с тога, што је још Милош Велики расељавао извесне породице, које су биле међу собом у крвној освети.