Policijski glasnik

358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

Обојица заћуташе. После изненадног, нервозног излива смеха, Раскољњиков поста на једанпут замишљен и туробан. Он се налакти на сто и наслони главу на руку. Изгледало је, као да је потпуно заборавио на Замјетова. Ђутање је трајало доста дуго. — А што не пијете чај ? Охладиће се, рече Замјетов. — А? Шта? Чај ?... Имате право... Раскољњиков гутну из чаше, метну у уста залогај хлеба и на једанпут, погледавши Замјетова, изгледало је као да се свега сетио и као кад би се стресао: лице му у том тренутку доби првобитни подругљиви израз. Он је и даље пио чај. — Неваљалство се данас веома намножило, рече Замјетов. — Ето, ту скоро сам читао у Московским Иовинамп, да су у Москви ухватили читаву чету варалица, што су правили лажан новац. Било је читаво друштво. Правили су банке. — 0, то је било већ одавно ! Још пре месец дана читао сам о томе, одговори мирно Раскољњиков. — Дакле то су по вашем мишљењу варалице, лопови! додаде он, насмехнувши се. — Па како да нису лопови? — То ? То су деца, луде, а не лопови! Педесет ее људи здружило за тај посао! Зар је то могуће? За то их је и троје много, па и то само онда, кад би један у другоме имали више поверења него у себи самоме! А овако, треба само један у пијанству да се избрбља, па је све било и прошло! Лудаци ! Узимају непоуздане л^уде, да им размењују банке по банкарницама: зар се такав посао поверава првоме кога сретнеш? Али узмимо, да им је и тако пошло за руком, узмимо, да је сваки себи гако по милнјун намењао, па, а после? Цео живот? Сваки од њих зависи од другога кроз цео свој живот! Боље је обесити се! А они нису умели ни разменити: почео у банкарници мењати, добио иет хиљада и руке му задрхтале. Четири је избројао, а пету узео не бројећи, на веру, само да је у џепу, те да стругне што пре. Разуме се, да је пробудио сумњу. И због једне будале све се покварило! Па зар је то тако могуће? (Наставиће се).

БЕРЛИНОКЕ ПРОПАЛИЦЕ, ЛОПОВИ И ВАРАЛИЦЕ (наставак) Колико је велика дрскост злочинаца, прича врло наивно »Матроз Алберт" на неколико места у својој књизи. Тако је он једном ушао с једним својим другом у неку галантеријску трговину у Фридриховој улици, и ту мирно нанунио три сандука најфиније робе. Пошто то нису могли да изнесу неопажени, они онда причекају освитак зоре, отворе ролетне на дућану и упале гасне лампе; и док се један направио слуга и чистио дућан, брисао прозоре, дотле је онај други отишао по кола. Кад су кола дошла, вредни слуга поможе да се ствари утоваре у кола, а онај други седа у кола и одлази са стварима, но ускоро нестаје из дућана и »вреднога слуге". Може се већ замислити, како се упренастио газда од дућана и сав његов персонал, кад су изјутра нашли отворен дућан и лепо очишћен и уређен. То су њихово запрепашћење задовољно гледала оба лопова, који су се комотно шетали с друге стране улице, пушећи весело своје „хаване" ! Њихову дрскост илуструје и овај пример. Пре две године иселили су се из једне берлинске виле сви укућани, јер су преко лета имали намеру да проведу време у бањи; отишли су били са свом својом послугом, и нико не оста у вили, да је чува. То је било добро дошло многим берлинским пропалицама; они су се настанили тамо, па су чак довели и неке женске, да се комотно проводе но вили; у вили су остали две недеље, живећи раскошно и сјајно, и за тим су по сред бела дана колима изнели сав намештај из виле! Ако је злочинцима у изгледу каква велика добит, они се од тог циља не одвајају никако, па ма какве биле препоне. Недељама, па и месецима се муче, не би ли доспели циљу: пењу се на суседне куће и покушавају да уђу кроз оџаке и камине; увлаче се у куће, особито кад има каква светковина, и тамо остају по два дана и две ноћи посматрајући околину, и тражећи место где је новац. Ако пак намиришу новац, они употребљавају сва могућа средства да дођу до њега, па чак

разбијају и зидове и патосе, као што ћемо из доњег примера видети. За те су ствари најопаснији лопови, који долазе из Енглеске. Ево какав се случај десио са Јужносаксонском Банком у Хановеру : Банкина се канцеларија налази у партеру једне куће, на чијем је првом спрату хотел. У тај хотел дође 28. септембра прошле године један трговац, и рече да му је име Грант, и да је из Антверпена. Узео је био две собе на првом спрату, седео неколико дана и отишао. 20. децембра поручи он телеграФиским путем из Келна да му се задрже те исте собе, и 22. истог месеца приспе он у хотел са великим пртљагом. Хотелијеру је рекао, да очекује за који дан свога оца и своју сестру. Но то чекање би дуго званом Гранту, те он 26. децембра у 2 сата по поноћи остави хотел и у њему своје ствари, рекавши персоналу, да мора још ноћним возом да отпутује за Келн, па ће се одатле вратити заједно с породицом. — Грант се више није дао никада видети, а томе је било основаиога .узрока! 26. децембра изјутра нриметише слуге у хотелу, да је господин Грант провалио патос у једној својој соби,и да је с помоћу својих степеница од ужета направио једну ноћну посету Јужносаксонској Банци. Јавише случај полицији, и она утврди, да је Банци нестала грдна свота новаца, и да је крађу извршило оно исто лице, које је становало у хотелу под именом трговца Гранта, али никаквог другог успеха није могла постићи.

Велики део "преступа у Берлину јесу крађе, и то крађе најразноврсније, што их само може бити. У први ред спадају тако зване »КПп^епГаћНеп«, а шга значи овај израз, видеће ће се из доњега описа. Лопов улази у ма какву кућу, али не баш тако живо насељену, и у њеном ходнику неколико пута звони. Ако се нико не јави, и ако се не чује никакав подозрив шушањ, онда се он осврне на све стране, и с помоћу удешеног калауза брава се одмах отвори. Да би био сигуран, да га ко не изненади, лопов спушта риглу изнутра на врата, или се одмах постара да отвори други излаз, кога обично има у великим берлинским кућама, а употребљава се за млађе. У највећој брзини диже лопов све што му дође под руку, и нестаје га одмах по том. Такве крађе обично предузимљу две особе с подељеним улогама; и то једна особа остаје у ходнику или на степеницама, и ту причекује домаКина, ако се овај случајно врати баш за време крађе, па га задржава и запиткује за разне ситнице, пошто је већ претходно дао знак своме другу, да се чисти. Овакве крађе предузимају ти »КПп§е1сПеће к за време бањске сезоне, и онда су готово увек и пленови најбогатији. Како се лопови тада осећају комотни, може се видети и из тога, што тада вигае дана праве посете у једном и истом стану; често и са својим друговима држе светковине у туђим становима, а преко ноћ се уморно испруће по креветима оних, који то и не сањају, тражећи опорављења по бањама и планинама. Највећа је класа берлинских лопова кесарошка ; њих Берлин броји на хиљаде. Свуда их може човек наћи, јер међу њима има особа најразноврснијих сталежа; има елегантних особа са финим манирима, па све до обичиих кесароша, који хватају своје жртве по пијацама, на јавним местима, и на таквим местима, где им неће конкурисати њихов елегантни колега. Они се најрадије баве на оним местима, где има странаца, као на железничким станицама, у музејима, по галеријама, у позориштима, по концертима, у циркусу и по тркама, али често и у рајхстагу, па најпосле и у црквама. Ако је кесарош узео жртву на око, и то такву, од које се нада великој добити, он се труди, да на сваки начин приђе што ближе тој особи, те јој случајно врло предострожно опипа џепове, не би ли напипао џеп, у коме се налази новац или друге ствари од вредности, као сат, нотес с банкнотама итд.; уз то се на тај начин лопов обавести, који је начин најзгоднији, да дође до те ствари. Ако је тако лопову могућно да извади ствар из спољашњих џепова, онда он испружи кажипрст и средњи прст десне руке, а друге чврсто притисне уз длан, завлачи та два прста у џеп, и њима ствар бива извучена; ако је нак џеп скривен или је у унутрашњости капута, онда имају посла кратке, и споља оштре маказице; њима се прави отвор на спољашности капута или хаљиие, и џеп гш-