Policijski glasnik

ВРОЈ Н

ПОЛИЦШС1Ш ГЛАСНИК

чуна о своме капиталу и сигурности. Зар онај, који има новац за давање и већ га даје, не мисли о наплати, и онда од куда тај приватни поверилац да не зна да даје новац земљоделцу а не трговцу. Ако га је овај обмануо , то је његова штета, јер незнање закона никог не извињава. Толико о дугу код приватних поверилаца и новчаних приватних завода. Што се тиче о дугу код јавних надлештава , у која сигурно улази управа Фондова и окружне штедионице као њени Филијали, коју је молилац замишљао када је о »Надлештву« као поверилац молио за објашњење, ствар је потиуно чиста и јасна и о томе чак му је било излишно и питати, како Ке се применити наплата за извршење. А зашто? Да на ово одговоримо. Ови јавни државни заводи дају зајмове само на основу закона и својпх правилника. Код рбих се задужује на непокретност са хипотеком на исту. Да ли се може замислити да ће управа Фондова, или који њен Филијал, дати новац без свију услова које вал.а испунити па да се до зајма дође. Трговац кад тражи зајам он ггодноси поред залоге и уверења о свом карактеру — занимању — подноси уверења о илаћању порезе, какве и колике. Где му је имање и какво, са зградама или без зграда, од каквог су ове материјала, где је и на коме месту имање које залаже, да ли у вароши или на селу и т. д. Кад све то прибави и поднесе онда се имање процењује, а он је дужан од истог дати тапију која служи као доказ о својини и тек по тој свршеиој процедури следује решење о зајму и његовом квантитету. Када земљоделац тражи зајам код ових завода, он је дужан поднети ситуациони план од свога имања које жели заложити, тапију од истог, уверење о плаћеној порези и његовој величини , обавезу да је хипотека на првоме месту и што је најглавније, да сем имања има још онолико земљишта на сваку вадружну мушку главу, колико му штити § 471. тач. 4. грађ. судског поступка. Откуда онда код овакових захтева и обавеза може бити и речи да се земљоделац молге задужити као трговац, када се зна процедура код ових завода за задужене трговце. То се не да ни замислити. Најновије допуне, а које су у главном и у ранијем законском пропису § 471. грађ. суд. поступка биле з.аступљене, јасно одређују када земљоделац и где може узети зајам и на ово благодејање које му закон штити. Тамо је јасно одређено, да у случају каквих елементарних неиогода, штете од пожара, иоплаве, туче и 'I'. д. може и то само из јавних завода, државних каса, тражити зајам, да би се могао опоравити и иодићи , но да би овај зајам добио, нужно је опет прибавити доказе о штети коју је претрпео, а ти докази морају бити познати државној власти која штету и процењује, пошто се о њој тга лицу места увери. Даље нужно је доказати да на имању нема терета, јер ова хипотека долази на прво место. Тек у случају неилаћања оваковог дуга државна каса наплаћује се из ове хииотекарне залоге без орзира на благодејање из §471. тач. 4. грађ. иоступка, но са обзиром на благодејање оно које је у другом степену и које се земљоделцу ни у ком случају не може одузети. То је наше објашњење на ово питање које је довољно исцрино, а за друге случајеке дали смо наше мишљење и упут о примени у више наших ранијих бројева, које упуте нека општ. писари проуче и по њима се управљају у далЈим случајевима. ИЗ МОЈЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Б. К. М. 3. Ђурђијђ. Недавно беше у околиии Ваљева од разбојника нападнута и опљачкана аманетна пошта и однесена знатна сума новаца у разним аманетима. Истрагом је било утврђено да су овај злочин извршили хајдуци: Ђурђијћ и Живко из Гајевца, услед чега је по целом округу наређено , да се обрати строга пажња иа путнике и странце и на њихове путне испраде. -к Био сам неким службеним иослом у селу Ушћу и задржао се тамо доцкан у вече, па не могав да се вратим дома, останем у сеоској механи да иреноћим.

Ушћанска механа је на друму, који води из Шапца за Београд, и баш на самој граници округа: ваљевског и подринског. Баш поред механе протиче река Вукодраж, гранична линија, а на овој подизана је велика камена ћуприја. Механа је онда била потпуно усамљена. Иоред ње била је још само једна зградица, у којој је обитавао неки мајстор који је ноткивао стоку и оправљао кола. Више ништа. Село је од друма далеко иола сата. Била је мрачна ноћ а ја сам седео у механи очекујући да се припреми нешто вечере. Механџија, добар и разговоран човечрћ, час је долазио у механу те ми правио друштво а час излазио у кујну те надгледао вечеру. За келнерајем дремао је један дечко — једина послуга у механи, а са средине механског плаФОна шкигила једна лампица. Око десет сати ба'ну у механу један непознат човек. Било му је око 32. године, лица плава, бркова брижљиво увијених а на врху распредених, обријан. На њему је било потпуно ново и фино одело немачкога кроја. На ногама које су биле мале, имао је укусно израђене штиФлетне, а на глави шубару од астрахана. 0 бедрима висила му је врло Фина црна торба у окову од никла. — Добро вече, викну улазећи у механу, а ја и механџија прихватисмо му Бога. — Који је овде механџија? пита непознати. — Ја, одговори механџија. — Има ли квартира и вечере ? —. Има. — Е баш добро, вели непознати, хукну као од умора, и седе поред нас, па онда продужи: — Ама знао сам ја колико је дуг сељачки пушкомет, па оггет се преварих. Кажу: »ето ту је <( а овамо спадох с ногу докле сам сгигао. — А одакле идеш, брате? упита га механџија. — Идем из Звездана, одгори овај. Куиовао сам ракију од Куркељића, па докле ми дођу рабаџије да потоварим есиап, ја рекох да дођем и до Ушћа да видим неби ли се и ту могло пазарити што, јер ми они рекоше да је Ушће само један пушкомет далеко... Ама је ли он сељак не веруј ти њему... — А за где ћете ракију? питао је механџија даље. — За Београд, одговори овај, а потом додаде: За моју радњу; ја сам магазаџија у Београду. — А треба ли вам још ракије? иитао је механџија даље. — Ако би нашао добар еспап и ио добру цену, узео бих још. Још ми није нестало пара, одговори непознати и удари руком по кожној торби а из ове зачу се ситан звек какав одаје злато. Па има и овде добре ракије. Што шта код Ћотуновића у нашем селу, то се не може наћи код Куркељића. Само не знам цена каква је, одговор-ио је механџија. — За цену ћемо питати, примети неиознати, него дедер ти гледај да вечерамо, јер сам гладан као вук, рече механџији. Механџија устаде и оде у кујну. — А одакле сте ви, брате? окрете се иепознати мени. Кажем му да сам из Обреновца. — Којим сте послом ви дошлп? пита он даље. Кажем му да сам срески писар и да сам дошао у село службеним послом. — Врло добро, новика он. Убајатио сам се, брате, скитајући по овим нашим селима. А мрак падне, ајде у постељу! Одкуда сам ја то научио ? Хоћу ја, брате , мало да поседим, да се разговорим, да се провеселим. Баш добро те сам вас застао овде. Бар ћемо вечерас мало да проајначимо. Видим ја некп весео човек. Београђанин је зацело, јер се то види и по његовом оделу и по лицу и по понашању. А да је неки поштеи човек види се по томе, што је код Куркељића у Звездаиу ракију пазарио. Од Куркељића не може макар ко ни пазарити. Механџија међутим донесе вечеру те вечерасмо. 0 вечери механџија ће у разговору запитати непознатог како се зове. — Милан Тодоровић, одговори овај. Овај одговор мене изненади. Ја сам познавао Милана Тодоровића, трговца из Београда, на батал-џамији, али то не беше овај човек.