Policijski glasnik

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

375

ствена, лепо прими девојку, и затим се закључају у једну тајну собу. И врачање поче. Није било скупо: четири рубље и неколико метара чоје. Одушеви,ена девојка по наредби, донесе сутра још и један златник, чашу и каве. Врачање се настави и Циганка јој рече: »Узмите овај златник, ову чашу, и са љима будите пре поноћи на пољани до волковскога гробља. Када буде откуцала поноћ, баците та оба предмета. То ће да осигура испуњење мојих прорицања". Девојка се плаши, дрхће, и добродушна циганка реши се да учини са њом изузетак, и да она сама испуни тај задатак. Чаша и златник осташе код ње. После тога треба бацити пуну мараму сребрних рубаља, на истоме месту, и у исто доба. И то бива. На идућем врачању, циганка уплашено и тужно погледа на своју жртву и стане узвикивати: »Несрећнице! Ви сте иропали! Умрећете још ноћас!® Лаковерна девојка паде у очајање. Али циганка вади неку Фигуру од воска, која представља лешину, дуне, чини неке тајанствене покрете, и спасава своју клијенткињу. Идућу ноћ треба да проведе у хаљини на којој ће бити зашивено неколико златника, и сутра треба да донесе циганки ту хаљину, заједно са златницима, један лоз чију нумеру не треба да зна, и да циганка све то уништи... ћутање је неопходно потребно, јер је иначе пропала. Девојка почиње слободније дисати, облију је сузе благодарности према оној која јој живот спаоава, скида свој брош са дијамантима и даје спаситељци. После тога, још једна врачарија са кесом са 300 рубаља, која се враћа празна. Комедија се свршава трагично: девојка која је читав месец дана била везана и залуђивана, добија живчане наступе, урличе, напада на служавку, гребе ноктима зид, види мртваце, разговара са њима... Родитељи позову лекаре, и они открију целу историју". Крвна освета у Америци. — У месту Манчестер, у северо-америчкој савезној држави Кентуки, већ неколико месеци дешава се низ убистава између неколико тамошњих породица. Полиција је била намерна да томе злу стане на пут, и затвори старешину породице Бакер. Али многобројне породице Бакер, Вајт, ГриФин и Филпост, које су господари у Манчестру, побуне се због тога што им се одузима задовољство да се убијају, наоружају се карабинима, и ударе на полицију и суд. Између органа власти и нападача отворила се читава битка, и власти су најзад морале побећи из Маичестра. Гувернер Кентули послао је три чете пешадије.

САТИРА

Серж-Бабенова парница ЈЕДНА ЛИТЕРАРНА ДРАМА ИЗ ГОДИНЕ 1899 — АИгеЛ Сари» Да у кратко прегледамо околности, које су данас песника Бабена довеле на оптуженичку клупу Сенског иоротног суда! Прошле године нађен је у својој постељи убијен неки Дираи, који је на једном од првих париских листова заузимао место критичара. То ужасно убиство открио је први његов вратар, кад му је — као и свако јутро — донео шољу чоколаде. Истог дана пријави се полицији кварта Нотрдам-де-Лорет господин Серж-Бабен и изјави, да је он извршилац тог грозног дела. Он показа полицијском комесару мач, којим се послужио и који је још сасвим био обојен крвљу несрећне жртве. Више није ништа ни требало, па да га истражна власт стрпа у затвор. Али једино, што је Бабен могао тада да каже, биле су речи: »Ја се осветих®. * Саслушање: Судија: „Бабене, Вама је двадесет осам година. Ви сте од добре породице, али сте увек били сањалица, несавладљив и карактера, којим је било тешко владати. У својој десетој години почели сте нисати песме. Суд је неколико тих песама набавио ; ја признајем, да су оне лепо састављене и да су лен прилог песништву. Ви сте их читали својим школским друговима, али Ви не хтедосте поднети ни најлакшу критику. У пе-

том разреду истукли сте једног ђака, што Вам је шалећи се напоменуо, да у једном александринцу имате једну стопу више. Ви сте му, као пгго се то у обичном животу каже, хтели очи ископлти. Од тога доба ти знаци Вашег жестоког карактера само су се умножавали. Све, што се зове критика, улева Вам страшну одвратност, која се протеже чак и на оне људе од пера, који су се рапије тим послом бавили. Колико су Вас пута чули људи кад велите: Боало је најгора лопужа! Ваши школски другови и учитељи нису могли ни замислити, до кога ће степена порасги Ваше гнушање против литерарне критике. (Комешање међу слушаоцима). Оатужени: „Поједини од тих навода претерани су". Судија: »Не прекидајте ме. ■—■ У седамнаестој години положили сте државни испит и добили за чиновника у министарству народне привреде. Па и тамо морали сте да се прославите својом напраситошћу. Више пута затицали су Вас, како, читајући новине, бесно псујете, и једнога дана бацили сте у љутини у ватру један број „Кеуие с1ев с1еих МопДев", који чак није ни био Ваша својина (опет жагор међу слушаоцима). Напослетку казали сте својим колегама, да се гнушате бирократског иозива — то су ваше рођене речи — и поднели сте оставку. Отада видели су Вас где јурите од уредништва до уредништва и нудите своје песме, али отуда су Вас одбијали. —• Не прекидајте ме, ја то не нагађам већ констатујем. — Лањске године нудили сте свима париским издавачима једну књигу песама под насловом: »РЊгев зиргегаез«, и Ви се нисте устручавали и да употребите претњу, да би изнудили штампање тих стихова. Оатужени: »0! к Судиј а: »Не поричите, сведоци су ту ствар доказали. Ви сте с револвером у руци упали у собу господина Лемера и претили сте му, да ћете га убити, ако кроз четврт сахата не потпише уговор о издавању књиге. Господии Лемер Вам је одговорио, да кућа нема обичаја да свршава послове с оружјем у руци; за тим сте Ви таман хтели да револвер окинете, а у собу је упао један човек из те куће и у томе Вас спречио. Даље! Ви напослетку нађосте издавача, и »РЉгез зиргбтез« угледа света. Шест месеци је прошло и ни један часопис, ни један критичар не прозбори ни речи о томе. Оатужеии: »Наравно«. Судија: п Напослетку, кад сте једног дана отворили једне новине, прочитали сте у њима чланак, у коме се с пуно хвале говори о Вашем делу. Чланак је потписао један од наших најодличнијих критичара, господин Диран. Недељу дана по том он је јадник убијен, и убили сте га Ви!... (Жив метеж у нублици). Суд ће Вам сад по томе судити. Оатужени : »У моју одбрану потребно ми ]е да наведем само неколико речи. Диранов чланак почео је с реченицом: »Господин Бабен је песник од великог талента..." Ко је год имао саобраћаја с литерарним светом, внаће, да је израз »велики та.ленат" највећа увреда, којом се може увредити један књижевник. Да сам имао какав лист, у коме бих се могао бранити, ја бих одговорио ; али нисам имао везе ни с једним листом; моји другови су ми се због те критике с праиом подсмевали; називали су ме »песником од талента". Био сам изгубљен; и ја сам се осветио. Судија.: »Зашто нисте код Дирана покушали, да он то опозове ?" Оатужени: »Ја сам ишао к њему; говорио сам му, да ја не могу отрпети такву увреду, молио сам га, преклињао, да напише други чланак, у коме да са свим просто констатује, др, сам ја један од највећих песничких геиија овог столећа; помислите : ја нисам чак траншо, да он каже, да сам ја највећи; у кратко, ја сам се задовољавао, да се он изрази на неки начин, који неће моје самољубље увредити и мој позив оштетити. Судија.: »Сутра дан сте купили мач у улици с1е 1а Отап^е Ва1;еНеге. 1С Оитужени: »Ја се ослањам на справедљивост иоротног суда". Саслушање сведока. Реч државиог гужиоца. Разни париски издавачи излазе нред судије и изјављују, да им је Бабен одиста неколико пута претио смрћу, ако неће да издаду његове »РЉгеа аиргбтеа«.