Policijski glasnik

ч а* БРОЈ 44 ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК 343

жаљивог осмејка и неколико примедаба о грубости и безобзирности светине, која истиеа тражи за себе све могуће слободе, али не поштује ни кућевно право, ни личну слободу својих ближњих. Ја одмах послах моје пратиоце натраг кући у највећој тишини и убрзо докучих узроке туншим уивицима и лупи који су се пре чули. Иа неиојаман начин, извесно приликом изношења .мртваца, када су врата на кући била отворена, беше се увукло нечије псето и затим отишло у нодрум, где је била комора за храну. Оно је тамо остало непримећено и затворено и најзад бедно скапало од глади. Природно, пред свој свршетак оно је урликако и ови гласови врло лагано допираху на улицу и ноћу се јасно чујаху. Друго, ветар је отварао и затварао врата, која су на првом спрату у ходнику остала отворена, и један везакачен прозор такође ветар покретао, што је све изгледало као да се шета тобож грешна маркиза. Господин гроФ одмах ми именова сопственика куће, и изјави да је он само држи поД кирију, а да ће сад стан напустити. Цео намештај, понајвише скупоцене комаде из старих времена хтео је он да распрода, а потом са свим да отпутује у Тириншку, где је се измирио са својим рођацима, од којих је се толико година туђио. Један кратак поглед у споредну собу и у спаваћу собу гроФову, утиснуо је у моје сећање једну незаборављену слику.'На једном неполитираном столу, стајаше једно црно, лепо урамљено и украшено сандуче, у коме беше десна човечија рука, на чијем четвртом прсту сијаху се више скупоцених прстенова. Стара пергаментска трака, бела, готово распаднута марама, са мрљама крви,од пре толико деценија, неколико предмета за украс и још неке друге реликвије из прошлих времена — сачин.аваху миран живот, који би врло погодно могао послужити за кичицу каквога сликара, коме би био задатак да компонује такав живот за с1еп Тго1"2ДО1пке1 каквог легитимисте. Један орман, дуварски сат, један иисаћи сто снабдевен разноврсним Фијокама, један велики доглед на ногарима неколико столица, сачињаваху даљи унутрашњи украси. Рука беше оца маркизиног а крв Луја XVI. Ја напустих одиста чудновато место и бејах радостан што никаква слика о овом доживл>ају није ме у сну узнемиривала. Борављење гроФа, који беше посгао потпуно неприступачан, није било дуго. кад путови беху оиет удешени за товарни саобраћај, он посла преко шпедитера свој кућевни намештај и изненада напусти омрзнути Беч, са својом ћутљивом домаћицом. Ма да је од 1866. протекао дуг низ година, изгледа да се нису још извесни људи опаметиди и као да још верују у приче о духовима и страшилима. Али и они који се таквим празноверицама смеју, нису увек без њих и гледају да сакрију своје предрасуде тиме, што их пред светом исмевају. С немачког Љ. ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВОЕ^ОГА с руског Јефта Угричић 29 VI. Али тек што она изађе, он устаде , зашипи врата, раздреши свежањ са оделом, који је мало пре донео Разумихин и наново га завезао, и стаде се облачити. Чудновато : изгледало је, као да се на једанпут потпуно умирио; није било ни оног сулудастог бунцања, као мало пре, оног ужасног страха као у све последње време. То је био први тренутак некаквог чудноватог, изненадног мира. Кретања су му била тачна и одређена, у њима се огледала одлучна намера. »Још данас, још данас!...® шапутао је са собом. Он је, до душе, осећао, да је још слаб, али веома велико душевно напрезање, које се стишало и дошло до непомичне идеје, давало му је снаге и самопоуздања; надао се, у осталом, да неће пасти на улици. Кад се са свим обукао све у ново, погледа на новац, који је лежао на столу, промисли се и метну га у џеп. Било је свега двадесет и пет рубаља. Покупио је такође и све бакарне петаке, остатак од десет рубаља, што их је Разумихин потрошио за одело. Затим полако скиде резу, изиђе из собе, спусти се низ степенице и завири у широм отворену куину: Настасија је стајала њему ле^има окренута и нагнувши се ра-

спиривала газдаричин самовар. Она ништа није чула. Та ко би и могао помислити, да ће он изаћи? После једног минута већ је био на улици. Било је осам сахати, сунце је залазило. Запара је била као и пређе ; али је он жедно гутаб^тај смрдљиви, прашињави, окужени ваздух. У глави му се стаде по мало вртети; нека дивља енергија се заблиста на једанпут у његовим успламтелим очима и на његовом измршавелом бледо-жутом лицу. Он није знао, а није ни мислио о томе, куда да иде; знао је само : „да свему томе треба учинити крај још данас, од једанпут, и то одмах; да се кући иначе неће вратити, јер неће тако да живи. к А како да учини крај ? И чиме да учини крај ? 0 томе он није имао ни појма, па ни да мисли није хтео. Он је одбијао мисао од себе: мисао га је растрзавала. Само је осећао и знао, да је потребно да се све промени, овако или онако, „ма како било«, понављао је са очајним, постојаним самопоуздањем и одлучношћу. По старој навици, он се обичним путем својих некадашњих шетња упути право Сенарскоме Тргу. У близини овога стајао је на калдрми прец малим дућаном млад, црномањаст верглаш и окретао некакву веома осетљиву романсу. Он је пратио једну петнаестогодишњу девојчицу, која је стајала пред њим на тротоару и одевена била као госпођица каква, у кринолину, у огртачићу, с рукавицама и у сламњем шеширу са огњеним пером ; све је то било старо и изношено. Уличним,као разбијеним, али доста пријатним и јаким гласом певала је она своју романсу, очекујући две копејке из дућана. Раскољњиков застаде поред двојице, тројице слушатеља, послуша мало, извади петак и ћушпу га девојци у руку. Ова на једанпут прекиде певање на најосетљивијој и највишој ноти, као да пресече, оштро викну ( верглашу: »доста!" и обоје одоше даље до најближег дућана. — Волите ли ви улично певање? обрати се Раскољњиков једном пролазнику средњих година, који је стајао заједно с њим поред вергла као човек, који није имао никаква посла, него тако лутао по улицама. Овај га погледа зачуђено. — Ја волим, продужи Раскољњиков, али на такав начин, као да, у опште, и не говори о уличном певању, — волим кад се пева уз вергл хладног, мрачног и влажног јесењег вечера, и то свакојако влажног вечера, кад сви пролазници имају бледозелена и болешљива лица; или, још боље, кад влажан снег сасвим право пада, без ветра, знате ? а кроз њега се светле Фењери с гасом... — Не знам... Опростите... промрља господин, преплагнен и питањем и чудноватим изгледом Раскољњиковљевим, и пређе на другу страну улице. Раскољњиков се упути право и изађе баш на онај угао Сенарскога Трга где су трговали онај грађанин и жена његова, и који су се онда разговарали с Лизаветом; али сада их пије било. Упознавши место, он застаде, осврну се и обрати се младоме момку у црвеној кошуљи, који је зевао на уласку једне брашнарнице. — Ама овде, на углу, канда, тргује онај грађанин са ' својом женом, а? — Овде сваки тргује, одговори момак, мерећи Раскољњикова од главе до пете, — Како га зову? — Како су га крстили, тако га и зову. — Да ниси и ти нешто Зарајшчанин? Из које си губерније ? Момак изнова погледа Раскољњикова. — У нас, ваша светлост, нема губерније, него округ... Мој је брат увек путовао, а ја сам седео код куће, па зато и не знам... Ваша светлост ће ми, дакле, великодушно опростити... — Је ли оно тамо горе крчма? — То је гостионица, има и билијар; и принцесе се нађу... хај ! хај ! Раскољњиков пређе преко тржишта. Онамо, на углу, стајала је збивена гомила света, све самих мужика. Он зађе у саму средину, загледајући им у лица. Њега је негпто вукло, да се са свима гтроразговара. Али мужици нису обраћали на њега пажње, него су се све нешто свађали између себе, збивајући се у гомилице. (Наставиће се)-