Policijski glasnik

ВРОЈ 45 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС1П1К 34?

1., да ово дело није застарило. — § 396 последњи став крив. закона. 2., да је за суђење истога надлежан општ. суд. — § 4 полиц. уредбе. 3., да овде стоји дело крађе овса казнимо но чл. 1. у вези са чл. *5. залона о чувању пољских добара. 4., да је ово дело у времену када је учињено имао расправити сеоски кмет са два одборника по чл. 24 пом. закона. али кад то тада није учињено, то ће сада овај суд учинити, 5.-, да је тужени извршио крађу овса тужиочева стоје противу њега искази сведока и вештака, а и кмета, који су и иначе на своја звања заклети § 34 и 35 полиц. уредбе. 6., да се туженоме има одредити казна по чл. 5. закона о, чувању пољских добара, а поред тога има се осудити, да тужиоцу накнади штету по процени. — чл. 7. истог закона а вештацима дневнице, — чл. 11. истог закона. И са тпх разлога, а са погледом на закон о таксама, као и чл. 3. и 4. закона о чувању пољских добара, суд општ. Н. Пресуђује: Да се тужени Н. за ову своју кривицу казни са два динара у корист касе овога суда, да плати тужиоцу 10'50 дин. у име накнаде штете, по процени вештака, и да му плати на име трошка и дангубе пет динара, даље вештацима р сведоцима по један динар дангубе и два динара гаксе у таксеним маркама за ову пресуду. Пре суду саопштити. Пресуђено у суду општ. Н. 25 маја 1899 год. Бр. 272. 11исар. Председник суда. Кметови^ И на ову пресуду изјављена је жалба ирвостепеиом суду и исти је донео овакво своје решење: Г1о жалби туженог расмотрио сам акта и гхресуду па сам нашао : да пресуда није на закону основана, јер дело за које се оптужени тужи, није потрица, дакле није дело, које се суди по закону о чувању пољских имања, јер се по чл. 1, у вези са чл. 9. ист. закона, по овоме закону суде само потрице и штете учињене стоком туђом, а дело за које се тужени тужи спада у ред крађа, које се казне по казненом закону. Зато на основу чл. 26. закона о чувању пољских имања и § 20 и 20 и„ грађ. поступка ништим горњу пресуду и препоручујем суду да по овим примедбама поступи. Датум. Место. Судија. На питање ово ми одговарамо следеће: Слажемо се потпуно са примедбама нрвостепеног суда. да се ово дело пе може судити по закону о чувању пољских имања, јер овде није извршена потрица са стоком, за какве иступе опредељује казне закон о чуван.у пољских добара, који је прецизирао кривице учињене са стоком чл. 1. и 9. истог закона. Дакле начелник ср. није правилно схватио стање ствари, када је општ. суд упутио на овај закон. Даље неправилна је радња општ. суда у томе што се није тачно држао прописа чл. 5. закона о чувању пољских добара, где .се јасно одређује како и кад има да се по истом пропису законском креће. Када се неко по овом пропису хоће да казни, онда значи, да је казну заслужио потром и ту одмах долази радња чувара иољака, који о томе треба да извести општ. суд по чл. 15. и 16. закона о чувању пољских имања, чији исказ је за одређивање казне меродаван и потпуи доказ. Када би био тај случај, онда се суди са казном, а за накнаду штете иде парнипа по пропису § 19 истог закона и за оваку парницу за расматрање надлежан је првостепени суд. Што се тиче кривнчне одговорности, по нашем мишљењу надлежне су полициске власти. Казна се одређује по чл. 5. истог закона. Сада да кажемо и то, под који је пропис законски ово дело требало подвестн. По нашем мишљењу овде не стоји дело крађе, те да би се подвело под § 391. крив. закона, но стоји дело самовлашћа које се подводи под јасне прописе § 375. а. крив. закона, који у своме другом ставу јасно вели ово: »Овако ће се поступати и са оним, који би приватно какво добро на горњи начин заузео, као и са оним, који туђу ливаду прекоси, њиву преоре, жито са туђе њиве или ма какав плод обори, иокупи и т. подобно..."

Дакле овако је требало да се ово дело узме и онда неби било оваког сукоба. Најзад ми смо ради и очекујемо пресудну реч наших нравника, који су дужии да се старају о томе, да сваки рад иаших власти иде у склад закоаски.

РВАЧ и3 хербаријума Фр. Херитеса Узалуд тражих у ботаници старога Пресла, узалуд у Челаковском аналитичном цвеКу чешком, да бих одредио и дао научно име томе узорнохм цветку. Па и Примус Соботка не зна му латинског имена и бележи у својој симболици само: Биљку у околини рожиовској у моравској, звану рвач, девојке јако милују... А када се та биљка нађе у крчми, ту се одмах загури рвање. Мој примерак није баш из Ролшова, већ из суседна места; процватио је у сенастом Бескиду. У путу, на који се кренусмо пре иеколико година с двојицом пријатеља, сада познатим књижевницима, да заједнички походимо свети Кривањ (с одушевљењем у срцу, торбом на леђима и са неколико запрљаних банака у џепу), изненадисмо и стнновништво Макова узвишеном ирисутношћу својом. Не лажем када тврдим, да смо збиља учинили необичну сензацију. И пријатељ II. сатирично примети тада, да ти добри људи имају зар неки иредосеКај о нашој будућој слави. Могао бих овде навести неке особите ириМере свечаног расположења, које се на мах некако разлило по свему селу, искупивши се у најјаче таласе под кровом крчме Чивутина Мојсија. Поменућу само истеривање кокошију, прасади и јаради из сале, у којој се гости дочекују; свечано пресвлачење малих каљаваца, које затекосмо у адамској наготи ; могао бих покушати, да се бар са неколико речи похвално изразим о овчевини, зготовљеној нама у часг по најбољим предпнсима куварске вештине, коју нам на сто својеручно изнесе поштована госпођа Ревека не баш по јевропским правилима гарсонским а можда баш и са свим противно нашим претераним захтевима о чистоти, ама која је опет била сервирана обиљ>ем пријатних осмејака гојазне Чивутке — ма се бојим, да се пријатељ Н., када ушчита ове просте редове, и сувише не узбуди и самим иотсећањем на ону деликатну овчевину. У село смо стигли пред вече. Сунце још озараваше врхове гора огњеним зрацима својим. Беше врло непријатно напустити посматрање те дивотне слике, па ићи у прљаву крчму, али умор, коме подлегасмо, довољно нас за то оправдава. ,Од прилике на један час после тога седели смо за столом застртим трпежњаком, који је негда, у далекој прошлости, био бео, а сада је у неколико личио на шарени персијски ћилим. Светлијаху се на њему елегантно испреплетане арабеске, на којима со јасно расиознаваше видни траг људских руку, свакојака изгледа и величине: од судланице оног малишана у кошуљици, што ме једнако вуче за крај од капута, па све до дебелих прсгију дражесне Венере у лицу крчмарице, која нас послуживаше. А слични орнаменти спјаху се и на пуним грудима ове даме, те повишаваху заносии чар њезин. Нећу иотанко онисивати све пригоде наше онога вечера. По што однесоше беспрекорну овчевину, ми припалисмо цигарете, а у недостатку пива, обре се пред сваким од нас по чашица клековаче. У то доба госпођа Ревека, која дослен тумараше тамоамо, одлазаше у кујну и отуда се враћаше, децу навикиваше и на разне се начине занимаше — заседе стално на узвишеном месту иза келнераја, по коме беху поређане боце, чаше и пехари, а иза леђа њезииих помаљаше Се великански суд, који по свој крчми шираше примамљиви ракијски мирис. Дебели прсти њезиии, са још не'обрисаним, са : свим уочљивим траговима наше овчевине, латигие се креде и од тога часа изгледаше, да се сва душевна снособност њена усредсредила на црној табли, ишараиој тајанственим, сваком непосвећеном непојамним хијероглиФима. Господии крчмар послуживаше сада сам поштоване госте, посвећујући нама странима видну, хвале достојну пажњу.