Policijski glasnik

18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

КРИМИНАЛИТЕТ И ОУГЕОТИЈА Један арилог од Др. Машке, кагеегама — а удитора. (свршетак) Упитан о својој кривици, тврди да не зн.а како је то било, на име не зна како је доспео иза ограде. Није био пијан, вели, али се апсолутно не може сетити шта је на стражи радио. Морало је на њега неповољно утицати месечина, која је тада била Тако јасна. По том се из посматрања за време од шест недеља истиче: 1.|П. Тужи се да је рђаво спавао, расположења је нешто мало смућеног, јер не зна гата се с њим збива и зашто је управо у болници и са свим одвојен, али иначе не показује никакве значајније симтоме. Моли за гастиру. 2.|П. ЗШиз Шет. 3.|П. Тужи се да га боли глава и да има тврду столицу, за то преписан лек. Али је по исказу болничаревом добро спавао. 4-15ЈП. Апсолутно никакве промене, понаша се мирно, једе с апетитом, не показујуКи велику глад. Сам помаже да му се соба уреди, прозори очисте итд., нонаша се у опште потнуно нормално. Када се опет једном потужио да је слабо спавао, није знао да да у опшге никаквог одговора на питање, па шта је онда радио кад није спавао. Али болничари јављају да је мирно лежао у своме кревету и, као гато они мисле, спавао. Време до данас провео је на исти начин. Тако се није нашао ниједан симптон, по коме би се могло закључити душевно растројство, само што је увек био миран и врло мало говорио. Пошто је он за време свога шестонедељног бављења овде остао потпуно једнак, па и за иреме иуног месеца не показиваше никакву промеиу свога стања, а у последње време пренет је у болесничку собу бр. 10., где је се опет потпуно нормално опходио са својом околином — то је иосматрање закључено и о његовом душевном стању дато следеКе: мњење. »За шест недеља, које је време иешак Пур у горњој болници посматран, није показао никаквих симптома, на основу којих би се могло закључити о растројству његовог душевног живота. Према анамнестичким датама као и према повратним, кратким душевним растројствима, која су сведоци иотврдили, даље према нервозним узбуђењима, која су наступала и дуже трајала после несрећних случајева, као и према епилепгичним наступима, који су код њега трајали две године — даје се заиста мислити, да су, потпомогнута још алкохолним пићем, могла наступити тгривремена растројства његове мбћи мишљења. Ајт се такви случајеви за време посматрања ниеу могли констатовати, гато се може објаснити оскудицом сваког телесног и душевног напора и мегаања, чега је, дабогме, живот у болници морао бити лигаен. Да ли је и у коме степену постојала таква буновност у доба кад је оптужени у очи I новембра ирогале године учинио кривицу повреде стражарске дужмости — не да се с лекарскога гледишта решити.® Ово мишљење изриче дакле суд, да су код Пура могле настунити пролазне поремећености моћи схватања, али оставља са свим отворено питање, да ли се заиста са мање или више вероватности може мислити на поремећеност свести оне критичне ноћи, нарочито због утицаја месечине. Биће да су лекари превидели, да судија од стручњака никад не захтева одређен суд —■ као што он и за суд стручњака као свога »помоћника® у смислу садањег законодавства ни у ком случају није везан и да по противречним и кадкад колебљивим мишљењима пресуђује — већ да је судији довољио кад га стручњак увери, да по сувременом стању науке велика или највећа вероватност говори за истинитост или неистинитост оправдавања оптуженог. Ии један судија не би могао у овом случају питање о кривицу потврдити, да су лекари своје мишљење у томе дали, да са лекарскога гледишта велика вероватност за то говори, да Пур дотичне, ноћи није био свесан напупггања своје дужности, а вероватност (не извесност) морала је свакојако бити на једној или другој страни. Горе наведено мшпљење није се изрекло за вероватност, већ само за могућност, те тако потпуно остављагае судији, да он сам о томе пресуди. Због тога су лекари позвати да даду прецизнији одговор иа управљена им питан>а, на што су оци следеће одговорили:

I. Научно је констатовано да постоји утицај месечине на хиперестетичне нерве. Докле овај утицај домаша, због оскудице нужног искуства, немогуће нам је дати наш суд, могуће је то, да месечина по кадкад неМа никаквог утицаја на лица, која су у погледу своје моћи мишљења односно нервног живота, у опигге узев подложна упливу иете (т.ј. месечине). II. Пешак Пур био је за време свога бављења у гарнизоној болници положајем своје собе изложен утицају месечине, али се за ово време ипак није показала у његовом понашању никаква ненормалност. III. Према анамнестичким датама, нарочито према постојећој епилепсију код Пура, не да се са сигурношћу мислити, да код њега наступају по кадкад пролазне помућености његове моћи мишљења. IV. Специјално пре повреде дужности у стражарској служби, коју је извршио пешак Пур у очи 1. новембрД прошле године, т. ј. пре оног момента, када је ухваћен да се ирепире с грађанима изван рејона стражарева, и ако неколико часова ире и у ненретераној мери попијени алкохол, као и буђење из сна нред последње развођење на стражу, повећало је утицај шкодљивих момената на душевни живот Пуров, тако, да се мора признати могућност, да је он критичне ноћи несвесно напустио стражарско место, и да су они симтоми у понашању Пуровом, које су паједини светоци иротумачили као пијанство, изазвани само иритацијом његовог нервног живота.® И тиме је постављена само »могућност" иомућења свести али питање о (научпој) вероватности једва је мало видније истакнуто. Али се истраживање морало прекинути, јер научно констатовани утицај месечине на људе ни у ком случају не опровргава изговор оптуженога. Медецинска наука, но изјави лекара, стоји овде иред једиом загонетком. С овим судија не би требао да буде задовољан п изгледа да би било потребно иоставити следећа питања: !. Може ли месечина упливисаТи на свест у људи? ■ 2. Може ли овај уплив ићи тако далеко, да наступи потпуна оскудица у душевноме опажању и савршен недостатак сећања на догађаје за време овога стања? 3. Да ли у таквим случајевима таква натолошка стања, као гато су констатована код оптуженог, имају нарочити, исти повољаи утицај ? 4. Мора ли са научног гледишта тврђење окрнвљеног, да подлежи угогаву месечине, односно да је он месечар, означити као неистинито, или који основи говоре за истинитост овога тврђења? 5. Постоји ли с обзиром на анамнезу, његово соматичко стање у понашању пре и после дела, с обзиром на време, доба и место, на искуству медецинске науке основана вероватноет за Пурову изјаву, да је се за време дела налазио у стању умне иоремећености, које се не би могло свести на пијанство, или који основи говоре с више вероватности против анамиезе? Ма се стручњак при овом постављању питања морао у неком погледу впдети стављен пред нужиост да одговори са „то не знам с< , ииак би се бар постигло ближе опредељење о неким појавама у понашању Пуровом, а тиме боље обавештаве судије о томе, шта леКару од оправдавања оптуженог изгледа вероватно. А тако је остао потпуно незадовољен наш интерес о питанзу: држи ли медецинска наука такав утицај месечинс, као што Пур тврди, за вероватан или и само могућан, или даје ли се овај случај довољно објаснпти н без утицаја месечине; чини ли дакле овај случај прилог ка нризиању да се казнима дела могу извршити у месечарству или не. Превео Жив. А. Л.

ОПШТИНОЕИ П00Л0БИ I Од једног општ. писара добили смо ову расправу, коју пуштамо у лисг без коментара, а у иДућем броју казаћемо наше мишљење у детаљима по свима овде изнетим питањима. По § -116 гр. пост. рок за пресуђење сиора грађанске природе не може бити краћи од 8. дана нити пак дужи од 60. дана. По § 117 истог закона рок овај почиње од дана када је предаја учињена а траје последњег дана до 4. сата после подне. Дан предаје не рачуна се у рок. —