Policijski glasnik

Б?ОЈ 6

П ој Ј ицијски гллсНик

суди и поништи пресуду првостепеног суда и ако не беше никакве измене као што се и из те нове пресуде Апелационог Суда види, и то на основу поновиог цењења »облигације®, на шта не беше овлашћења у нримедбама Касационог Суда. То беше крупнија погрешка Апелационог Суда, од оне за коју јој је примећено од Касационог Суда, јер се прва погрешка тицала само неисиуњења дужности из чл. 10-ог последње алинеје закона о таксама. Кад је сада. по жалби тужене стране, Касациони Суд разматрао ову нову пресуду Апелационог Суда, он је поништи нримедбама својим, уиућујући Апелациони Суд на прописе закона, који одређују услове за вредност облигације, а не прими разлоге једног свог судије, да ова пресуда треба да се поништи са тога разлога што је истом премашена моћ, коју је имао Апелациони Суд према ранијим примедбама Касационог Суда, те тај судија оста у одвојеном мишљењу. То беше друга погрешка Касационог Суда, јача од оне прве. Кад је Аиелациони Суд примио ове примедбе Касационог Суда, он, ослобођен истима од своје најтеже грешке, сада брањаше своју пресуду против-разлозима и у пленуму у Општој Седници Касационог Суда буде та пресуда законском већином гла,сова оглашена за »снажну«. 0 самој оцени разлога за поништај и против-разлога за одржање пресуде ове ми нећемо ништа рећи. Али зашто се Општа Седница, имајући пред собом разлога одвојеног мишљења судије свог одељења није користила правом давања нових примедаба и тим путем сузбила Анелациони Суд на кретање у границама које су јој одређене ирвим иримедбама, па и ове исправила у колико у њима нађе да је погрешно? То не знамо. Али тако се заврши суђење и тако поста та пресуда »извршна«. * * * Кад ова пресуда иоста изврпшом, тужилачка страна затражи да је полициска власт изврши, која и отпоче рад око извршења. Узе у попис имање тужене стране и продаде га. На јавној лицитацији купи га напослетку поверилац за чији се рачун и продавало; кунац не положи новац, јер се зато и продавало да се добивени новац њему да у име исплате његовог иримања, разуме се по одбитку онога, што исплати његове тражбе претходи. Док се је полициска власт бавила том расправом, шта треба купац да положи од куповне цене, а шта да задржи у исплату свог примања као поверилац, изби на површину несугласица између дужника и иовериоца о количини досуде том нресудом. Тада полициска власт нађе да ова пресуда има две мане: а) Да је у истој дан предаје тужбе означен са 3 године раније но што је у истини, те да је услед тога тужилачкој страни досуђено у толико више но што је тужбом и тражено, у колико износи интерес на то више урачунато трогодишње време; и б) Нејасност да ли се досуђени интерес, за време од тужбе до наплате, има рачунати само на ову циФру, к >ја је у облигацији као главни дуг означена, или и насумујош голику, која је иостала од неплаћеног интереса од дана издања облигације до дана тужбе, како је тражено. И тако ова пресуда, која дотле беше јасна и парничарима и судовима и извршиој власти, би оглашена за погрешну и нејасну и ако по томе нитнта није било урађено ни по проиису §-а 334-ог ни §-а 335-ог грађ. поступка. Могло би се овде запитати: Па и ако парничари нису тражили исправку и објагпњење, за што то не уради Касациогш Суд по званичној дужности својој приликом расматрања те пресуде по жалби тужене стране и ако она није то изречно тражила ?. На ово би одговорили: да Касациони Суд ништећи тада пресуду Апелацноног Суда са тога, што сматра исправу »облигацију« — нао једини доказ тужбе, за чевредеЛу, није ни требао да се уиушта у расправу за евентуалне случајеве, н. пр. за случај ако услед иротив-разлога Апелационог Суда, у Општој Седници, буду примедбе одбачене а против-разлози примљени, или ако се дозволи поновљење спора па услед тога буде поново суђење и т. д. Јер судови нримењују законе у сваком спорном случају ас! ћос. А начелне одлуке за евентуалне случајеве доноси Касациони Суд у општој седници својој само по пропису §-а 16-ог закона о устројству Касационог Суда. Ми се сећамо једне старе приче, како је некада негде неки владика приликом својих каноничних посета, свратио у је-

дно село које има1)аше лепу нову цркву са звоником. Па кад га дочекаше свештеник и месне старешине без звука звона, он их загшта: зашто иису звонили кад дочекују владику? На шта доби одговор: »има томе више узрока". Владика претрну, шта ли ће сад чути? И шта чу ? Први узрок беше, што још немају звона! Открави се владика и заустави ређање даљих узрока, речма: »Доста, доста, даљи ми узроци не требају". Зар не би и Касациони Суд, ништећи пресуду Апелационог Суда, и упућујући га да тужиоца одбије од целог тражења, погрешио кад би га упућивао како ће га одбијати и од појединих делова тражбе. Било би исто, што и код попе у горњој причи, који хтеде још неке узроке да ређа и после изјаве да немају звона. Ово важи за седницу Касационог Суда, која је пресуду поништила. Али шта да.речемо о Општој Седници која одбаци примедбе свог одељења и огласи ту пресуду Апелационог Суда за снажну? Ми држимо да је она требала да размотри ту пресуду и погрешку у њој исправи у смислу §-а 334-ог грађ. судског поступка, па ако јој је пресуда јасна, а против-разлози закону сходнији од разлога примедаба, онда да је за снажну прогласи. А у случају ако налази да је пресуда нејасна, онда да са сходним примедбама врати дело Апелационом Суду да своју пресуду објасни, те да се пре оснажења пресуде зна, шта се управо оснажило. Што се од овога двога ни једно није учинило, може бити узрок само то: Погрешка није примећена, а пресуда била јасна. Могу тадање судије из овог излагања изводити сада неколегијалност пишчеву као свог тада бившег колеге, који није ни учествовао у овој општој седници, као ни у седници у којој је расматрана прва — ранија — пресуда Аиелационог Суда. Ну на такав преког ми би одговорили: Анпсиз Р1а1о, 8ес1 та§■18 аппса уегИаз. * * * Кад полициска власт пронађе да у пресуди има и погрешке и нејасности, она заста са Довршењем извршења пресуде и на основу §-а 335-ог. а) грађ. ноступка обрати се суду за њену исиравку и тумачење. И тако пресуда ова пропесе се кроз сва поља правде, тражећи исиравку и објашњење, као литија која хоће да измоли од Бога кишу по пољима где је суша. Овај захтев извршне власти прво дође првостепеном суду, код кога је парница вођена. Ну.како се његова пресуда није ни извршивала, већ пресуда Апелационог Суда, то првостепени суд ношље захтев Апелационом Суду. Апелациони пошље га Касационом Суду, јер је ту пресуду расматрао Касациони Суд. Касациони упути га на решење свом одељењу у коме је пресуда Апелационог Суда била и раније на расматрању. То одељење упути га Оиштој Седници, јер је Општа Седиица пресуду оснажила. У Општој Седнпци Касационог Суда искрсне питање: Ко је надлежан за тражено објашњење и исправку? Би решено, разуме се, већином гласова, да је надлежан Апелациони Суд. Љему се и пошље овај предмет, и донесе решење, којим исправља погрешку пресуде о дану и години иредаје тужбе, која је, узгред буди речено, дошла отуда, што је дан предаје тужбе, замењен истпм даном и месецом али од пре три године, који се одређује у одвојеном мишљењу Апелационог Суда, као дан од када се има рачунати интерес, јер одвојено мишљење сматра да је по §-у 928. грађ. зак. застарео сав ранији интерес. Сем ове исправхе Апелациони Суд и протумачи своју пресуду тако: Да се у име целог интереса до дана тужбе плати само толнка сума колики је и главни дуг облигациони, а од тужбе опет само интерес на главни дуг, а не и на оно што досуђује у име ранијих интереса. И то све изврши једним решењем. По жалби тужитељке дође ово дело опет Касационом Суду где буде решење проглашено за снажно, а остане у мањини мишљење: Да Апелациони Суд, и ако је Општом Седницом Касационог Суда овлашћен за овај рад, опет није могао црпети разлоге изван Факта који се у актима находе, нарочито кад је лични састав те седнице сем једног судије сав измењен, но је морао нри решавању овог предмета имати на уму: шта је и како је тужбом тражено п је ли пресуда та ма од ког дела тражбе тужилачку страну одбила. II тако се заврши овај са својих силних погрешака знаменити ироцес, и нама не остаје ништа друго после овог изношења на јавност, ио да, по примеру проФесора Пушкиновог, узвикиемо: Суде,! Суде!. — Самл не весело као он.